Подстакнути чињеницом да се данас у Зајечару организује Сајам запошљавања у хотелу “Србија ТИС”, и да ће на сајму своје потребе за запошљавањем исказати 22 послодавца који ће понудити око 130 радних места за образовне профиле: трговци, кувари, конобари, продавци, административни радници, радници у производњи (свих образовних профила III и IV степен), електроинжењери, шивачи, неквалификовани радници… не можемо а да не подсетимо какав тренд наш град у протеклим годинама бележи када је број незапослених лица на евиденцији Националне службе у питању.
Наиме, просечан број лица на евиденцији Филијале Зајечар Националне службе за запошљавање у 2016. години на подручју Зајечарског округа износио је 13.418 лица.
Што се тиче незапослених Зајечараца, њих је у децембру месецу на бироу рада било негде око 6.800.
Иако статистички подаци показују да је број незапослених лица на територији Зајечара мањи из године у годину , ретко ко ће се сложити да је у Зајечару данас лако наћи посао.
Упоређујући податке са евиденције Националне службе за запошљавање у Зајечару је у односу на 2015-ту годину 2016-те забележен пад броја незапослених за 524 лица или 3,8 процената. Такође, у односу на 2014. број незапослених смањен за 776 лица или 5,5 процената, а у односу на 2013. годину за чак 1338 лица или 9 процената.
Међутим, податак који забрињава је тај да од укупног броја незапослених лица на евиденцији Филијале, највише је оних са високом стручном спремом, дипломираних менаџера, економиста, правника, професора физичке културе, као доктора медицине.
И управо се у овој категорији, број незапослених лица драстично повећава, чак за око 60 одсто у односу на период од пре пет до шест година, како у граду тако и у округу.
Упоредјујући податке из 2016. године са подацима из 2010, на територији Зајечарског округа било је свега 17 незапослених доктора, а свега 8 у Зајечару.
У децембру 2016. године број доктора медицине на евиденцији је износио 57 лица на територији Зајечарског округа, док је тај број 2010. године износио 17 лица. То је вишеструко повећање. Што се тиче Зајечара такође је забележено драстично повећање доктора медицине на евиденцији. Примера ради, у децембру 2010. године тај број је износио свега 8 лица, док је у 2016. години тај број износио чак 30.
Оно што је извесно јесте да доктора има, али на бироу рада, док је Здравствени центар у Зајечару и даље има проблем са мањком радне снаге (ако је бар судећи по писању медија).
МЛАДИ СЕ БРЖЕ ЗАПОШЉАВАЈУ ОД СТАРИЈИХ
Подаци говоре да у просеку млади много мање чекају на запослење од старијих лица, оних преко 30 или 40 година старости. Број дугорочно незапослених лица (лица која чекају на запослење дуже од једне године) у октобру 2015. године је износио 1.729 лица односно 54,2 одсто, док број краткорочно незапослених лица (која чекају на запослење до једне године) износи 1.464 лица или 45,8 одсто.
Дакле, ако узмемо у обзир да са факултетом или неком вишом школом у Зајечару тешко можете наћи посао…али и да се тек половина лица са средњом и нижом стручном спремом могу уопште запослити у граду…не треба ни да чуди податак да у Зајечару више од 70 одсто становништва нема завршену средњу школу, нити се труди да се образује и усаврши у интелектуалном смислу.
Подаци Републичког завода за статистику Филијале у Зајечару показују да на нивоу Зајечарског округа тренутно имамо 23,3 посто оних који немају завршену основну школу. Што се тиче популације која нема средње и више образовање у овом делу таквих је 47,8 процената према попису из 2011. Године.
Закључак из свега горе наведеног више је него јасан:
Џаба граду нови мостови, улице и скверови….када људи њима све мање пролазе…јер без пара и посла, већини није ни до шетње, а ни до дружења.
Катарина Чивљак Голубовић
чланица локалног одбора “Доста је било”, Зајечар
Коментариши