Из потпуно неразумљивих разлога, једноставан захтев народних посланика ДЈБ да држава створи све потребне услове за контролу квалитета вакцина које увозимо наишао је на жестоку осуду проф. др Радовановића, епидемиолога у пензији.
У тексту који је лист Данас објавио 11. децембра проф. др Радовановић, након покушаја омаловажавања народних посланика ДЈБ, покушава да минимизира значај чињенице да Србија не само да нема лабораторију у којој би се проверавао састав увозних вакцина пре њиховог пуштања у промет, већ практично тврди да је захтев стручњака из Института Батут да донесемо Правилник о стручним критеријумима које вакцине морају испунити – неразуман.
Уместо што дели политичке савете народним посланицима да не “затрпавају” јавност било којом темом која није “инсистирање на скандалу с оружјем и марихуаном”, проф. др Радовановић би морао знати да родитеље у Србији највише занима управо начин контроле лекова и вакцина у Србији, као и које лабораторије су задужене за проверу тог квалитета и на основу којих правилника.
Несхватљиво је да било ко, а посебно било који епидемиолог, народне посланике који истичу захтев за контролу фармацеутске индустрије прогласи антиваксерима. Зашто би било коме ко брине за здравље грађана Србије, а не профит фармацеутске индустрије, сметала контрола? Зашто би било ко веровао фармацеутској индустрији на реч?
По проф. др Радовановићу, цела држава је у расулу, ниједна институција система не ради, али је са провером вакцина све у савршеном реду. Интерес фармацеутске индустрије је профит, не здравље: да продају што више својих производа. Велике фармацеутске компаније финансијски помажу све који их бране од контроле.
Како је Б92 утврдио 2011. године велике фармацеутске компаније GlaxoSmithKline и Sanoffi Pasteur помажу његову НВО Лига за имунизацију, а откривено је и да је радио као саветник Светске здравствене организације која штити интересе фармацеутске индустрије.
Уместо паушалних оцена да је са процедуром за контролу квалитета увозних вакцина код нас све у најбољем реду, те етикетирања забринутих родитеља као “необавештених” и “наивних”, проф. др Радовановић би морао јасно одговори на три једноставна питања.
Прво, зашто немамо прописане стручне критеријуме за регистрацију вакцина и имунобиолошких препарата? Центар за превенцију и контролу болести ИЗЈЗС “Др Милан Јовановић Батут” у свом Извештају о спроведеној имунизацији на територији Републике Србије у 2011. години на стр. 42. каже: “…потребно је уредити поред правних и стручне критерујуме” у овом поступку.
Другим речима, иако имамо прописано да вакцине које увозимо морају уз себе да имају разне папире (правни критеријуми), па и оне о њиховом саставу, наша држава није прописала са чиме да их упоредимо, тј. шта у вакцинама сме, а шта не сме бити, упркос чињеници да то наша струка (Институт Батут) захтева. Зашто? Зар је рационално слепо веровати фармацеутској индустрији? Зар у историји фармацеутске индустрије немамо довољно примера који нам говоре да то и није баш најпаметнији приступ?
Друго, у истом извештају Института Батут, на истој страници може се прочитати следеће: “Орална полио вакцина произвођача Санофи Пастера није регистрована од стране АЛИМС-а и нема дозволу за прометовање, а дистрибуирана је вакциналним пунктовима у складу са подзаконским актима током године….” Дакле, ни једина прописана – правна процедура – не поштује се увек. Како ико помеже кривити родитеље због забринутости за безбедност и квалитет вакцина, када нам се дешавају овакви пропусти?
Треће, у одељку “Дистрибуција и утрошак вакцина” већ поменутог Извештаја Института Батут наводи се да смо 2011. године бацили 22,6% дТ вакцине зато што је “имала краћи рок трајања од предвиђеног уговорним обавезама”. У случају ММР вакцине, чак 32% је доживело исту судбину због испадања из хладног ланца и истеклог рока трајања вакцине. Још смо најмање новца пореских обвезника поклонили фармацеутској индустрији у случају Хиб вакцине где је “само” 13,4% пропало због “прекида у хладном ланцу и дистрибуције вакцина с кратким роком трајања”. Како је могуће да од иностраног добављача уопште прихватимо вакцине чији рок трајања не одговара року који стоји у потписаном уговору? Зар ико може кривити родитеље који, након што то прочитају, помисле: Ако се фармацеутска индустрија тако уцењивачки понаша према нама упркос потписаном уговору, ако наступа са ставом “узми или остави”, више је него потребно детаљно проверити какав је састав и квалитет вакцина које нам испоручују.
Народни посланици ДЈБ су се у Народној скупштини Србије залагали, и наставиће да се залажу за доношење свих неопходних прописа и стварање свих неопходних услова да се и увозне вакцине и увозни лекови и увозна храна подробно и суштински контролишу, како би грађани и родитељи били спокојни да су они квалитетни и безбедни.
Коментариши