Generalni plan predstavlja urbanistički „ustav“ Beograda i potanko definiše zone stambene, komercijalne, privredne, javne i sl. namene, i daje jasne smernice u pogledu spratnosti, gustine, parkiranja, zelenila i ostalih namena. Nakon 5. oktobra počinje izrada novog „revolucionarnog“ GUP-a. Dobra strana istog, usvojenog 2003, je činjenica da se „struka“ ozbiljno angažovala.
„Urbanistički zavod“ je predano i profesionalno obradio urbanističku problematiku, konstatovao narasle probleme iz socijalizma i 90-ih, utro put novim saobraćajnicama i strukturirao smernice za razvoj. O tome koliko su bile bitne će se videti kasnije u tekstu, jer su izbrisane 2016.
Loša strana predmetnog GUP-a je što je, očigledno političkim i drugim namirivanjem, dozvolio preveliku gustinu i spratnost u određenim delovima grada. Primeri su unakažena zona uz ul. Dimitrija Tucovića do „Bulevara“, kao i delovi Banovog brda, Mirijeva i Voždovca.
Umesto 3-4 sprata dozvoljeno je 6-7 spratova, a ogroman broj novopridošlih stanara i vozila postojeća infrastruktura i uske ulice nisu mogli da prihvate. Tržni centar „Ušće“ je primer prevođenja parka u preko 200.000 m2 prodajnog prostora.
Davanjem maksimalnih urbanističkih parametara (10-12 spratova, gust raspored zgrada) naseljima „Belville“ i „Stepi Stepanoviću“ nastao je predložak za dalje postupanje Grada.
Generalni plan (GUP) 2011-2016:
Kombinacija nepokrivenosti planovima nižeg reda (na osnovu kojih se dobija građevinska dozvola), docnja sa usvajanjem zakona o restituciji, nerešena imovinska pitanja i konverzija znatno su usporavali investicije. Zvuči paradoksalno, ali to je usporavalo i betonizaciju. Što zbog opšteg dobra, što iz uskih interesa, gradska vlast Dragana Đilasa predlaže izmene GUP-a.
Izmenama se grad deli na 10 celina od kojih će svaka biti obrađena posebnim Planom generalne regulacije (PGR). Ideja je bila da PGR-ovi omoguće veću fleksibilinost u tipologiji (vrsti namene) i sprovođenju (procesu dobijanja dozvola i izgradnje). To je nominalno bila odlična ideja.
„Đilasov GUP“ nije nikad usvojen iako je prošao kompletnu gradsku proceduru. Izglasan je na Gradskoj skupštini, ali da bi stupio na snagu, bio je neophodan potpis Velimira Ilića, tada nadležnog republičkog ministra građevinarstva i urbanizma. Ilić je, sada već 2013, plan nazvao „krivičnim delom“, „neusaglašenim“ i sl. Razlozi su očigledno politički i radilo se o otvorenoj opstrukciji gradske vlasti od strane republičke.
Trenutna gradska vlast se fokusirala na „Beograd na vodi“ (što je posebna tema), ali su se u pozadini preuzeli plan iz vremena Đilasa, i „skrčkali“ svoju verziju GUP-a i 10 planova generalne regulacije – nestalo je u crtežima još više zelenila, dozvoljene su veće spratnosti i gustine blokova. Usvojeni su u proleće 2016.
Beograd je tada urbanistički nokautiran.
Gradske vlasti Đilasa i Malog su to uradile na sledeći način:
- Više stotina hektara zelenih i drugih površina je promenilo namenu u „stambenu, komercijalnu i mešovitu“.
- U predmetnim stambenim, komercijalnim i mešovitim zonama su mahom povećani koeficijenti izgradnje i popunjenosti, tj. mnogo betona, a malo zelenila.
- Ukinuta su ograničenja, konkretno tabela br. 13 („Urbanistički parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima“)
- Ukinuta su ograničenja za parkiranje. Iz GUP-a je izbrisana tabela br 14. („Urbanistički pokazatelji za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima“).
Iako je i broj od 0,7 parking mesta po stanu nedovoljan za potrebe stanovnika, i to je više od postojećeg, pa je predstavljalo prepreku za bilo kakvo dodavanje novih objekata. Zato je odredba i izbrisana, da bi se od slobodnih površina mogle napraviti nove građevinske parcele.
