Комунална полиција основана је законом из 2009. год. Њено увођење у Београду правдано је чињеницом да она постоји свуда у свету, да ће се грађани уз њу осећати безбедније, те да ће тако бити решени многи комунални проблеми у Београду.
Foto: Tanjug
Пет година касније неспорна је остала само прва чињеница — комунална полиција заиста постоји у многим земљама света. У Београду је она, међутим, изврнута у своју супротност. Уместо да се грађани осећају безбедније а комунални проблеми решавају, грађани се осећају мање безбедно, а комунални проблеми су остали или постали још акутнији. Десило се нешто још горе, ова полиција је после 2013. године почела да се трансформише у страначку војску.
Када видите комуналног полицајца, како се осећате? Мање или више безбедно? Када размишљате о хроничним комуналним проблемима у Београду, као што су бахато и непрописно паркирање, дивља градња или бука из комшилука, да ли верујете да их комунална полиција решава ефикасно или их њихово селективно решавање чак подстиче? Испоставља се да комунална полиција у Београду не ради оно што би требало да ради. Полиција, међутим, ради штошта што не би требало. За првих пет година њеног рада у Београду забележене су следеће активности:
1) Малтертирање грађана (погледајте снимке овде, овде и овде);
2) Ангажман у заштити некомуналних, тј. приватних пројеката (нпр. Београд на води);
3) Малтретирање и ометање новинара (новинари Истиномера и Крика који су покушали да известе о радовима на Београду на води);
4) Лична заштита политичара (спречавање интервјуисања градоначелника);
5) Нарушавање демократије (спречавање грађана да изразе протест поводом Београда на води).
Комунална полиција у Београду постала је мала страначка војска која служи за лично обезбеђење градских челника и подршку политичким и приватним пројектима. Како је до тога дошло? Члан 31. Закона о комуналној полицији (СГ, бр. 51/2009) прописује да се „на положај, дужности, права и одговорности комуналних полицајаца примењују прописи о радним односима који важе за запослене у органима града”. Очигледно, комунални полицајци се третирају као локална администрација, што их измешта из система безбедности и одговорности који се примењује на регуларне полицијске и безбедоносне снаге.
У наредном блогу предлажем скицу реформе комуналне полиције у Београду. Реформа треба да одговори на неколико важних питања:
– коме одговарају комунални полицајци?
– какви прописи се на њих примењују?
– какве су им надлежности и овлашћења?
– треба ли да буду посебна јединица или саставни део редовних полицијских снага?
Душан Павловић,
потпредседник покрета “Доста је било – Саша Радуловић”
ИЗВОР: Блог Душана Павловића
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТ: Укинућемо партијску комуналну полицију
Komunalna policija je očigledno predmet zloupotrebe i maska partijske vojske. To je još jedan od razloga da se dahije uklone sa kormila. Nemojte sumnjati da će u slučaju nužde ta partijska vojska biti i upotrebljena.
Kao što vidovito reče Zmaj
“Hulje lepo zbore
al nitkovski rade.”
Замолио бих вас да не објављујете све коментаре истих људи. Неколицина верних пратилаца покрета “Доста је било” коментарише готово сваку вест, а неки и по више пута. И ја редовно пратим овај сајт и налазим утеху и охрабрење у здравим погледима на политичку сложеност у нашој земљи. Али то не значи да треба да затрпавам друге читаоце својим размишљањима и одушевљењима. Молим вас за мало више културе у коментарима, а ако је нема, нека макар Интернет тим – “Доста је било” филтрира претеривање приликом коментарисања. Ово не треба схватити као ограничавање слободе, већ као давање слободе другима који немају ту потребу да стално исказују своје мишљење. Треба избалансирати учесталост говора оних који превише причају са онима који се мање исказују. То је поштовање других. То је култура говора.
Slazem se sa Milanom u potpunosti. Neki ljudi imaju potrebu da o svakom problemu javno daju svoje misljenje a pritom nisu samokriticni i ne primecuju da nemaju kapacitet, pa njihovi tekstovi budu suvoparni i dosadni. Meni deluju kao osobe, koje ocekuju da ih neko iz vrha pokreta pozove u svoje redove. Nazalost, malo je ljudi, poput Sase Radulovica, koji imaju moc da svojim idejama pridobiju veliki broj simpatizera. Ko god misli, od ovih svakodnevnih komentatora, da nisam u pravu, neka oformi sopstveni pokret, pa ce videti da nema kapacitet da napuni jednu osrednju garazu. Bez uvrede, tu i sebe ubrajam, ali sam svestan toga, pa se ne javljam stalno.
