Доста је било ће свим родитељима у Београду, уколико добијемо њихово поверење на предстојећим градским изборима, омогућити да упишу дете у вртић о трошку градског буџета јер постојећи систем подстиче неједнакости и дискриминише децу незапослених и сиромашних родитеља.
У Београду живи око 100.000 малишана предшколског узраста. Вртиће похађа нешто мање од две трећине овог броја. Око трећине деце у Србији не иде у вртић, и ова услуга је омогућена врло малом проценту социјално угрожене деце. То значи да им нису доступни рани образовни програми што се касније одражава на успех у школи, факултету и животни успех. Доста је било жели да исправи системске подстицаје за стварање неједнакости јер је образовање право детета и друштво то мора да му омогући.
Због мањка места у вртићима, ДЈБ у свом предизборном “Плану у 20 тачака за Београд” инсистира на већим улагањима у изградњу вртића. Први корак који може да се уради одмах је да се урбанистичким плановима предвиди изградња недостајућих вртића у свим општинама у Београду. Други корак је отворен конкурс за јавно-приватно партнерство за изградњу вртића. У року од две године, град ће изградити све недостајуће капацитете за вртиће у Београду.
У стандардне предшколске активности би требало укључити страни језик и спорт, чиме би ове активности биле доступне већем броју деце лошије стојећих родитеља, док би се боље стојећим родитељима омогућило да проведу више времена са својом децом након вртића.
Даље укључивање приватних вртића у систем вртића али као првенствено образовних установа, а не профитних центара, треба да се настави. То значи да не сме бити компромиса са квалитетом како објеката тако и васпитача у њима. Вртићи у становима нису прихватљиви. Град мора да пооштри надзор и контролу и одузима лиценце свима који не поштују критеријуме квалитета, како објеката, тако и особља.
Тренутни трошак буџета града за све вртиће, државне и приватне, износи око 100 милиона евра. Партиципација родитеља износи 20% овог трошка, односно око 20 милиона евра годишње. ДЈБ ће укинути партиципацију јер сматрамо да је образовање право детета, не финансијски терет родитеља. Како ћемо платити овај трошак? Правилним опорезивањем неизграђеног грађевинског земљишта. Земљиште које је поклоњено Београду на води је вредно преко милијарду евра. На то земљиште Београд на води не плаћа никакав порез. Земљиште које је поклоњено Луци Београд је такође вредно преко милијарду евра. Лука Београд плаћа симболичан порез на ову вредност. Само годишњи порез на неизграђено грађевинско земљиште за ове две локације може да плати вртиће.
ДЈБ ће истински заступати интересе свих грађана Београда. Данашња СНС власт у Београду на чијем су челу Синиша Мали и ДС-ов кадар Весић, и претходна ДС власт у Београду на чијем је челу су били Ђилас и Шапић, не штити интересе грађана, већ привилеговане мањине која користи најважније ресурсе града без икаквог трошка. ДЈБ ће вратити Београд Београђанима.
Програм за Београд:
План за Београд у 20 тачака
ДЈБ ће преполовити цену градског превоза у Београду
ДЈБ ће укинути таксу за истицање фирме у Београду
ДЈБ ће опорезовати неизграђено грађевинско земљиште
Децентрализација Београда
ДЈБ ће свој деци обезбедити уџбенике о трошку Београда
Бесплатно образовање је питање државног приоритета
“Бесплатно” школовање
Куповина уџбеника је прави подвиг
Образовање на рате
Образовање је право детета
Принципи и вредност:
Ми који сањамо уређену Србију
Шта је партократија
Принципи за учешће у локалној власти
Ко је наш политички противник
Црвене линије политике
Кредибилитет 17 година касније
Приступ:
ДЈБ Школа јавних политика
Како до једне листе за Београд
Извињење бирачима
Ovo levičarenje mi se sve manje dopada. Ja hoću državu koja minimalno košta, a da mi bilo šta daje.
Vi se deklarišete kao centar, a u Beogradu se sve više ponašate kao socijalisti.
