Ко ће помоћи странцима да се домогну земље у Србији?

Једна рупа у закону, за коју се већ дуго зна, и даље остаје небрањени простор на тржишту пољопривредног земљишта у Србији.

Од 1. септембра ступа на снагу одредба Споразума о стабилизацији и придруживању којом је држава Србија преузела обавезу да омогући странцима да купују земљу у Србији. Све државе, у области пољопривреде сличног стања као што је наше, су у процесу прустипања ЕУ пролазиле кроз ову фазу. Наиме, имале су плодну пољопривредну земљу, чак су имале и земљу у државном власништву, цене земље су им биле ниже него у Унији, “красио” их је низак животни стандард домаћег становништва и постојала је опасност да се странци залете и купе огромне парцеле и тако угрозе опстанак домаћих пољопривредних газдинстава, ограниче приступ осталим садржајима на земљишту локалном становништву и стекну велику моћ на њиховим слабашним тржиштима. Велика моћ на тржишту хране неминовно повлачи велик утицај, па се улазак јаких странаца на мала и слаба тржишта сматра опасношћу и по слободу доношења политичких одлука.

Све државе су се потрудиле да у овој области што спремније уђу у трку са странцима. Масовно су тражиле да им се одложи обавеза отварања могућности куповине земље за странце. Европска унија им је одобравала одлагање и то на 7, 10 и више година. Тако су те државе купиле време да оснаже сопствени аграр, земљу сачувају, а стране купце дочекају са што мање земље која може да им се прода и што тежим условима под којима би странци могли да је купе. Држава Србија је ово почела да ради касно и траљаво.

Законом о пољопривредном земљишту предвиђа се да куповина државног земљишта буде омогућена само домаћим физичким лицима. Ако се дода да они то земљиште не могу да отуђе 15 година од куповине, морају да га користе у пољопривредне сврхе и буду опремљени механизацијом за његову обраду и сл. звучи као да је земља заштићена од странаца и ненаменске употребе.

Место на којем постоји рупа у закону је куповина земљишта које је у власништву пољопривредних фирми, јер стране фирме већ дуго могу да купе правне субјекте који у власништву имају земљу и да тако преко стицања правног лица уђу у посед пољопривредног земљишта. Изменама Закона о пољоприредном земљишту овај законски пропуст поново није саниран. Министар јесте говорио да ће земљу моћи да купе правна лица која су у Србији регистрована бар 10 година, али је од тог решења одустао и оно се није појавило у изменама закона који би ових дана требало да се усвоји у Скупштини. Ово решење је свакако било крње јер није подразумевало одредбу која би таргетирала земљиште у власништву српских фирми, тј. остављало је исту законску празнину која се већ дуго експлоатише у Србији.

Сада се отвара могућност раста злоупотребе овог небрањеног правног простора.

Наиме, уколико тренутно нема пољопривредних фирми на продају, потребно је само да амбициозан странац нађе у Србији физичко лице као посредника и пошаље га у куповину земље. То физичко лице би својим именом ушло у посед земље, а затим основало фирму у Србији и у оснивачки капитал фирме унело то пољопривредно земљиште. Затим ту “своју” фирму једноставно може да прода у Србији основаној фирми са страним капиталом и посао је завршен. На овакав начин би поред компанијског и пољопривредно земљиште које тренутно није у власништву фирми могло то да постане на путу лаганог преласка у руке странаца.

Ово значи да стране фирме не могу да купују земљу која није обухваћена имовином фирми у Србији само БЕЗ ПОСРЕДНИКА. А, посредника ће бити и они ће помоћи странцима у томе.

Светлана Козић
Доста је било Војводина

Повезани текстови:

Шта ако се не спречи отимање земље?