Генерални план представља урбанистички „устав“ Београда и потанко дефинише зоне стамбене, комерцијалне, привредне, јавне и сл. намене, и даје јасне смернице у погледу спратности, густине, паркирања, зеленила и осталих намена. Након 5. октобра почиње израда новог „револуционарног“ ГУП-а. Добра страна истог, усвојеног 2003, је чињеница да се „струка“ озбиљно ангажовала.
„Урбанистички завод“ је предано и професионално обрадио урбанистичку проблематику, констатовао нарасле проблеме из социјализма и 90-их, утро пут новим саобраћајницама и структурирао смернице за развој. О томе колико су биле битне ће се видети касније у тексту, јер су избрисане 2016.
Лоша страна предметног ГУП-а је што је, очигледно политичким и другим намиривањем, дозволио превелику густину и спратност у одређеним деловима града. Примери су унакажена зона уз ул. Димитрија Туцовића до „Булевара“, као и делови Бановог брда, Миријева и Вождовца.
Уместо 3-4 спрата дозвољено је 6-7 спратова, а огроман број новопридошлих станара и возила постојећа инфраструктура и уске улице нису могли да прихвате. Тржни центар „Ушће“ је пример превођења парка у преко 200.000 m2 продајног простора.
Давањем максималних урбанистичких параметара (10-12 спратова, густ распоред зграда) насељима „Belville“ и „Степи Степановићу“ настао је предложак за даље поступање Града.
Генерални план (ГУП) 2011-2016:
Комбинација непокривености плановима нижег реда (на основу којих се добија грађевинска дозвола), доцња са усвајањем закона о реституцији, нерешена имовинска питања и конверзија знатно су успоравали инвестиције. Звучи парадоксално, али то је успоравало и бетонизацију. Што због општег добра, што из уских интереса, градска власт Драгана Ђиласа предлаже измене ГУП-а.
Изменама се град дели на 10 целина од којих ће свака бити обрађена посебним Планом генералне регулације (ПГР). Идеја је била да ПГР-ови омогуће већу флексибилиност у типологији (врсти намене) и спровођењу (процесу добијања дозвола и изградње). То је номинално била одлична идеја.
„Ђиласов ГУП“ није никад усвојен иако је прошао комплетну градску процедуру. Изгласан је на Градској скупштини, али да би ступио на снагу, био је неопходан потпис Велимира Илића, тада надлежног републичког министра грађевинарства и урбанизма. Илић је, сада већ 2013, план назвао „кривичним делом“, „неусаглашеним“ и сл. Разлози су очигледно политички и радило се о отвореној опструкцији градске власти од стране републичке.
Тренутна градска власт се фокусирала на „Београд на води“ (што је посебна тема), али су се у позадини преузели план из времена Ђиласа, и „скрчкали“ своју верзију ГУП-а и 10 планова генералне регулације – нестало је у цртежима још више зеленила, дозвољене су веће спратности и густине блокова. Усвојени су у пролеће 2016.
Београд је тада урбанистички нокаутиран.
Градске власти Ђиласа и Малог су то урадиле на следећи начин:
- Више стотина хектара зелених и других површина је променило намену у „стамбену, комерцијалну и мешовиту“.
- У предметним стамбеним, комерцијалним и мешовитим зонама су махом повећани коефицијенти изградње и попуњености, тј. много бетона, а мало зеленила.
- Укинута су ограничења, конкретно табела бр. 13 („Урбанистички параметри за ниво блока у отвореним градским блоковима“)
- Укинута су ограничења за паркирање. Из ГУП-а је избрисана табела бр 14. („Урбанистички показатељи за парцеле и објекте у отвореним градским блоковима“).
Иако је и број од 0,7 паркинг места по стану недовољан за потребе становника, и то је више од постојећег, па је представљало препреку за било какво додавање нових објеката. Зато је одредба и избрисана, да би се од слободних површина могле направити нове грађевинске парцеле.
