Најаве министра одбране да се разматра поновно увођење обавезног служења војног рока унело је немир међу грађане Србије. Србији је потребна јака професионална Војска, а не враћање обавезног војног рока који сам министар војни није служио.
Овакве неодговорне изјаве директно подстичу страх и исељавања младих људи. Осим што Србију напуштају у потрази за приходима већим од понижавајућих 200 евра месечно, наши млади људи сада ће имати и додатан разлог да заснивање своје породице планирају у уређеним земљама у којима се питање одбране решава кроз организацију професионалне војске.
Србија нема ни потребу ни ресурсе да од све мушке деце по аутоматизму прави војнике. Такав систем државне одбране одавно је превазиђен у свету у коме се за професионалну каријеру војника заинтересовани опредељују у складу с личним афинитетима.
Овакве најаве такође подижу и непотребну тензију и скрећу тему са срушеног потпорног зида у Грделици и лутања државног врха по питању Косова и Метохије, стварајући утисак да нас иза ћошка вреба рат.
ДЈБ позива министра одбране да престане да даје неодговорне изјаве за јавност, непотребно плаши грађанство и додатно мотивише младе људе да што пре напусте Србију.
Ја једноставно ово више не могу да трпим. Уместо да држава води рачуна о професионалним војницима, она разматра њих да отпусти и да креира народну армију, што је концепт који је превазиђен још одавно, а који се показао као инфериоран током деведесетих година. Ја заиста, али заиста, немам намеру да будем ничије топовско месо, поготово не оних који су се у своје време ослободили војске и слали друге на фронт. И они ће сада моју генерацију да третирају као робове? Можемо тако да уведемо обавезан тромесечни курс програмирања, али после тога нећемо имати више програмера јер једноставно нису сви рођени да програмирају. Е, тако нису сви рођени ни да буду војници. Они који јесу, они се и определе за војску, упишу Војну академију, оду на добровољно служење рока, и о њима војска и држава треба да брину, о њиховом обучавању, о опреми коју ће им дати, о модерном наоружању и усавршавању… а не да се замајавају празним причама о обавезном року за који ни немамо пара, а нити га народ жели. Ја ћу пре побећи из ове земље него бити њен роб, тј. роб Вулина и Вучића. Имају они своју децу, па нека њих упрегну, нас обичне грађане нека пусте на миру.