Muzički festival na Lidu – početak kraja prirodne oaze

Veliko ratno ostrvo je mnogo više od rečne ade. Za biljke i životinje ono je izvor života, za Beograđane njegova pluća, a za mnogobrojne Zemunce izvor najlepših sećanja.  Dok prkosi Dunavu kao jednoj od najveličanstvenijih evropskih reka Veliko ratno ostrvo predstavlja biser i ponos Beograda i Zemuna. Beograd je blagoslovljen činjenicom da se na samo nekoliko kilometara od njegovog strogog centra nalazi oaza prirode što ga čini jednim od retkih gradova u svetu.  Osim što predstavlja jedno od omiljenih kupališta Zemunaca, popularno „Lido“ ima mnogo veći društveni značaj.

Rešenjem Skupštine grada Beograda iz 2005. godine, proglašeno je za predeo izuzetnih odlika  i predstavlja zaštićeno područje koje je povereno na upravljanje i zaštitu JKP „Zelenilo Beograd“. Takođe, zbog činjenice da predstavlja prirodno stanište velikog broja ptica, od kojih su neke strogo zaštićene vrste poput orla belorepana, Veliko ratno ostrvo se nalazi na svetskoj mapi ornitologa kao „IBA“(Bird important area)i prestavlja sastavni deo Ekološke mreže Srbije.

Nažalost, u leto 2018. godine stižu zabrinjavajuće vesti. Prema najavama organizatora Veliko ratno ostrvo u Zemunu će 27. i 28. jula 2018. godine, biti mesto održavanja muzičkog festivala elektronske muzike pod nazivom „Belgreat festival 2018“. Prema saopštenju organizatora, planirano je da se festival se održava na tri bine. Takođe, navedeno je da se festival održava uz podršku GO Zemun i grada Beograda i da će stoga ulaz biti besplatan za sve posetioce.

Možda je neko pomislio da je održavanje muzičkog festivala na Lidu koji je uz to besplatan sjajna ideja, ali postoji više razloga zbog kojih bi ovaj festival morao da bude izmešten na drugu i adekvatniju lokaciju.

Održavanje muzičkog festivala na „Lidu“ je nezakonito!

Prema rešenjuo stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra „Veliko ratno ostrvo“, kao predeo izuzetnih odlika i prema Planu upravljanja zaštićenim područjem „Veliko ratno ostrvo“ za period od 2011-2020 godine, definisane su: koje su dozvoljene aktivnosti na Lidu, pod kojim uslovima  se one mogu obavljati kao i utvrđene opšte mere zabrane, odnosno utvrđene su koje se aktivnosti nikako ne smeju obavljati.

Između ostalog, navedenim aktima je izričito zabranjeno unošenje uređaja koji emituju zvuk, odnosno buku, kao i obavljanje aktivnosti kojima se degradira prostor i menja ili utiče na postojeće stanje.U ovom slučaju, ukoliko bi došlo do održavanja muzičkog festivala, zbog velike buke koju bi emitovali izvođači, a koja je naročito karakteristična za festivale „elektronske muzike“ bila bi direktno ugrožena bezbednost i prirodna staništa velikog broja ptica na Lidu od kojih su neke i strogo zaštićene vrste.

Ukoliko prethodno rečenom dodamo da je prema važećim propisima vršenje turističkih, kulturnih i sportskih aktivnosti na Velikom ratnom ostrvu ograničeno na promociju i zaštitu prirode kao i na aktivnosti manjeg kapaciteta kojima se ne ugrožavaju funkcije zaštićenog prirodnog dobra, jasno je da organizator ovog događaja nikako nije mogao niti  smeo da dobije dozvolu (pod uslovom da dozvolu ima) za održavanje ovog festivala!

Prostor Velikog Ratnog ostrva nije bezbedan za održavanje muzičkih festivala!

Iako deluje atraktivno održavanje muzičkog festivala „u džungli“, kako ga reklamira organizator, prostor Velikog ratnog ostrva nije niti adekvatan niti bezbedan za održavanje ovakve manifestacije.