Planovi nižeg reda se ubrzano usvajaju, a gradska vlast se hvali kako se formiraju nove građevinske parcele i „gradi na sve strane“. Dok građani uvide da zelene površine i parkovi postaju građevinske parcele, već je kasno, jer je početak izgradnje u stvari kraj procesa.
Na slici niže se vidi „učinak“ svih gradskih vlasti u periodu 2003-2016. Lukrativne „betonske“ namene (žuta-stambena, crvena-komercijalna) proždiru ostale namene (zelenilo, javne službe i privredu). Ovo se samo tiče namene, a situacija je mnogo gora u pogledu gustoće i spratnosti.
Dosta je bilo Novi Beograd
Odlična 2 teksta o po Beograd pogubnoj betonizaciji. Ovakve stvari treba da širite što više, na sve moguće načine. Naročito je bitno da se vidi šta je Đilas radio, a sad bismo valjda trebali da opet glasamo za takvog “spasioca”? Samo napred, dosta je bilo!!!
jel ovo pisao neko ko ima veze sa urbanizmom ili neko ko nema? Ako je povrsina obojena zutom bojom i predstavlja stanovanje to ne znaci da tu nece biti zelenila. Ili u centralnim i komercijalnim zonama obojenim crvenom bojom. Ovo je razmera verovatno 1:2500 i na sledecim nivoima od 1:1000 i 1:500 se radi detaljnija regulacija, gde se vide komunikacije, putevi, parkinzi, zelene povrsine. Jos se u skoli uci da na 1 stan ide 1 parking, ili 1 parking na 100m2 poslovnog prostora. Jeste i to malo, jer dovoljno da neko dodje u goste ili vise musterija da zele da koriste poslovni prostor i eto guzvi sa parkiranjem.
No parkinzi ne moraju nuzno da idu na ulicu, vec mogu i u objekat, kako se svuda radi u svetu. A to se sigurno ne vidi u ovim podlogama sa namenama povrsina.
Odlican tekst i pozdrav od Odgovornog urbaniste 203…007
Gojko, ne trebaju nama ni slike, ni razmere, ni regulacije da bismo videli, i to sopstvenim očima, i to svakog bogovetnog dana, kako zelene površine iz Beograda nestaju.
Draga Ana,
slazem se ja sa vama, samo se iz razmere 2500 nista ne vidi. Moze zelenilo da bude i na petoj fasadi odnosno krovu. Urbanizam je izuzetno kompleksan da bi se ovako tumacio.
Cenjeni gospon Gojko, ta priča o razmeri je nešto što pominju samo stari zaposleni dobro poznati
šicu – micustručnjaci koji su se bavili Urbanizmom kao disciplinom gde su sticalipariceodnosno tezgarili rečeno narodnim jezikom. Dakle, Gojko nema mestu filozofiji jer je kriminal očigledan, odnosno ZLO gradske uprave Beogra za vreme žute ili đidine mafije i ovemaleali VELIKE MAFIJE, može biti misliš sad na Strugotinu Mari Mari jel bre Gojko…Eto ja toliko a možda se i vidimo na nekoj od proslava koje će DJB organizovati pa Ti dragi Gojko i kažem u lice ko su UrboMAFIJAŠI grada Beograda, jer nema smisla više betonizirati već hajmo malo URBO BAŠTE da širimo našim Beogradom.DO POBEDE,
Baštovan
Hvala za komentar o razmerama, ali ali čitaoci bi se tek umorili od priče o razradi detaljne regulacije. Jasno je da tamo gde nije bilo komercijalne, stambene i mešovite namene je sada ima. Znači, ranije tu nije mogla da bude niti jedna od navedenih betonskih namena, a sada ih ima na par hiljada hektara više. I da se sve ne betonira, dobar deo hoće. Ako je 15 ha na Vidikovcu bilo u zelenilu, GUP-om je skroz stambeno. Naravno da će tu biti mesta za nešto saksija i zelenila, ali umesto sadašnjih 7.000m2 planirano je preko 300.000m2 izgrađene površine. Ne, hvala.
Dobar tekst i nastavite sa “Betonizacizacijom”.