Поводом обележавања 70 година Менсе у свету, др Ранко Рајовић, оснивач Менсе Србије, одржао је предавање на тему „Репродуктивно учење за мозак не постоји – тајна 2 минуте“.
Осим што нам је практично показано да се школујемо на сасвим погрешан начин (што сви ми већ знамо), чули смо и поражавајући податак да је по „PISA” тестирању нивоа образовања и функционалног знања Европа у великом проблему, а замислите тек где је Срија.
Србија је на самом дну! Заправо, стање је још горе – ми водимо незаустављиву трку ка дну овим изопаченим реформама образовног система. И имамо тенденцију опадања, чак не успевамо ни да се задржимо на истом, лошем нивоу.
Шта то значи?
То значи да данашње генерације које имају 15 година представљају нашу земљу за 20 година кроз БДП (Бруто домаћи производ).
То исто значи, да ако одмах променимо систем образовања, треба нам неколико година да само зауставимо тенденцију опадања нивоа образовања.
А шта наше Министарство просвете даје као одговор све лошијим генерацијама ученика – смањује обим градива.
А шта наше Министарство просвете каже када нам се ученици са овако лошим резултатима врате са тестирања: “За следеће тестирање почећемо раније да се припремамо”.
Да ли се ово некоме чини као добро решење?
Систем је тај који не функционише. Систем је тај који вришти да буде промењен.
А основни проблем је у томе што систем образовања воде страначке личности. Наравно, увек је у питању странка којој се додели Министарство просвете да би се намирили процентуално за своју подршку власти. Иако последња два министра нису страначке личности, они су симпатизери одређених странака. Да ли таква странке има воље да се ухвати тако великог посла промене система образовања? Наравно да не!
Оно што је наш циљ јесте управо то – промена ситстема образовања.
21. век је век идеја! Идеја полако постаје најплаћенији производ. Да би се дошло до било каквих идеја, мозгу је потребно да мисли. Да би мозак мислио потребне су му информације које ће повезивати. Информације се најбоље повезују кроз игру, кроз чула вида, слуха, додира, мириса и укуса, путем дијалога,… Ми тако данас не учимо децу. Ми данас имамо план и програм, испричамо шта знамо о одређеној теми и захтевамо од деце да науче наше знање, наравно само за оцену.
Какве идеје очекујемо да нам деца дају када буду носиоци БДП-а?
Тијана Шербула
чланица покрета „Доста је било“, Звездара
Odličan i prekopotreban tekst! Jedina zamerka na ono oko smanjenja obima gradiva. Obim gradiva itekako treba smanjiti, naručito one delove sa brdima nepotrebnih i nepovezanih činjenica!
Odličan tekst. Kad je pitanje o smanjenju obima gradova, koleginica je verovatno mislila na “današnji obim gradiva” u odnosu na obim gradiva koji su nekad imale starije generacije. Iako su svi dizali galamu da smo učili nepotrebne stvari, ja ne vidim da generacijama koje su učile po starim programima, nešto fali u odnosu na ove današnje. Znate kako, neukim i nepismenim je najlakše vladati. Ideja je da tvoj obim znanja bude skučen samo na jednu jedinu stvar kojom ćeš se baviti u životu. Odnosno, da budeš samo jedan “šraf” u mehanizmu koji teži da te drži pokornim i na uzici. Otuda Bolonja. Ti sistemu, mediokrata trebaš kao deo koji je lako zamenjljiv. Ko je izmislio radno vreme od 09:00-17:00h. Upravo isti oni koji žele da si zavistan od njih. Koji ne žele da imaš slobodno vreme i razmišljaš o nekim višim ciljevima. Njima treba čovek po mogućstvo bez porodice, usko priučen da radi ono što mu se kaže. Zato se teži da od dece naprave robove sistema kojim će vladati. Medjutim, ja do sada nisam video osim par nekih svetlih akademika da su se usprotivili ovakvom robovlasničkom sistemu. Sram ih bilo.