Kosovo i Metohija Politika Skupština

DJB predstavio javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji

Na današnjoj konferenciji za medije u Domu Narodne skupštine, poslanička grupa Dosta je bilo predstavila je javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji koji za cilj ima rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244.

DJB je kopiju nacrta ovog zakona uputio Vladi Republike Srbije, predsedniku Srbije, predsednici Narodne skupštine, relevantnim političkim strankama, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim relevantnim organizacijama i pojedincima u društvu, uz poziv za učešće u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji da svojim sugestijama doprinesu izradi konačnog predloga zakona, pre nego što ga poslanička grupa Dosta je bilo uputi u skupštinsku proceduru.

Dosta je bilo poziva i sve zainteresovane građane da svojim predlozima i idejama učestvuju u daljoj izradi ovog zakonskog predloga. DJB će organizovati okrugle stolove, javne rasprave i slušanja na kojima ćemo diskutovati predloženo rešenje.

Jedan od najvažnijih razloga koji se navode za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom je da Srbija nema definisane granice i da njen Ustav ne važi na celoj teritoriji. Nacrt zakona koji predstavljamo javnosti praktično rešava oba ova problema u skladu sa Ustavom Srbije, Rezolucijom 1244 i međunarodnim pravom, a ne zahteva pravno obavezujući sporazum sa Prištinom.

Osnov za nacrt ovog zakona je presek Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244. Model rešenja je odnos Danske i Farskih ostrva. Danska je deo Evropske Unije i u svom sastavu, u skladu sa svojim Ustavom, ima Farska ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom. Građani Farskih ostrva nemaju pogodnosti danskog pasoša niti mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se još odavno izjasili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom. Danskoj odgovora da faktičko stanje i problem sa delom teritorije, gde stanovništvo ne oseća pripadnost toj zemlji, reši tako što će njihove zahteve podvesti pod svoj Ustav sa visokim stepenom autonomije. Farska ostrva nemaju stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Donošenjem Zakona o Kosovu i Metohiji, koristeći model Farskih ostrva, a i mnoge druge primere koji postoje u svetu, Srbija može, bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244, da podvede Kosovo i Metohiju pod svoj ustavno-pravni poredak. Saglasnost Albanaca za ovo nije potrebna. Zakon određuje sva pitanja, od državljanstva i ličnih karata, do podele/teritorijalne organizacije Kosova i Metohije, Zajednice srpskih opština, statusa četiri opštine na severu Kosova, sva poreska pitanja, pitanja penzija i socijalne zaštite, obrazovanja, članstva u međunarodnim organizacijama, sportskim organizacijama, itd.

Zakon o Kosovu i Metohiji takođe definiše platformu za sve dalje pregovore sa Prištinom oko svih spornih pitanja, kao što su pitanja imovine i teritorijalne organizacije autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Osim ovih spornih pitanja, Srbija nema nijedan razlog da potpisuje bilo kakav obavezujući sporazum sa Prištinom. O stolici Kosova u Ujedinjenim nacijama ne može biti reči. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i tako će i ostati.

U prilogu dostavljamo nacrt Zakona o Kosovu Metohiji koji je početna tačka za dalju javnu diskusiju.

Konferencija za medije u Skupštini Srbije:

Prilog:

Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji

 

Zakon o KiM DJB
Dosta je bilo

Dosta je bilo

8
Ostavite komentar

avatar
2500
8 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
8 Comment authors
nebojsa spasicPavleKPeđa PoledicaGordon JončićStefan Recent comment authors
najnoviji najstariji
Nenad
Gost
Nenad

