Оно што је слобода за човека, то је независност за државу

Зашто се игнорише данашњи велики историјски јубилеј? Данашњи датум један је од најважнијих у српској историји.

Наиме, 13. јула пре тачно 140 година Србији је међународно призната независност на Берлинском конгресу 1878. године, чиме је наша земља постала 27. међународно призната независна држава на свету.

Ипак, овако велики јубилеј који би требало и да се прославља као Дан независности, испраћен је потпуним игнорисањем од стране актуелне власти и свих медија који су под њиховом контролом. Ни реч није написана о томе. А како у таблоидима нити укрштене речи не могу да буду објављене без одобрења актуелне власти, јасно је да је наредба да се о овом јубилеју – не говори.

Тај конгрес је био ревизија Санстефанског мира између Русије и Турске. Србија није била задовољна тим Санстефанским уговором. Да се подсетимо, Берлинским уговором су Британија, Француска и Немачка помогле Србији да супротно вољи Русије, Ниш, Пирот, Прокупље и Врање постану део међународно признате државе Србије. Русија их је Санстефанским уговором била видела у Бугарској.

Косово и Метохија су уговором потписаним на Лондонској конференцији којом су окончани балкански ратови 1913. године постали део Србије. Тим истим уговором је и формирана држава Албанија. Албанци никада нису били задовољни овим уговором јер је велики број Албанаца остао ван граница те нове државе Албаније.

Пре 140 година, када су интересе Србије бранили озбиљни, школовани људи, српска неформална дипломатија остварила је велики успех првенствено захваљујући Јовану Ристићу (на слици горе), изасланику кнеза Милана, доктору филозофије који се школовао на највећим европским универзитета и једном од највећих српских државника у последња сва века. Био је члан и Српске краљевске академије (данашњи САНУ).

‘’Ни која друга државица источна није имала да се бори са тако јаким и испреплетаним препрекама као ми. Докле су интереси грчки долазили у сукоб само са турсима, румунски само са рускима, црногорски са турскима и аустријскима – наши су се интереси сукобљавали и са турскима и са аустријскима и са рускима’’, жалио се тада Јован Ристић.

Забележено је да је Леполод Ранке, велики немачки историчар и Ристићев професор, честитао је свом некадашњем студенту речима: ‘’Независност је највеће благо које је Србија могла добити. Независност је основа на којој државе постају и своју будућност обезбеђују’’. Ристић му је одговорио речима: ‘’Оно што је слобода за човека, то је независност за државу.’’

Свака озбиљна држава поносно би прослављала овај велики датум и овако значајан јубилеј. Ово је била прилика да се сви подсетимо на тешко извојевану независност Србије за коју наши преци дали своје животе.

Актуелна власт прави од Србије државу за подсмех и ниже поразе и губитке на сваком кораку и од Србије прави колонију јефтине радне снаге. Те своје поразе грађанима Србије преко својих таблоида представља као велике победе. Дипломатија је претворена у спрдњу и јасно је због чега овакви огромни јубилеји пролазе без адекватног и достојанственог обележавња и прослављања. Председник Србије, који нема никаква уставна овлашћења да  преговара о КиМ, константно понавља да Србија на КиМ нема ништа, чиме припрема терен за потписивање независности Косова коју је обећао Немачкој и другим западним партнерима.

Доста је било осуђује овакво понашање власти која не само што прекраја српску историју, већ и систематски ради на представљању Србије као земље губитника. Заиста је доста било с тим. Поносни смо на нашу историју и на успехе великих дипломата и државника захваљујући којима је Србија била поштован, независан и поносан члан међународне заједнице.