Ulaganje u decu i obrazovanje je nešto najbolje što neka država može da uradi. Zato je sasvim razumljiva DJB politika. Takve stvari ne mogu da se samo-regulišu pa je pozitivna reakcija države vrlo poželjna. Naravno, DJB nudi i dosta konkretnu ekonomsku politiku (ima sve na sajtu) pa se stoga i razvrstavaju pod centar.
Evo recimo ovako. Ja imam dete i hoću da ga pošaljem u privatni vrtić u kom postoje sadržaji i programi bolji od onih koji se nude u državnim vrtićima i naravno, to ću da platim malo skuplje. U isto vreme, po sili zakona, moram da plaćam i državni vrtić, u koje moje dete ne ide.
Taj dobar vrtić ima državne vrtiće kao konkurenciju, koji se finansiraju iz budžeta i kao takvi nemaju apsolutno nikakav motiv da rade na poboljšanju usluge, niti na boljim programima i sadržajima, jer će svejedno dobiti pare iz budžeta.
Ovo je sasvim razumljivo razmišljanje nekoga ko ima novca. Hoće dobru uslugu, najčešće u privatnom sistemu i ništa osim toga ga ne zanima. Sve je to ok ali ne može tako. Svaka odgovorna država mora da razmišlja i o onima koji nemaju. Zahvaljujući višedecenijskoj lošoj vlasti i narodu koji konstantno glasa za iste (loše) ljude koji se rotiraju, naše društvo je dovedeno na rub siromaštva i propasti. To znači da je većina ljudi bukvalno siromašna da svojoj deci omogući kvalitetno obrazovanje. U tom slučaju, država mora da pomogne jer ako dozvolimo da obrazovanje trpi, onda smo tek propali. Naravno, najbolje bi bilo da se razvije privreda pa da svi imaju da plate. To bi bilo pošteno i ispravno ali nažalost mnogo dugo traje. Da se obnovi uništena industrija može trajati i decenijama. Zato dok ne dođemo do tog stadijuma, mora da postoji socijalni program koji će premostiti taj problem. Pošto DJB smatra da su obrazovanje i znanje najvredniji resursi neke države, na ovaj način žele da pomognu da svima bude dostupno, bez obzira na materijalni status. Tako da, Vasilije, ne znam šta da ti kažem, u tom slučaju si osuđen da plaćaš porez kojim se finansira funkcionisanje države kao i besplatno školovanje za sve, a ako hoćeš više i bolje, onda na sve to ćeš morati da plaćaš i privatno školovanje.
Evo onda samo dva pitanja o vašem predlogu rešenja:
1. Ko određuje cenu državnog vrtića?
2. Kako ćete naterati/motivisati državne vrtiće da se poboljšavaju – uvode nove programe/sadržaje, angažuju bolje osoblje…, ako već nisu prepušteni tržištu i građanima koji glasaju svojim novčanicima?
Vasilije, ako mogu da vam odgovorim. Koliko sam shvatila, plan je da se vrtić plaća iz budžeta, na koju cenu mislite? Dakle, roditelji neće direktno plaćati za vrtić. A što se motivacije tiče, ne znam onda ko treba da motiviše lekare, profesore itd. Hoću da kažem, valjda treba da ih motiviše plata koju dobijaju i ljubav ili barem odgovornost prema profesiji koju su odabrali. S druge strane, ne znam u čemu vi ovde vidite problem.? Vrtići su besplatni od treće godine deteta u mnogim visoko razvijenim zemljama Evrope. Šta mislite šta tamo motiviše osoblje?
Razumem ja ideju da neće plaćati direktno, ali cena i dalje postoji i mora nekako da se odredi. Recimo, privatni vrtić naplaćuje 100 evra po detetu, mesečno, a njegova konkurencija 90?
Zašto onda državni ne bi naplaćivao 150 evra, kad će svejedno dobiti pare, pa ne mora da brine o konkurenciji?
Meni se navedeni motivi ne čine dovoljno jaki. Znam medicinske radnike koji se ponašaju prilično bahato i bez trunke ljubavi i odgovornosti prema profesiji.
Mislio sam da u normalnim zemljama tržište motiviše svaki biznis da radi najbolje što može, jer će u suprotnom mušterije otići kod konkurencije.
