Београд Екологија Саопштењe Туризам

Музички фестивал на Лиду – почетак краја природне оазе

Велико ратно острво је много више од речне аде. За биљке и животиње оно је извор живота, за Београђане његова плућа, а за многобројне Земунце извор најлепших сећања.  Док пркоси Дунаву као једној од највеличанственијих европских река Велико ратно острво представља бисер и понос Београда и Земуна. Београд је благословљен чињеницом да се на само неколико километара од његовог строгог центра налази оаза природе што га чини једним од ретких градова у свету.  Осим што представља једно од омиљених купалишта Земунаца, популарно „Лидо“ има много већи друштвени значај.

Решењем Скупштине града Београда из 2005. године, проглашено је за предео изузетних одлика  и представља заштићено подручје које је поверено на управљање и заштиту ЈКП „Зеленило Београд“. Такође, због чињенице да представља природно станиште великог броја птица, од којих су неке строго заштићене врсте попут орла белорепана, Велико ратно острво се налази на светској мапи орнитолога као „IBA“(Bird important area)и преставља саставни део Еколошке мреже Србије.

Нажалост, у лето 2018. године стижу забрињавајуће вести. Према најавама организатора Велико ратно острво у Земуну ће 27. и 28. јула 2018. године, бити место одржавања музичког фестивала електронске музике под називом „Belgreat festival 2018“. Према саопштењу организатора, планирано је да се фестивал се одржава на три бине. Такође, наведено је да се фестивал одржава уз подршку ГО Земун и града Београда и да ће стога улаз бити бесплатан за све посетиоце.

Можда је неко помислио да је одржавање музичког фестивала на Лиду који је уз то бесплатан сјајна идеја, али постоји више разлога због којих би овај фестивал морао да буде измештен на другу и адекватнију локацију.

Одржавање музичког фестивала на „Лиду“ је незаконито!

Према решењуо стављању под заштиту природног добра „Велико ратно острво“, као предео изузетних одлика и према Плану управљања заштићеним подручјем „Велико ратно острво“ за период од 2011-2020 године, дефинисане су: које су дозвољене активности на Лиду, под којим условима  се оне могу обављати као и утврђене опште мере забране, односно утврђене су које се активности никако не смеју обављати.

Између осталог, наведеним актима је изричито забрањено уношење уређаја који емитују звук, односно буку, као и обављање активности којима се деградира простор и мења или утиче на постојеће стање.У овом случају, уколико би дошло до одржавања музичког фестивала, због велике буке коју би емитовали извођачи, а која је нарочито карактеристична за фестивале „електронске музике“ била би директно угрожена безбедност и природна станишта великог броја птица на Лиду од којих су неке и строго заштићене врсте.

Уколико претходно реченом додамо да је према важећим прописима вршење туристичких, културних и спортских активности на Великом ратном острву ограничено на промоцију и заштиту природе као и на активности мањег капацитета којима се не угрожавају функције заштићеног природног добра, јасно је да организатор овог догађаја никако није могао нити  смео да добије дозволу (под условом да дозволу има) за одржавање овог фестивала!

Простор Великог Ратног острва није безбедан за одржавање музичких фестивала!

Иако делује атрактивно одржавање музичког фестивала „у џунгли“, како га рекламира организатор, простор Великог ратног острва није нити адекватан нити безбедан за одржавање овакве манифестације.

Није јасно да ли је организатор узео у обзир потенцијално велики број посетилаца. Уколико узмемо у обзир да традиционални фестивал пива „Beer fest“који се одржава у непосредној близини у току дана посети и до 100 хиљада људи, делује застрашујуће да би толики број људи могао да посети „Лидо“. Како обезбедити да посетиоци не ускоче у моћни Дунав, или да безбедно пређу понтонски мост или како спречити да у току ноћи не тумарају заштићеним деловима острва. То представља велики изазов. Уколико буде био угрожен живот или здравље једног јединог посетиоца, то је превише!

Такође, у непосредној близини не постоји ни приближно довољан број паркинг места нити адекватна саобраћајна инфраструктура која би могла да спречи саобраћајни колапс.  Није случајно да се највећи светски музички фестивали организују на периферијама градова чиме се решава и питање буке, саобраћајних гужви, као и безбедности самих посетилаца.

Фестивал не сме да се финансира нашим новцем!

Према првобитним најавама, улаз на фестивал за време оба фестивалска дана се наплаћивао 1500 динара. У међувремену, организатор је објавио да ће захваљујући покровитељству града Београда и општине Земун улаз бити бесплатан за све посетиоце. Као што не постоји бесплатан ручак, тако не постоји ни бесплатан улаз. У овом случају то значи да су грађани кроз порез платили одржавање овог фестивала.

Да град није финансирао овај фестивал, организатор би био принуђен да наплаћује улаз на фестивал и то је разумљиво јер је потребно покрити трошкове дозвола, организације, хонорара извођачима, изнајмљивања опреме, трошкове редарске службе, сносити ризик и одговорност и сл., уз тежњу да се оствари разуман профит. У ситуацији када је град финансирао одржавање фестивала, организатор може да функционише по принципу „радио не радио, свира ми радио“.

