Predložene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu su samo još jedna šarena laža SNS-a i one ne rešavaju problem kojim bi se strancima oduzela mogućnost da obrađuju domaće državno poljoprivredno zemljište. Centralni deo u ovom zakonu se ne dira, a to je član u zakonu, koji je doneo SNS, i koji kaže da 30 posto državnih oranica ministar može da dodeljuje stranim investitorima da ga obrađuju, čime se praktično najvredniji resurs otima našim poljoprivrednicima.
To što su uslovili fizička lica iz EU koja su u Srbiji osnovala poljoprivredno domaćinstvo da će tek za deset godina moći da kupe zemljište, ne menja činjenicu da je poklanjanje državne zemlje uveliko u toku po drugom članu istog zakona koji se ne menja. Nemački Tenis, “arapski” Al Rawafed su samo neki od primera. Naši poljoprivrednici koji nisu bliski vrhu SNS-a teško mogu da dođu do tog zemljišta. Dakle, predložene izmene zakona samo bi trebalo da sakriju ovaj ključni deo zakona kojim se naše zemljište daje strancima i uništavaju domaći poljoprivrednici.
Istina je da je ovaj sporazum, veoma loš po Srbiju, sa EU potpisala prethodna vlast, ali je sadašnja vlast imala pet godina da promeni situaciju u poljoprivredi i ojača individualna poljoprivredna gazdinstva. Naravno, kao i prethodna vlast, ni ova nije ništa uradila da osnaži domaće poljoprivrednike, već je ubrzala davanje zemlje svojim “investitorima” i samo nastavila da optužuje prethodne vlasti.
DJB će vratiti zadrugarstvo u Srbiju. Dosta je bilo ima program za poljoprivredu koji kaže da državnu zemlju, pogotovo u Vojvodini, treba dati, odnosno prodati, domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, uz kreditnu pomoć države, kao i da treba ograničiti posed državne zemlje koje jedno privatno gazdinstvo može da dobije, na 20, 30, 50 hektara. Pozitivne primere Holandije i Danske, gde su razvijeni i modeli zadrugarstva, trebalo bi primeniti i u Srbiji. Bez zadruga nema jake individualne poljoprivredne proizvodnje.
Umesto toga Ministarstvo privrede i Ministarstvo poljoprivrede zatvaraju oči pred činjenicom da prekupci i nakupci uništavaju domaću poljoprivredu, a gde su malinari najbolji primer. Nedavno smo videli i da je vlasnik Informera izgleda suvlasnik u firmi koja se bavi trgovinom malina. Malinari se uništavaju dok profit uzimaju prekupci, i ovo se dešava godinama. Ovakvo stanje govori o tome da Vlada nema nikakvu iskrenu politiku u vezi sa poljoprivredom, niti na bilo koji način želi i ume da rešava probleme koji imaju naši poljoprivrednici. Pored suše koja je zadesila naše poljoprivrednike, i beskonačnih priča vlasti o navodnjavanju, Vlada sa ovom lažnom izmenom zakona pokušava da skrene pažnju sa glavnih teme koja godinama muči naše poljoprivrednike.
Dosta je bilo će glasati protiv ovog zakona, a ako bude dobio poverenje građana na izborima, ukinuće i spornu odredbu u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu po kome Vlada u svim opštinama 30 posto najboljih oranica ima pravo da daje i stranim investitorima i domaćim tajkunima.
Konferencija za medije Saše Radulovića:
Ova vlast stvorila je takođe lažnu sliku da naš seljak proizvodi malo i da će samo poklanjanje zemlje strancima podići produktivnost.
Kod nas u Somboru stanje je ovako. Već nekoliko godina sejemo strane hibride pšenice i postižemo evropske prinose sa tom pšenicom sa preko 10 tona pšenice po hektaru.
U proizvodnji šećerne repe već odavno smo na evropskom nivou.
U proizvodnji kukuruza sa domaćim hibridima prošle godine imali smo evropske rezultate u prinosima.
Sve ovo znači da je naš seljak sposoban a trgovci /otkupljivači/ kriju naše prinose da bi sakrili svoju enormnu dobit jer kad pomnožite broj hektara sa ukupnim prinosom sa istih videćete da se radi o 4-5 milijardi evra prometa za otkupljivače- veliko bogaćenje.
Ovu sušu navodnjavanje bi ublažilo ali kako navodnjavati kad je lit nafte 150 din što znači skuplja utrošena nafta od ukupnog prinosa sa navodnjavane površine.
Da bi se navodnjavalo USLOV je stajsko đubre koga nema jer se STOČNI FOND UNIŠTAVA posebno zadnje 3 godine zbog dampinških cena otkupa tih proizvoda
Ove godine prilikom obnavljanja registracija polj. gazdinstava vlastodršci su se dosetili da seljaci više ne upisuju podatke o broje grla stoke da taj podatak ne postoji tj. da se sakriju razmere uništenja sela i seljaka a ja bih rekao i Srbije u celini
Molim poštovane kolege iz DJB , koji rade u škupštini , da postave ovo odborničko pitanje. Zašto prilikom obnove polj.gazdinstva nije popisan stočni fond /što je rađeno predhodnih godina/ i da se sledeće godine obavezno popiše stočni fond da bi znali čime raspolažemo i kako vodimo ovaj najvažniji državni resor /resurs/. Da bi se radile raznorazne analize i pratila uspešnost raznih mera koje ova STRUČNA vlada provodi u poljoprivredi.
Šta se tiče davanja zemlje strancima tu da se hitno raspiše referendum ili striktno poštuje ustav koji zabranjuje prodaju i vlasništvo strancima.
Nikakav SSP nije bitan ako on traži da mi uništimo 2-3 miliona svojih stanovnika koji žive na selu zarad nekog štetnog sporazuma.
Doneti odluku o maksimalnim površinama koje pojedinac može da poseduje /Srbin/ i prodati narodu svakom po 10 ha
Kod nas u Vojvodini 1 ha košta 10 hiljada evra pa eto para u buđetu. Nakon 5 godina prodaje Srbima ostatak prodati strancima./ako ostane/. Sve ostalo, ovo njihovo poklanjanje do 30 odsto na 30 godina je čist kriminal i treba sa promenom vlasti to sve poništiti i krivce na robiju.
Poruka Vučiću, ne sakrivaj se iza potpisanih sporazuma, vlast će jednom proći a odgovornost čeka/i za nečinjnje/ dragi pravniče.