Поштовани господине Радуловићу, чланови и симпатизери ДЈБ,
Прошле недеље сам, желећи да учествујем у онлајн трибини, послао покрету питање на које на жалост нисам добио одговор. Ово питање:
« Како се у оквир започетих преговора са Европском унијом уклапа план у 20 тачака, нарочито по питању економског опоравка с обзиром да је то данашња тема? Неће ли испуњивање захтева ЕУ спречити развој малих и средњих предузећа и дати искључиво првенство мултинационалним капиталистичким компанијама као што је то случај у земљама ЕУ и са чиме народи тих земаља никако не успевају да се изборе, а што је, између осталог, узрок њиховог пропадања (према званичној статистици у Француској нпр. сваког дана један пољопривредник изврши самоубиство)? Да ли је Србија условљена да спроводи те „европске“ реформе и да ли томе може да се одупре, а да не буде на губитку? »
И поред тога што се у потпуности слажем са свим анализама и плановима покрета ДЈБ, и поред тога што сам чврсто уверен да, у принципу, истинске реформе у нашој, као и у било којој другој земљи није немогуће спровести, сматрам да је питање Европских интеграција и Европске уније уопште, кључно питање, да не кажем круцијално!
На свом мобилном телефону сам истог дана, у недељу, пронашао одељак „прича” у коме сам међу основним тачкама програма покрета прочитао и одговор, на жалост веома оскудан, на ово питање и одмах прокоментарисао на дну странице онлајн трибине, што су учесници могли одмах да виде:
« Управо сам у одељку „прича” прочитао да се „важно државно питање уласка Србије у ЕУ треба решити референдумом”. Сматрам да то није довољно, иако је референдум неопходан. Али нећемо ваљда референдум ставити у раван на којој се у Србији данас налази тај фамозни полиграф? Ово питање је много сложеније и не решава се искључиво референдумом, нарочито ако узмемо у обзир медијски мрак, који ће сигурно потрајати (не мислите ваљда да ће Србија одједном искочити из целе Европе као једина светла тачка), или ако погледамо колико су уважени ставови европских народа до сада изражени на референдумима. Зар држава не треба да има свој став? То би по мени значило једно фино демократско разводњавање функције Државе. Политика треба да „буде посредник, а не мајка”! »
Пре него што поставим још једно питање, желим да скренем пажњу да овде није реч о некаквом „евро скептицизму” с моје стране, јер би прихватање тог термина значило да би мој политички избор лако могао бити „друга Европа”, „социјална Европа” или „секуритарна Европа” и да свој глас могу, без превише колебања, дати и Српској радикалној странци, или Дверима, а да сам Француз, могао бих чак да гласам за Марин Лепен. Бојим се да референдум, на жалост, не може решити проблем и свима вам шаљем најсвежији аргумент: http://eufrsr.wix.com/eufrsr#!blank/wabtn.
А питање на које тражим одговор, у намери да се разуверим и поносно и са вером у боље сутра на гласачком листићу заокружим ДЈБ је следеће: Када ћемо на сајту покрета моћи да кликнемо и прочитамо званичан, конкретан став ДЈБ по питању Европских интеграција и Европске уније уопште?
Po mom misljenju komunalnu policiju treba ukinuti.To je skup i neefikasan aparat,koji moze biti dobar negde mozda u nekoj razvijenijoj i uredjenoj zemlji.Sto pre se ukine,tim bolje da se sprece razne zloupotrebe i arcenje puno novca od gradjana.Pre nekoliko dana upravo ovde na drustvenoj mrezi od strane ovog pokreta se pojavila inicijativa da se komunalna policija ukine,pa smatram da se samo sa opcijom ukidanja treba baviti.To jedino ima i smisla za normalan i uredjen zivot.Hvala.
Komunalna policija sluzi za punjenje necijih privatnih dzepova. Recimo, tamo gde nema dovoljno parking prostora za automobile, komunalci pisu kazne za aute koji su parkirani na travi. Umesto toga treba bolje resiti parkiranje auta u gradovima, recimo pravljenjem podzemnih garaza da ljudi imaju gde da parkiraju vozila. Ima takvih primera jos, oni samo otimaju novac od gradjana i to cesto nepravedno.
Ono sto komunalci ne rade a trebalo bi kad vec postoje je da se, prvo donese zakon da vlasnici pasa moraju da pokupe izmet za svojim ljubimcima, a zatim da se to kaznjava ako ne rade. Kod nas su parkovi posejani psecim izmetom a deca se tamo igraju i postoji opasnost da se zaraze parazitima iz izmeta. Osim toga ta deca u parkovima se igraju petardama svake godine u decembru i januaru, sto nema nigde u uredjenim drzavama. Cesto se desava da deci petarde nanesu ozbiljne povrede, cak ostanu i bez prsta (ili prstiju) ali to nikog nije briga iako postoje komunalci. Video sam svojim ocima kako je dete urlalo nakon sto mu je petarda pukla u ruci ali je srecom bila slabija pa su mu kasnije samo pocrnela dva prsta.
Ali zbog svega sto se desavalo dosad sa komunalcima, podrzavam ukidanje komunalne policije jer je to u nasim uslovima najbolje resenje.