Предлог одлуке који садржи и пренамену парцеле 7985/5 КО Бечеј, тачније острва између две преводнице, из водног у грађевинско земљиште био је тема 11. седнице Скупштине општине Бечеј. Одборници владајуће већине су предлог одлуке глатко изгласали, иако су одборници ДЈБ указали на запањујуће противзаконите ствари рађене мимо сваке процедуре, а које су се дешавале са овом парцелом, и које при том још увек нису решене.
Оно што је основно у целој причи, јесте да по Закону о водама (чл. 4 и чл. 5) воде и водно земљиште спадају у водно добро, а водно добро је у јавној својини и као такво оно је НЕОТУЂИВО! Закон о јавној својини (чл. 16) такође наводи да се “водно земљиште и водни објекти у јавној својини не могу отуђити из јавне својине”. Обзиром на одредбе овог закона и на чињеницу да је на дан 11.09.2011. године као корисник ове некретнине било уписано ЈВП “Воде Војводине”, а чији је оснивач АП Војводина – иста је некретнина по Закону о планирању и изградњи постала јавна својина АП Војводине као оснивача правног лица које је на тај дан било уписано као корисник.
Промена намене парцеле на овај или онај начин након тога правно није могућa! Међутим, сад долазимо до једне интересантне чињенице, а то је да је по евиденцији Републичког катастра непокретности овој парцели намена већ промењена из водног у грађевинско земљиште?!
Наиме, решењем Републичког геодетског завода – Службе за катастар непокретности у Бечеју под бројем 952-02-4-516/2015 од 10.12.2015. године, уписује се право својине Републици Србији и истовремено брише право коришћења са ЈВП “Воде Војводине”.
Ово предузеће је спорно решење доставило надлежном органу АП Војводине – Управи за имовину АПВ, и обавестило га да је предметно решење достављено и Покрајинском правобранилаштву у Новом Саду. Притом, ЈВП “Воде Војводине” наводи да приликом промене намене водног земљишта у градско грађевинско на датој парцели дато предузеће није консултовано. Правобранилаштво Војводине упутило је РГЗ-СКН Бечеј 22.03. 2016. допис са захтевом за исправљање грешке у одржавању катастра непокретности и за исправку датог решења, а у образложењу између осталог наводи да се у диспозитиву решења не наводи врста земљишта на којој је извршена конверзија власништва, као и следеће:
РГЗ-СКН била је у обавези да поступи по захтеву Правобранилаштва у року од 30 дана од пријема дописа. Међутим, на дан 7.12.2016. дакле, безмало 9 месеци касније, по подацима катастра непокретности РГЗ-а за парцелу 7985/5 стоји да је врста земљишта – градско грађевинско земљиште, и да је имаоц права на парцели Република Србија, као и да постоји захтев за исправку грешке упућен од стране АПВ Правобранилаштво.
Дакле, владајућа већина СО Бечеј је и поред свега горе наведеног изгласала пренамену парцеле за коју у РГЗ-у већ стоји да је промењена, а при том конверзија власништва није спроведена, тако да спорна парцела и није у јавној својини општине Бечеј! Поставља се сад неколико питања: како је могуће да СО Бечеј уопште може да расправља, а камо ли изгласа пренамену парцеле која је у јавној својини АП Војводине; ко је и на који начин већ променио намену земљишта из водног у грађевинског, упркос важећим законима, и због чега?
Као разлог за промену намене ове парцеле и потоњу конверзију власништва, по дописима и ЈВП “Воде Војводине” и Управе за имовину АПВ наводи се Меморандум о разумевању закључен између Владе РС, инвеститора из Кувајта и Општине Бечеј, а за потребе изградње бањског комплекса.
Слажемо се да је изградња бање у Бечеју добра идеја и подржавамо је, али само под условом да се све обави по слову закона и потпуно транспарентно. У супротном, доћи ћемо у ситуацију да ћемо приликом прве поплаве (јер дата парцела је иначе насип прве одбрамбене линије на реци Тиси) морати да исплаћујемо одштету због елементарне непогоде, а обзиром да је бивши председник општине у једном интервјуу изјавио да ће тамо бити изграђене између осталог и луксузне виле-може се само да замислити колике би то одштете биле. Исто тако, доћи ћемо у ситуацију да власници викендица у камп насељу, и то са пуним правом, поставе питање зашто и њима нису омогућени исти ови услови, јер њихове викендице можда нису луксузне, али закон мора бити исти за све, или то онда и није закон.
Инвестиције, или у овом случају претпоставка инвестиције, не могу да буду разлог за непоштовање низа закона и прописа ове државе. Потпуна неодговорност у располагању природним ресурсима који припадају свим грађанима ове земље, а која је почела продајом земље испод жита, а ево, наставља се уништавањем водног добра, јесте нешто против чега ћемо се борити свим расположивим средствима. У складу са тим, ова одлука имаће свој епилог на Уставном суду Републике Србије.
Одбор покрета Доста је било
у Бечеју
Коментариши