Ауторски текст Саобраћај

Намештање концесије за аеродроме

Обједињена расправа у Народној скупштини укључила је неколико потпуно неповезаних предлога закона. Чим се нешто ради на брзину попут доношења десетине важних закона у само једној недељи, јасно је да постоји нешто што се жели сакрити. Оно што је Влада хтела да сакрије уз помоћ својих послушника из актуелне скупштинске већине, биле су одредбе Предлога закона о управљању аеродромима који откривају јавашлук, неозбиљност и изругивање здравом разуму.

aerodrom

Предложени текст Закона је, по нашем мишљењу пун недореречености и крајње чудних решења. Тако је, у члану 1. став 1. предлога Закона наведено да се, “овим законом уређују (…) поједина питања специфична за давање концесије за аеродроме.”

Стварна намера доношења овог Закона је да се управо аеродроми, пре свега аеродром Никола Тесла дају у концесију јер се већ у ставу 2. овог члана наводи да се на питања која нису посебно уређена овим законом примењују, између осталог и одговарајуће одредбе закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

Новац из буџета и за градњу

Представнике министарства као и министарку Зорану Михајловић питала сам зашто се овим Законом регулишу само поједина питања? Није логично да један lex specialis не регулише сва питања и да општом одредбом упућује на примену других закона. То говори да Влада или није имала времена да добро припреми закон или предвиђа злоупотребе.

Чланови 9 и 10 регулишу питање услова изградње унутар аеродромског комплекса аеродромског комплекса и у заштитном појасу око аеродромског комплекса. Питала сам министарку шта ће држава да уради са објектима који су бесправно изграђени на земљишту на којем је предвиђено ширење аеродрома Никола Тесла? Бесправно подигнути објекти се или руше или озаконе и не треба их посебно штити.

Говорећи о финансирању изградње аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре предвиђено је да се средства за финансирање изградње, доградње, адаптације и реконструкције аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре, обезбеђују из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, у зависности у чијој је надлежности аеродром. Министарку и представнике Владе питала сам  да ли то отвара могућност да Влада Републике Србије опет даје субвенције? Или да се буџетска средства утроше у сређивање аеродрома како би касније био дат у концесију? Нејасно је и то што је у истом члану предвиђено да финансирање изградње аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре  може да буде из донација и поклона – овде се поред питања транспарентности оваког начина финансирања поставља и питање политичког и економског утицаја и могућност корупције јер улагања у аеродроме и њихову инфраструктуру нису мала, нарочито ако се ради о аеродромима који су у својини републике или аутономне покрајине.

Аеродромима управља предузеће са два запослена

Министарки Михајловић сам указала да у закону нису дефинисани начини и критеријуми, односно мерила за доделу подстицајних средстава за аеродроме, већ је предвиђено да ВЛАДА ближе уређује начине и критеријуме, што опет може да буде нетранспарентно.

Члановима 16 и 17 регулисан је НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ РАЗВОЈА АЕРОДРОМА који се доноси ради обезбеђивања услова за дугорочни развој и унапређења аеродрома у Републици Србији. Национални програм доноси се за период од пет година, а доноси га Влада, на предлог министарства надлежног за послове Саобраћаја.

Док се чланом 17 прописује да Национални програм развоја аеродрома спроводи министарство надлежно за послове саобраћаја, а оперативне послове у поступку спровођења Националног програма обавља привредно друштво „Аеродроми Србије” д.о.о. Београд и даље се наводи да Оперативни послови из става 2. овог члана обухватају усмеравање развоја аеродрома на подручју Републике Србије, на основу плана развоја локалне самоуправе или плана развоја аеродрома, предузимање мера на које је овлашћено актом о оснивању и обављање других послова у функцији реализације развојне политике Владе у овој области. Моје питање постављено министарки било је да објасни на основу којих референци у пословању је за овако одговоран посао изабрано привредно друштво „Аеродроми Србије” д.о.о. Београд?

Према јавно доступним подацима на сајту АПР-а ради се о привредном друштву чији је оснивач Република Србија са оснивачким улогом од РСД 150.000 као и да је основано у фебруару ове године тако да на сајту нису доступни финансијски подаци у вези са његовим пословањем.

Вршилац дужности  директора привредног друштва је Предраг Бабић, бивши радник аеродрома (према подацима из дневног листа Блиц од 30.јануара 2016. године привредно друштво има 2 запослена, финансира се из буџета. У чланку је између осталог наведено да ће задаци Аеродрома Србије бити оспособљавање за коришћење већ постојећих ВЕЋИХ војних аеродрома и мешовитих аеродорома у Србији који би се могли користи за превоз путника или робе.