Evo na šta sam konkretno mislio
https://www.youtube.com/watch?v=yTjnpJvZrwM
Mislim da bi svi trebalo da verujemo da je ljudski rod dovoljno uznapredovao da shvata da neke ključno važne stvari za funkcionisanje društva i dobrobit čovečanstva ne smeju da zavise od tržiša. A to su obrazovanje, kultura, zdravstvo.
Ušao sam u ovu raspravu sa određene ideološke pozicije (desničar na granici ancap-a) i mislim da prava i slobode individue treba da stoje iznad bilo kakvog opšteg dobra ili kolektivizma, ma koliko se ideja činila uzvišenom.
Konkretno u ovom slučaju, ako mislite da bilo koji sektor treba prepustiti nesposobnim birokratama, umesto tržištu, Venecuela bi trebalo da bude raj na zemlji, a zapravo im je gore nego nama pod naprednjacima.
Da je ljudski rod igde uznapredovao, socijalizam u Venecueli bi funkcionisao, a ni mi ne bismo bili tu gde smo.
Baš zato što su te stvari važne, zato i mislim da biznisi treba da se takmiče ko će da nam ih pruži po boljem odnosu cene i kvaliteta.
Naravno, ostajem vaš glasač, iako se ideološki ne slažemo, jer nam prvo treba elementarna politička pristojnost koja je vaša okosnica, pa tek onda možemo da se bavimo ideologijom. Da planiram da ostanem u Srbiji, možda bih vam bio politički konkurent.
U svakom slučaju, zanimljiv mi je vrh DJB-a, zbog šarolikih pozicija na političkom spektru. Mene lično najviše oduševljava Aleksandar Stevanović, srpski Friedman i voleo bih da vidim kako izgleda osmišljavanje programa DJB-a, kada vam se sam vrh toliko razlikuje u pozicijama.
Vasilije, sve što možemo da čujemo od prednosti kapitalizma i slobodnog tržišta od ljudi jeste ono što su pročitali iz udžbenika i floskule tipa kako je “tržište efikasnije”. Mogao bi da nađeš na internetu kakva je bila industrija SFRJ a kakva je danas. Kako danas Vučić u Nišu otvara fabriku kablova gde su naši ljudi jeftina radna snaga strancima, koj na traci proizvode kablove, i to na mestu gde su se pre 30 godina proizvodili računari (bez ikakvog tržišta). Tako da, pusti ti te priče o tržištu i efikasnosti za malu decu, realnost je ipak malo više drugačija. Naravno, ovo sve ne znači da je komunizam bolji, nema boljeg ili loštijeg, sve zavisi kako se nekim sistemom upravlja. Kapitalizam je odličan sistem ali zahteva veliki trud da se dovede u red da zaista počne da daje rezultate. Srbija to nije postigla, čak i naprotiv, kapitalizam u Srbiji bukvalno uništava sve redom. Postali smo najobičnija kolonija sa jeftinom radnom snagom i ide u pravcu da bude sve više i više gore. Što se tiče vlasništva nad firmama i teze kako je “privatno bolje”, to su takođe budalaštine. Za neku firmu je bitan menadžment a potpuno je nebitno ko je vlasnik, tj. da li je vlasnik država ili privatno lice. Država potpuno jednako kao i svaki pojedinac može da angažuje profesinalni menadžment koji bi upravljao firmom i da ona bude uspešna. Pogotovo teza “nesposobne birokrate” vređa zdrav razum, jer, što se ne priča o sposobnim birokratama. Privatni vlasnici su jelte svi sposobni a državne birokrate su sve nesposobne? Dalje, koliko god privatni sektor bio uspešan, država mora da postoji i na sebe prihvata određene delove privrede koji se odnose na socijalni program. Privatnici se ne staraju o opštem dobru. Konkretno, vezano za obrazovanje, ono je počelo žešće da se degradira kad je na njega šapu stavio privatni kapital i slobodno tržište. Tako da, ajde se manemo te priče kako je kapitalizam i tržište bolje od nečega drugog jer to prosto nije tačno. Nije tačno ni da je komunizam bolji. Mora kombinacija ta dva sistema i to je definitivno budućnost. Oba sistema imaju veoma ozbiljne nedostatke i ne mogu samostalno da opstanu. Zato je DJB politika centra upravo ono što je potrebno Srbiji, sa jedne strane tržišni sistem a sa druge strane angažovanost države u socijalnom programu i obrazovanju.