Уколико анализирамо буџете и ребалансе буџета града Београда и општине Земун за 2018. годину можемо видети да финасирање овог музичког фестивала није било предвиђено, тако да није јасно по ком основу ће бити опредељена средства из буџета. Новац грађана од пореза може бити употребљен само у јавном интересу који у овом случају изостаје. Ми свакако нисмо довољно богати да бисмо се расипали новцем, а овај новац је морао бити утрошен на много сврсисходнији начин.

Организатор догађаја је непознат!

Посебан је куриозитет  да је организатор овог догађаја непознат, тј. нико није стао иза овог дођаја именом и презименом. Ова информација изостаје и на званичној интернет страници фестивала и на фејсбук страници, као и на објавама на интернет порталима и у дневној штампи.

Такође, сама промоција овог фестивала као што се може видети на постојећим интернет порталима је прилично пасивна, стога не чуди да велика већина Београђана није упозната са будућим фестивалом. Главна активност се одвија на друштвеној мрежи „Фејсбук“ и то на страници која је креирана крајем маја месеца ове године.  С обзиром на такву активност поставља се питање да ли је организатору у интересу мањи или већи број посетилаца или му је свеједно?

У околностима када не постоји потпуна транспарентност грађани могу оправдано помислити да се ради о још једном случају злоупотребе буџета што не значи да је тачно, али доводи у сумњу.

Да ли је фестивал на „Великом ратном острву“ потребан Београду?

Апсолутно не!  Побољшање туристичке понуде Београда је свакако добра ствар, али се оно не сме вршити на штету заштићеног природног добра. Оно што представља посебну опасност је то што уколико се дозволи одржавање оваквог фестивала, постоји опасност да овакви или слични садржају постану редовна активност. Штета која би могла да настане у том случају би била ненадокнадива!

Покрет „Доста је било“ ће у наредном периоду предузети мере у циљу измештања фестивала на адекватнију и безбеднију локацију, затражити одговоре од надлежних органа у циљу заштите јавног интереса и о томе обавестити јавност.

 

Oпштински одбор ДЈБ Земун

 

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Koju godinu posle 2000.-e je na istoj lokaciji održan “Eho” festival.
    Zavrnuli su gomilu radnika za novac koji su zaradili za par dana festivala.
    Moguće da je i sada u pitanju pranje love i laka zarada.

  • Ne treba da nagađate niti da vam pomisao na prelazak mosta deluje “zastrašujuće”, na Velikom ratnom ostrvu se 2003. godine održavao četvorodnevni Echo festival, i pokazalo se da je moguće organizovati dobar i bezbedan festival. A zakonitost i svrsishodnost državnog finansiranja je već nešto drugo…

    • Poštovani,
      to što se na Echo festivalu nije dogodila neka nezgoda, ne znači da je festival sam po sebi bio bezbedan. Stručnjaci iz oblasti organizacije festivala komentarišu da nikada u svom životu nisu videli toliki nivo improvizacije kao tada. Takođe,
      organizacija Echo festivala i ovog festivala su nebo i zemlja.

  • Da li možete da zamislite Srbiju bez zarobljenih reka, rečica, jezera i kanala!? Sigurno se retko ko seća kako je bilo do 1982 godine, do kada nije bilo ni jednog splava na savi niti bilo gde na vodenim površinama u Srbiji. Sada posle skoro 40 godina retko ko može da zamisli lepotu Beograda bez splavova i gvožđurije kojom je okovan glavni grad, (možda bi neko u foto šopu mogao da nam dočara takav izgled grada, možda budeo i shvatili kako bi to bilo lepo). Juče sam se prevozio žutim čamcem iz bloka 70 na Adu i video da se u Savu baca sve, baš sve. Vodom plutaju panjevi, palstike raznih veličina, pikavci i koješta…
    Ne razumem političare da se toliko busaju u grudi i prilično vatreno pričaju o ljubavi prema Majci Srbiji a rade joj ovakve gadosti. Pogledajte EU i gradove u EU, svi čuvaju i ulepšavaju priobalje… sram nas bilo.

  • Moram priznati da se mozda i prvi put slazem po pitanju necega sa ovom organizacijom.. Ipak, s obzirom da festival nije reklamiran previse, nece biti ni toliki broj posetioca za ugrozavanje stanista, s obzirom da u toku vecernjih sati na plazi i u “dzungli” svake veceri ima barem 100-tinak ljudi sa hvucnicima, satorima, alkphplpm…
    Konacno poenta nemojte zajebavati i pustite Zemuncima svoju lokalnu zurku jednu noc posto vam GARANTUJEM ako ih VI ne sjebete, zajebace ih hiljade komaraca koji napadaju kao najkrvaviji dusmani cim padne noc na Ratnom ostrvu.. I necete imati ponovni festival sled godine