Међутим, у предлогу закону је наведено да се поједине одредбе закона односе искључиво на цивилне аеродроме. И моје питање је да ли поменуто привредно друштво има капацитете да се брине о развоју аеродрома у РС са само 2 запослена?

У решењу АПР-а бр БД7974/2016 од 2.2.2016. приликом регистровања привредног друштва “Аеродроми Србије д.о.о. Београд” наводено је да су улози извор средстава за оснивање и пословање ЗАДРУГЕ?! Запањујуће је да нико није видео ову грешку и тражио исправку Решења.  У оснивачком акту који је исто објављен на АПРу наведено је да се привредно друштво финансира из буџета РС у износу од 10 милиона динара.

Сва питања која сам поставила министарки у вези с бројним недореченостима и нелогичностима овог предлога закона остала су без икаквог одговора. За неверицу и сваку осуду је чињеница да ће заиста двоје људи управљати свим аеродромима на теиторији Републике Србије.

др Ана Стевановић
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд

Прилог

Решење о регистрацији из АПР-а

aerodromi-srbije-resenje-o-registraciji

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • ODLICNO SVAKA CAST ZA DJB….ali identicno je u svakoj od oblasti na primer energetika….FORMIRAN ENERGETSKI HOLDING koji je u sebe predvideo delove JKP Beogradske elktrane I mnoga druga gradska preduzeca iz Beograda…a sto tek masinerija, koja odlazi, sprema otkupljivanje POSLOVNOG PROSTORA KOJI JE POD NADLEZNIMA IZ GRADA BEOGRADA. ko je taj koji moze da omoguci pripajanje – otkup poslovnohg prostora nejke opstine ili grada. …DOSTA JE BILO.

  • Koncesionar investira, gradi, pa kad izgradi onda to izgradjeno koristi duži niz godina 20, 30,…da bi mu se uloženo vratilo, pa još i da normalno zaradi, a posle iteka tih ugovorenh 20,30… godina izgradjeno ostaje državi. U koncesiju se ne daje ono što je već izgradjeno.

  • Mene zapanjuje kako niko ne primecuje da Aerodrom nije javno preduzece vec akcionarsko drustvo. Jeste drzava vecinski akcionar ali joj to ne daje odresene ruke da radi sta hoce. Postoje manjinski akcionari i zastita njihovih prava. O tome ovde niko ne prica.

  • Možda bitno, možda nebitno – 110 ha zemljišta,najvećim delom u zoni proširenja aerodroma, uklj. izgradnju komercijalnih sadržaja, je u vlasništvu društva “Posh Properties doo” (MB 20425342),koje se u medijima pre više godina povezivalo sa poznatim poslovnim čovekom Stankom Subotićem.

  • Etihad Airways to review European investment strategy
    http://www.reuters.com/article/etihad-airways-restructuring-idUSL5N1EF5TW

    Dec 20 Abu Dhabi-based Etihad Airways is reviewing its strategy of investing in European airlines and is seeking an exit in a shake-up that could lead to the departure of CEO James Hogan, company and industry sources told Reuters on Tuesday.

    Etihad saw a strategy to take equity stakes in carriers like Air Berlin, Alitalia and Air Serbia as a way to expand its European network but losses have mounted with Air Berlin and Alitalia failing to turn a profit.

    Etihad announced on Sunday it was cutting jobs, with local rival Emirates following a day later in reviewing its workforce as overcapacity and a stronger dollar squeeze earnings.

    Hogan’s expected departure, which could come within the next three months according to the sources, and the Etihad restructuring was first reported by German daily Handelsblatt, which cited several sources as saying Etihad wanted to start unwinding its European investments in January.

    “It is our long-standing policy never to comment on rumour or speculation,” Etihad said in a statement.

    Etihad last week finalised a deal for Air Berlin, in which it owns a 29 percent stake, to lease 38 crewed planes to Lufthansa. It is also buying Air Berlin’s Niki unit and placing it into a new leisure airline joint venture with tour operator TUI.

    The measures will halve Air Berlin’s fleet, leaving it with just 75 planes focused on long-haul flying from Berlin and Duesseldorf.

    Alitalia is considering job cuts and grounding planes, and Italian media have previously suggested that Lufthansa could become an investor in the struggling carrier, something that both have denied.