O kakvom ti kapitalizmu pričaš kada Vučić (predsednik ili premijer) otvara fabrike, arbitrarno deli subvencije i igra se investitora.
Posao države nije da se igra investitora, niti da bilo koga favorizuje, nego da sjaše i da štiti obligacione odnose. Kapitalizam ne uništava ništa u Srbiji, nego ove metastaze socijalizma i samoupravljanja. Još će dugo u srpskom mentalitetu odzvanjati “država duradi”.
Da, birokrata je uvek nesposoban, jer ne radi sa svojim parama, nego sa parama poreskih obveznika. On nema omču na vratu koja se zove bankrot, a koju imaju privrednici koji svoje ulažu i svoje rizikuju. O toj priči da “država angažuje profesionalni menadžment” je već pisao Branislav Mihajlović i znamo kako se završila u Boru.
Privatni vlasnik i ne treba da se stara o opštem dobru, nego o profitu. Usput se stara da mi dobijemo proizvod koji hoćemo, jer u suprotnom, nema profita. Čak i da pretpostavimo da nije dobro da moć bude u rukama “zlih kapitalista”, šta nam je alternativa? Moć u rukama nesposobnih i “zlih birokrata” i to centralizovana?
Zabrazdili ste u diskusiju o nečemu što sa praksom nema veze. Najsofisticiranije evropske države (ja ih tako zovem, a mislim na Holandiju, Dansku, Švedsku, Norvešku, Belgiju…) veoma vode računa o socijalnoj komponenti a isto tako i o “krhkim” oblastima: zdravstvo, obrazovanje, kultura. Ovo prvo zato što humano društvo to podrazumeva, a ovo drugo i treće jer bez toga ni život ni čovečanstvo nemaju smisla. Istovremeno omogućavaju svakom sposobnom pojedincu da stvori i stekne upravo onoliko koliko je sposoban da stvori i stekne. Ne vidim zašto bi te dve stvari morale da se potiru. S druge strane, Sale, ništa mi pre 30 godina nismo proizvodili, odnosno nije postojala nikakva proizvodnja NA ZDRAVIM OSNOVAMA. Možda je bilo izuzetaka, ali čisto sumnjam.
Šta ako bih rekao da ni sa najboljom kulturom i obrazovanjem, ni ljudski život ni čovečanstvo nemaju smisla? Za 1000 godina, niko od nas neće postojati, a našem obrazovanju će se smejati isto kao što se i mi sada smejemo onima što su verovali u geocentrični sistem, ako uopšte bude tragova naše kulture, ili bude nekoga da ih istražuje.
Zato mi nikada nije palo na pamet da kažem šta je smisao mog života, a kamoli tuđeg.
Nažalost, te dve stvari se potiru, jer welfare state za koji se zalažete mnogo košta i ima tendenciju da raste, a ako na tog sposobnog pojedinca navalite progresivan porez (Radule je na onom klipu rukom pokazao eksponencijalnu krivu), on će otići tamo gde je kapitalističkije i gde su manji troškovi uspeha.
Lepo i pametno predlazete i komentarisete samo ste jednu bitnu cinjenicu prevideli. Sva ta deca koja su ove godine krenuli u predskolsku ustanovu su generacija BEZ perspektive. Roditelji te generacije zive neizvesnim zivotom tako da ta stavka troskova oko upisa je minorna .O cemu treba brinuti .Koliko ce te male duse nesvesne sebe uzalud procardati svoj jedan jedini zivot,najvrednii poklon koji mogu dobiti za DZABE od svojih roditelja koji se vrlo lako jednoga dana moze pretvoriti u KAZNU u ovako nikada sredjenoj drzavi kao sto je ova nasa. A sta ce te uciniti dalje posle dzabe upisa.Oni sto su vladali pre ovih i Ovi sto vladaju dana kad zacuju iz porodilista plac novorodjenceta uhvate se za glave,to je za njih jos jedan problem vise. I na kraju krajeva, kako i kojom to metodologijom rasporediti mesecne obaveze sa min.platom od 28.000 din.
DOSTA JE BILO,a sta posle ?