Mora se napisati da je ovo jedini za sada koliko-toliko (sve)obuhvatan pravni pristup problemu Kosova i Metohije. Prava je šteta što od 5.10.2000.god. do danas nije bilo sličnih predloga od nijedne vlasti (ni DOS, ni DSS, ni DS, ni SPS a kamoli SNS!).
Imam za sada par primedbi, mada koliko sam razumeo tekst je podložan promenama. U nacrtu Zakona o Kosovu i Metohiji ima mnogo o pravima, državljana AP KiM (Albanaca) ali nema ništa o njihovim obavezama prema: proteranim Srbima i ostalim ne Albancima od 1998-1999.god., prema Srbima i ostalim ne Albancima, koji sada žive na teritoriji AP KiM, koje obaveze države Srbije proističu prema onima (npr. iz Štrpca ili Dragaša) koji ne žele da imaju identifikaciona dokumenta AP KiM već isključivo države Srbije?, da li dokumenta države Srbije važe i na teritoriji AP KiM iako su izdata van teritorije AP KiM? da li državljani Srbije sa teritorije npr. Vovjvodine sa svojim dokumentima mogu da kupe nekretnine i da žive i rade npr. u Đakovici ili Uroševcu sa dokumentima izdatim od strane organa AP Vovjovdine (lična karta)?, da li samo pristajanje organa AP KiM na eksteritorijalnost srpske kulturne baštine (trebalo bi ih podzakonskim aktom sve popisati) znači i pristanak države Srbije da se ne protivi članstvu AP KiM u UNESKO, bez garancija o slobodnom pristupu toj kulturnoj baštini, npr. maturskim eksurzijama iz centralnog dela Srbije ili iz drugih država npr. BiH?
Ima još mnogo drugih pitanja koje bi trebalo striktno precizirati da ne bi bilo ostavljena mogućnost različitog tumačenja potpisanog, kao što je sada slučaj u vezi tzv. Briselskog (ne)sporazuma, koji je sklopljen i potpisan u nekim (tajnovitim) ostavama Evropske Komisije u Briselu ličnom pogodbom dvojice-trojice i sada se ne može sprovesti u delo jer postoje tri potpisane verzije istog tog (ne)sporazuma !?!
No, u svakom slučaju, još jednom da napišem, da je ovo prava stvar, iako malo zakasnela (no, niakd nije kasno da se bori i izbori za prava svoje države i njenih državljana). Bilo bi dobro da DjB sa ostalim partijama u Skupštini Srbije, sada dosledno i neprestano, ako je potrebno i štrajkom u poslaničkim klupama bez izlaska iz istih (umesto izlaska iz Skupštine, koji predlažu bez idejni političari i politikanti) dok Skupština ovaj predlog ne uvrsti u svoje redovno zasedanje i o njemu ne raspravlja!

Vuk
Gost
Vuk

Odličan je nacrt zakona, rešenje po modelu Farskih ostrva je najbolje rešenje koje sam do sada čuo, ali nažalost ni takvo rešenje ne možemo dobiti.
SAD i većina EU se već opredelila o pitanju Kosovu i njima je jedino prihvatljivo rešenje potpuno priznavanje nezavistnosti, šta god pričali.
Treba pokušati u svakom slušaju, nadam se da će druge stranke i pokreti stati uz vas za ovo rešenje.

Nebojša
Gost
Nebojša

Dobro je što ste na bilo koji način započeli jedan proces, koji nikako da započne.
Dobro je što ste dali neku polaznu ocenu.
Loše je što ili nemate pravnike ili nemate dobre pravnike i stručnjake za međunarodno pravo, u pokretu.
Ne možete da žovijalne termine (tipa „stolica u UN“ i sl.) ubacujete u zakon. Zna se kako se šta zove i šta predstavlja.
I uopšte dokument mi se čini napisanim zbrda zdola.
Ali dobro, za početak dobro je imati nešto.

Stefan
Gost
Stefan

„Farska ostrva nisu deo Evropske unije, što se eksplicitno napominje u Rimskom sporazumu. Protokol o prijemu Danske u Evropsku zajednicu napominje da se državljani Danske koji žive na Farskim ostrvima ne svrstavaju u državljane Danske. Odatle sledi da danski državljani koji žive na Farskim ostrvima nisu državljani Evropske unije (iako, drugi državljani zemalja članica koji žive na ostrvima jesu državljani EU-a). Farska ostrva nisu deo Šengenskog sporazuma.“
Kosovo nije izolovano ostrvo.

„Posle Drugog svetskog rata, jedan deo stanovništa je bio za nezavisnost od Danske. 14. septembra 1946. održani su lokalni izbori sa pitanjem oko statusa ostrva. Izbori nisu bili referendum, pošto parlament nije bio obavezan da prizna mišljenje građana. To je bio prvi put da se stanovništvo Farskih ostrva pita da li favorizuju nezavisnost ili žele i dalje da budu deo Kraljevine Danske. Ishod glasanja je pokazao da, za tanku većinu, stanovnici ostrva žele nezavisnost. “ Na Kosovu su verovatno skoro svi ZA nezavisnost, a i moze im se kad imaju podrsku.