Планови нижег реда се убрзано усвајају, а градска власт се хвали како се формирају нове грађевинске парцеле и „гради на све стране“. Док грађани увиде да зелене површине и паркови постају грађевинске парцеле, већ је касно, јер је почетак изградње у ствари крај процеса.
На слици ниже се види „учинак“ свих градских власти у периоду 2003-2016. Лукративне „бетонске“ намене (жута-стамбена, црвена-комерцијална) прождиру остале намене (зеленило, јавне службе и привреду). Ово се само тиче намене, а ситуација је много гора у погледу густоће и спратности.
Доста је било Нови Београд
Odlična 2 teksta o po Beograd pogubnoj betonizaciji. Ovakve stvari treba da širite što više, na sve moguće načine. Naročito je bitno da se vidi šta je Đilas radio, a sad bismo valjda trebali da opet glasamo za takvog “spasioca”? Samo napred, dosta je bilo!!!
jel ovo pisao neko ko ima veze sa urbanizmom ili neko ko nema? Ako je povrsina obojena zutom bojom i predstavlja stanovanje to ne znaci da tu nece biti zelenila. Ili u centralnim i komercijalnim zonama obojenim crvenom bojom. Ovo je razmera verovatno 1:2500 i na sledecim nivoima od 1:1000 i 1:500 se radi detaljnija regulacija, gde se vide komunikacije, putevi, parkinzi, zelene povrsine. Jos se u skoli uci da na 1 stan ide 1 parking, ili 1 parking na 100m2 poslovnog prostora. Jeste i to malo, jer dovoljno da neko dodje u goste ili vise musterija da zele da koriste poslovni prostor i eto guzvi sa parkiranjem.
No parkinzi ne moraju nuzno da idu na ulicu, vec mogu i u objekat, kako se svuda radi u svetu. A to se sigurno ne vidi u ovim podlogama sa namenama povrsina.
Odlican tekst i pozdrav od Odgovornog urbaniste 203…007
Gojko, ne trebaju nama ni slike, ni razmere, ni regulacije da bismo videli, i to sopstvenim očima, i to svakog bogovetnog dana, kako zelene površine iz Beograda nestaju.
Draga Ana,
slazem se ja sa vama, samo se iz razmere 2500 nista ne vidi. Moze zelenilo da bude i na petoj fasadi odnosno krovu. Urbanizam je izuzetno kompleksan da bi se ovako tumacio.
Цењени госпон Гојко, та прича о размери је нешто што помињу само стари запослени добро познати
шицу – мицустручњаци који су се бавили Урбанизмом као дисциплином где су стицалипарицеодносно тезгарили речено народним језиком. Дакле, Гојко нема месту филозофији јер је криминал очигледан, односно ЗЛО градске управе Београ за време жуте или ђидине мафије и овемалеали ВЕЛИКЕ МАФИЈЕ, може бити мислиш сад на Струготину Мари Мари јел бре Гојко…Ето ја толико а можда се и видимо на некој од прослава које ће ДЈБ организовати па Ти драги Гојко и кажем у лице ко су УрбоМАФИЈАШИ града Београда, јер нема смисла више бетонизирати већ хајмо мало УРБО БАШТЕ да ширимо нашим Београдом.ДО ПОБЕДЕ,
Баштован
Hvala za komentar o razmerama, ali ali čitaoci bi se tek umorili od priče o razradi detaljne regulacije. Jasno je da tamo gde nije bilo komercijalne, stambene i mešovite namene je sada ima. Znači, ranije tu nije mogla da bude niti jedna od navedenih betonskih namena, a sada ih ima na par hiljada hektara više. I da se sve ne betonira, dobar deo hoće. Ako je 15 ha na Vidikovcu bilo u zelenilu, GUP-om je skroz stambeno. Naravno da će tu biti mesta za nešto saksija i zelenila, ali umesto sadašnjih 7.000m2 planirano je preko 300.000m2 izgrađene površine. Ne, hvala.
Dobar tekst i nastavite sa “Betonizacizacijom”.