Nema zemlje u svetu u kojoj se rado i lepo živi, a da ta zemlja nije demokratska. Vlast u Srbiji tvrdi da smo mi demokratska zemlja, a u Srbiji većina ne živi ni rado ni lepo. Štaviše, većina želi da pobegne iz Srbije, čak i ovi migranti sa sirijskog ratišta shvatili tokom svog boravka na ovim prostorima. Bežanija je svakim danom sve masovnija i preti da se pretvori u stampedo ili čak u egzodus.
Demokratija je, najprostije rečeno, VLADAVINA NARODA. Pošto još uvek ne postoji mogućnost da sve odluke donosi sav narod, demokratska društva organizuju izbore na kojima narod, dobro informisan o svim kandidatima, SLOBODNO bira svoje predstavnike. Loše informisani ljudi retko donose ispravne odluke (što je slučaj u Srbiji). Zato je od najveće važnosti za dobar izbor imati istinite i pravovremene informacije. Bez istinitog i pravovremenog informisanja postoji velika verovatnoća da na izborima ispadnemo budale i da upropastimo državu. Strahujući od toga da ne ispadnu budale i da ne upropaste državu, mnogi i ne izlaze na izbore. Zato imamo 45% birača koji nisu izašli na poslednje predsedničke izbore.
Jedini ko je imao sve vreme svih medija za svoje predstavljanje bio je Aleksandar Vučić. Ostali kandidati zajedno nisu imali ni približno toliko vremena, opozicija nije imala 1 kandidata, pa su mnogi, ne mogavši da odluče za koga će glasati, a da to nije A. Vučić, odlučili da uopšte ne glasaju. Mnogi koji su glasali mogli su da biraju samo između A. Vučića i otkaza. Oni koji su glasali za nešto para ili namirnica podsećaju nas na ljude koji od ,,kamataša“ uzimaju pare na zajam. I tako je A. Vučić sa dobijenih 25% od ukupnog broja birača ,,pobedio“ i na ovim izborima, na izborima na kojima se dobar deo birača izjašnjavao neinformisan o drugim kandidatima i pod strašnim pritiskom.
To nisu bili slobodni izbori slobodnih i dobro informisanih ljudi. Samim tim nisu ni demokratski, a Srbija nema demokratski izabranu vlast. Društva u kojima se lepo i rado živi su demokratska društva. Srbija nije država sa takvim društvom i neće ni biti ako se sami ne izborimo za takvo društvo. Borba će biti nepravedna, ali ćemo mi pobediti. To nam pokazuje istorija demokratskih društava. Pre ili kasnije. Pre, ako na vreme shvatimo da to neće uraditi niko drugi. Moramo MI.
Komentariši