Stanovnici Farskih ostrva su danas izjednačeni oko pitanja nezavisnosti. U oba bloka vladaju razna mišljenja. Neki od onih koji favorizuju nezavisnost misle da nezavisnost treba da bude „preko noći“, dok drugi misle da nezavisnost treba da dobiju postepeno u saradnji sa danskom vladom. Unionisti pozdravljaju sve veći stepen autonomije ostrva zadržavajući veze sa Danskom.“ Dakle, to nije trajno resenje vec je pitanje vremena kad ce ostrvljani traziti potpunu nezavisnost.

Takodje, ovo bi znacilo da Kosovo nije nezavisno samo na papiru, to je najglatkiji nacin da se prizna nezavisnost, nista vise.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0

Gordon Jončić
Gost
Gordon Jončić

Xoće li biti okruglix stolova na KiM, npr Mitrovici, Gračanici, Štrpcu?
Odluka bez saglasnosti većine Srba sa KiM ne bi bila dobra.

Peđa Poledica
Gost
Peđa Poledica

bravo

kaže mašina, komentar mi je kratak….evo, sad je duži….

bravo

PavleK
Gost
PavleK

Uz svo poštovanje za svaku inicijativu kojom se traži mirno rešenje problema Kosova, mislim da Platforma za Kosovo koju predlažete nije zasnovana na realnosti i da, kao takva, prevashodno služi za postizanje političkih poena u Srbiji (što je potpuno legitimno). Kao prvo, pozivanje na međunarodno pravo i Rezloluciju 1244 ima vrlo mali značaj, imajući u vidu da je upravo Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio (doduše, neobavezno) jednostrano odcepljenje Kosova legalnim, postupajući po zahtevu Srbije da se po tom pitanju izjasni; isto tako je činjenica da je, bez obzira na Rezoluciju 1244, Kosovo priznala većina zemalja sveta, uključujući i većinu zemalja u EU. Po meni, očekivati da se svetsko mnenje po ovom pitanju promeni nije realno, barem ne u dogledno vreme. Drugo, mislim da je baziranje Platforme o Kosovu na primeru Danske i Farskih Ostrva u najmanju ruku veoma upitno, naročito kada se ima na umu da su sve važeće odluke o statusu Farskih Ostrva u okviru Kraljevine Danske donešene OBOSTRANO, uz punu saglasnost parlamenta Farskih ostrva. Najvažniji od tih sporazuma su:

1. Home Rule Act of 1948 – Act no. 137 of 23rd March 1948.
2. Takeover Act of 2005 – Act no. 578 of 24th of June, 2005.

Za potonji dokument se na sajtu vlade Farskih Ostrva https://www.government.fo navodi sledeće: “The Takeover Act states that the agreement is made between the Faroese and the Danish Governments as equal partners.”

Realno je zaključiti da Platforma DJB-a nema nikakvih šansi da bude prihvaćena od strane parlamenta Kosova i da bi se, kao takva, ne samo na Kosovu, smatrala jednostranim aktom, koji ništa ne bi promenio u sadašnjim odnosima Srbije i Kosova na međunarodnom planu.

Uzgred, kako piše na sajtu https://www.faroeislands.fo, to što Farska Ostrva nisu u EU (za razliku od Danske) je prevashodno odluka samih stanovnika Farskih Ostrva, koji, uzgred, imaju, kao i Danska, vrlo visok životni standard, i koji u članstvu u EU ne vide nikakve prednosti za sebe. Na takav stav Farskih Ostrva verovatno umnogome utiču i nesuglasice sa EU po pitanju kvota za lov određenih vrsta riba u tom delu Atlantika.

Za kraj, kada već bazirate Platformu na pravnom statusu Farskih Ostrva unutar Kraljevine Danske, trebalo je, makar radi potpune informacije, navesti da toj istoj kraljevini pripada i Grenland, koji je svoje odnose sa Danskom uredio na istim principima i na vrlo sličan način kao i Farska Ostrva.

nebojsa spasic
Gost
nebojsa spasic

podrazumevajuci dve ili tri intervencije na samom zakonu,pitam se dali valja ovaj zakon predstaviti u.n. i drugo kakve efekte ce po stupanju na snagu (uz bozju pomoc),ovaj za mene prihvatljiv zakon imati na razmisljanje vojvodjana?