Nije jasno da li je organizator uzeo u obzir potencijalno veliki broj posetilaca. Ukoliko uzmemo u obzir da tradicionalni festival piva „Beer fest“koji se održava u neposrednoj blizini u toku dana poseti i do 100 hiljada ljudi, deluje zastrašujuće da bi toliki broj ljudi mogao da poseti „Lido“. Kako obezbediti da posetioci ne uskoče u moćni Dunav, ili da bezbedno pređu pontonski most ili kako sprečiti da u toku noći ne tumaraju zaštićenim delovima ostrva. To predstavlja veliki izazov. Ukoliko bude bio ugrožen život ili zdravlje jednog jedinog posetioca, to je previše!

Takođe, u neposrednoj blizini ne postoji ni približno dovoljan broj parking mesta niti adekvatna saobraćajna infrastruktura koja bi mogla da spreči saobraćajni kolaps.  Nije slučajno da se najveći svetski muzički festivali organizuju na periferijama gradova čime se rešava i pitanje buke, saobraćajnih gužvi, kao i bezbednosti samih posetilaca.

Festival ne sme da se finansira našim novcem!

Prema prvobitnim najavama, ulaz na festival za vreme oba festivalska dana se naplaćivao 1500 dinara. U međuvremenu, organizator je objavio da će zahvaljujući pokroviteljstvu grada Beograda i opštine Zemun ulaz biti besplatan za sve posetioce. Kao što ne postoji besplatan ručak, tako ne postoji ni besplatan ulaz. U ovom slučaju to znači da su građani kroz porez platili održavanje ovog festivala.

Da grad nije finansirao ovaj festival, organizator bi bio prinuđen da naplaćuje ulaz na festival i to je razumljivo jer je potrebno pokriti troškove dozvola, organizacije, honorara izvođačima, iznajmljivanja opreme, troškove redarske službe, snositi rizik i odgovornost i sl., uz težnju da se ostvari razuman profit. U situaciji kada je grad finansirao održavanje festivala, organizator može da funkcioniše po principu „radio ne radio, svira mi radio“.

Ukoliko analiziramo budžete i rebalanse budžeta grada Beograda i opštine Zemun za 2018. godinu možemo videti da finasiranje ovog muzičkog festivala nije bilo predviđeno, tako da nije jasno po kom osnovu će biti opredeljena sredstva iz budžeta. Novac građana od poreza može biti upotrebljen samo u javnom interesu koji u ovom slučaju izostaje. Mi svakako nismo dovoljno bogati da bismo se rasipali novcem, a ovaj novac je morao biti utrošen na mnogo svrsishodniji način.

Organizator događaja je nepoznat!

Poseban je kuriozitet  da je organizator ovog događaja nepoznat, tj. niko nije stao iza ovog dođaja imenom i prezimenom. Ova informacija izostaje i na zvaničnoj internet stranici festivala i na fejsbuk stranici, kao i na objavama na internet portalima i u dnevnoj štampi.

Takođe, sama promocija ovog festivala kao što se može videti na postojećim internet portalima je prilično pasivna, stoga ne čudi da velika većina Beograđana nije upoznata sa budućim festivalom. Glavna aktivnost se odvija na društvenoj mreži „Fejsbuk“ i to na stranici koja je kreirana krajem maja meseca ove godine.  S obzirom na takvu aktivnost postavlja se pitanje da li je organizatoru u interesu manji ili veći broj posetilaca ili mu je svejedno?

U okolnostima kada ne postoji potpuna transparentnost građani mogu opravdano pomisliti da se radi o još jednom slučaju zloupotrebe budžeta što ne znači da je tačno, ali dovodi u sumnju.

Da li je festival na „Velikom ratnom ostrvu“ potreban Beogradu?

Apsolutno ne!  Poboljšanje turističke ponude Beograda je svakako dobra stvar, ali se ono ne sme vršiti na štetu zaštićenog prirodnog dobra. Ono što predstavlja posebnu opasnost je to što ukoliko se dozvoli održavanje ovakvog festivala, postoji opasnost da ovakvi ili slični sadržaju postanu redovna aktivnost. Šteta koja bi mogla da nastane u tom slučaju bi bila nenadoknadiva!

Pokret „Dosta je bilo“ će u narednom periodu preduzeti mere u cilju izmeštanja festivala na adekvatniju i bezbedniju lokaciju, zatražiti odgovore od nadležnih organa u cilju zaštite javnog interesa i o tome obavestiti javnost.

Opštinski odbor DJB Zemun