Предложене измене Закона о пољопривредном земљишту су само још једна шарена лажа СНС-а и оне не решавају проблем којим би се странцима одузела могућност да обрађују домаће државно пољопривредно земљиште. Централни део у овом закону се не дира, а то је члан у закону, који је донео СНС, и који каже да 30 посто државних ораница министар може да додељује страним инвеститорима да га обрађују, чиме се практично највреднији ресурс отима нашим пољопривредницима.
То што су условили физичка лица из ЕУ која су у Србији основала пољопривредно домаћинство да ће тек за десет година моћи да купе земљиште, не мења чињеницу да је поклањање државне земље увелико у току по другом члану истог закона који се не мења. Немачки Тенис, “арапски” Al Rawafed су само неки од примера. Наши пољопривредници који нису блиски врху СНС-а тешко могу да дођу до тог земљишта. Дакле, предложене измене закона само би требало да сакрију овај кључни део закона којим се наше земљиште даје странцима и уништавају домаћи пољопривредници.
Истина је да је овај споразум, веома лош по Србију, са ЕУ потписала претходна власт, али је садашња власт имала пет година да промени ситуацију у пољопривреди и ојача индивидуална пољопривредна газдинства. Наравно, као и претходна власт, ни ова није ништа урадила да оснажи домаће пољопривреднике, већ је убрзала давање земље својим “инвеститорима” и само наставила да оптужује претходне власти.
ДЈБ ће вратити задругарство у Србију. Доста је било има програм за пољопривреду који каже да државну земљу, поготово у Војводини, треба дати, односно продати, домаћим пољопривредним газдинствима, уз кредитну помоћ државе, као и да треба ограничити посед државне земље које једно приватно газдинство може да добије, на 20, 30, 50 хектара. Позитивне примере Холандије и Данске, где су развијени и модели задругарства, требало би применити и у Србији. Без задруга нема јаке индивидуалне пољопривредне производње.
Уместо тога Министарство привреде и Министарство пољопривреде затварају очи пред чињеницом да прекупци и накупци уништавају домаћу пољопривреду, а где су малинари најбољи пример. Недавно смо видели и да је власник Информера изгледа сувласник у фирми која се бави трговином малина. Малинари се уништавају док профит узимају прекупци, и ово се дешава годинама. Овакво стање говори о томе да Влада нема никакву искрену политику у вези са пољопривредом, нити на било који начин жели и уме да решава проблеме који имају наши пољопривредници. Поред суше која је задесила наше пољопривреднике, и бесконачних прича власти о наводњавању, Влада са овом лажном изменом закона покушава да скрене пажњу са главних теме која годинама мучи наше пољопривреднике.
Доста је било ће гласати против овог закона, а ако буде добио поверење грађана на изборима, укинуће и спорну одредбу у Закону о пољопривредном земљишту по коме Влада у свим општинама 30 посто најбољих ораница има право да даје и страним инвеститорима и домаћим тајкунима.
Конференција за медије Саше Радуловића:
Ova vlast stvorila je takođe lažnu sliku da naš seljak proizvodi malo i da će samo poklanjanje zemlje strancima podići produktivnost.
Kod nas u Somboru stanje je ovako. Već nekoliko godina sejemo strane hibride pšenice i postižemo evropske prinose sa tom pšenicom sa preko 10 tona pšenice po hektaru.
U proizvodnji šećerne repe već odavno smo na evropskom nivou.
U proizvodnji kukuruza sa domaćim hibridima prošle godine imali smo evropske rezultate u prinosima.
Sve ovo znači da je naš seljak sposoban a trgovci /otkupljivači/ kriju naše prinose da bi sakrili svoju enormnu dobit jer kad pomnožite broj hektara sa ukupnim prinosom sa istih videćete da se radi o 4-5 milijardi evra prometa za otkupljivače- veliko bogaćenje.
Ovu sušu navodnjavanje bi ublažilo ali kako navodnjavati kad je lit nafte 150 din što znači skuplja utrošena nafta od ukupnog prinosa sa navodnjavane površine.
Da bi se navodnjavalo USLOV je stajsko đubre koga nema jer se STOČNI FOND UNIŠTAVA posebno zadnje 3 godine zbog dampinških cena otkupa tih proizvoda
Ove godine prilikom obnavljanja registracija polj. gazdinstava vlastodršci su se dosetili da seljaci više ne upisuju podatke o broje grla stoke da taj podatak ne postoji tj. da se sakriju razmere uništenja sela i seljaka a ja bih rekao i Srbije u celini
Molim poštovane kolege iz DJB , koji rade u škupštini , da postave ovo odborničko pitanje. Zašto prilikom obnove polj.gazdinstva nije popisan stočni fond /što je rađeno predhodnih godina/ i da se sledeće godine obavezno popiše stočni fond da bi znali čime raspolažemo i kako vodimo ovaj najvažniji državni resor /resurs/. Da bi se radile raznorazne analize i pratila uspešnost raznih mera koje ova STRUČNA vlada provodi u poljoprivredi.
Šta se tiče davanja zemlje strancima tu da se hitno raspiše referendum ili striktno poštuje ustav koji zabranjuje prodaju i vlasništvo strancima.
Nikakav SSP nije bitan ako on traži da mi uništimo 2-3 miliona svojih stanovnika koji žive na selu zarad nekog štetnog sporazuma.
Doneti odluku o maksimalnim površinama koje pojedinac može da poseduje /Srbin/ i prodati narodu svakom po 10 ha
Kod nas u Vojvodini 1 ha košta 10 hiljada evra pa eto para u buđetu. Nakon 5 godina prodaje Srbima ostatak prodati strancima./ako ostane/. Sve ostalo, ovo njihovo poklanjanje do 30 odsto na 30 godina je čist kriminal i treba sa promenom vlasti to sve poništiti i krivce na robiju.
Poruka Vučiću, ne sakrivaj se iza potpisanih sporazuma, vlast će jednom proći a odgovornost čeka/i za nečinjnje/ dragi pravniče.