Уставни суд је урадио тачно оно што је покрет Доста је било предвидео када је поднео кривичну пријаву против председнице Уставног суда. Сачекао је да се укине ванредно стање, а онда је одбацио иницијативе о оцени уставности одлуке о увођењу ванредног стања, јер, наводно, више не постоји правни интерес.
Главни проблем Србије није чињеница да постоје људи који би да изврше државни удар или би да пљачкају народ. Проблем је што се на челу институција чија је уставна и законска дужност да заштите уставни поредак људи који се плаше власти или раде за власт.
Подсетимо, председник СНС-а и Србије Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић и председница Народне скупштине Маја Гојковић 15. марта прогласили ванредно стање мимо Устава Републике Србије, који прописује да ту одлуку доноси или у року од 48 сати потврђује Народна скупштина. Због тога су народни посланици ДЈБ 19. марта изнели усмени, а 20. марта и писани захтев председници Уставног суда Снежани Марковић да се изјасни у вези са њиховим поступањем приликом проглашавања ванредног стања мимо Народне скупштине и Устава Републике Србије. Уставном суду Србије тада је поднет захтев за суспензију противуставне одлуке о ванредном стању док о њој не одлучи Скупштина.
Држава је de facto суспензијом Народне скупштине и отимањем њених надлежности изашла из уставних оквира. Сва контрола над државом и њеним ресурсима у кризној ситуацији борбе против коронавируса били су концентрисани искључиво на председника Републике и узак број људи из Владе. Из тога су произашле и друге злоупотребе Уставом гарантованих права и слобода грађана током ванредног стања, при чему није било никакве парламентарне контроле.
Како није било никаквог одговора на хитан захтев од 20. марта 2020. године, посланици ДЈБ упутили су 31. марта Уставном суду ургенцију да се изјасни о захтеву за суспендовање противуставне одлуке о ванредном стању док о њој не одлучи Народна скупштина.
Како Уставни суд није реаговао на иницијативу и ургенцију, народни посланици ДЈБ поднели су 27. априла Републичком јавном тужилаштву кривичну пријаву против председнице Уставног суда Снежане Марковић због основане сумње да је невршењем службене дужности онемогућила највише државне органе да реагују поводом противуставно проглашеног ванредног стања које је резултирало суспензијом Народне скупштине.
Упркос томе, Снежана Марковић није заказала седницу Уставног суда, поводом захтева народних посланика ДЈБ Саше Радуловића, Бранке Стаменковић и Војина Биљића. На тај начин она је практично омогућила председнику и Влади Србије да без икаквог отпора масовно крше људска права свих грађана, чиме је извршила кривично дело злоупотребе службеног положаја (члан 359. став 3. Кривичног законика), као и кривично дело кршења закона од стране судије и јавног тужиоца (члан 360. Кривичног законика).
Два дана касније, 29. априла, исти посланици поднели су Уставном суду Иницијативу за оцену уставности закона о потврђивању уредаба које је Влада, уз супотпис председника Републике, донела за време ванредног стања. Овај закон Влада је припремила како би Скупштина кад се састане покушала да озакони све оне противуставне мере донете током ванредног стања. ДЈБ је овом Иницијативом захтевао да се Уставни суд у хитном року изјасни о уставности закона пре његовог изгласавања.
Полазећи од претпоставке да је председница Уставног суда Снежана Марковић дужна да се изузме из одлучивања у овом предмету, с обзиром да је против ње, због невршења службене дужности, већ поднета кривична пријава, посланици ДЈБ су ову Иницијативу за оцену уставности упутили заменику председника Уставног суда Милану Шкулићу. Ни на ову Иницијативу Уставни суд није реаговао.
За све то време масовно су кршена људска права свих грађана Србије, цела нација је без икакве потребе држана у кућном затвору. Србија је једина држава у којој Парламент није учествовао у доношењу одлука из своје надлежности, а Уставни суд Републике Србије је једини уставни суд који је тако нешто допустио. Све то време, Уставни суд је ћутао на грубо кршење Устава и поред више захтева за оцену уставности и предлога за обуставу извршења Одлуке о проглашењу ванредног стања.
У петак 22. маја Уставни суд се први пут огласио поводом Иницијативе о оцени уставности и онда донео одлуку да нема више интереса да се бави тим правним питањем.
Посланици ДЈБ захтевају и очекују хитну реакцију Републичког јавног тужиоца ради утврђивања кривичне одговорности Снежане Марковић.
Прочитајте још и:
Устава се треба држати као „пијан плота“, а Уставни суд се понео кукавички
ДЈБ захтева од Уставног суда оцену уставности уредаба Владе
ДЈБ поднео кривичну пријаву против Републичког тужиоца и председнице Уставног суда
ДЈБ поднео ургенцију Уставном суду Србије
ДЈБ захтева од Уставног суда да по хитном поступку суспендује противуставну одлуку о ванредном стању док о њој не одлучи Скупштина
(Видео) Посланици ДЈБ: На кршење Устава да реагују државни тужилац и председници Врховног касационог и Уставног суда
Народни посланици ДЈБ позвали председника Уставног суда, Врховног касационог суда и државног тужиоца да реагује на кршење Устава
U vladi Srbije nema ministra koji nije na platnom spisku neke strane države. Srbija nema vladu. To, što se zove vladom Srbije je grupa stranih špijuna i plaćenika!
Dovode migrante i narušavaju bezbednost Države. Svojim odlukama, jednom za drugom daju državnost Kosovu! Dozvoljavaju promet i proizvodnju GMO hrane bez saglasnosti gdađana Srbije! Uvode 5G tehnologiju bez saglasnosti građana Srbije! Donose zakon o obaveznoj vakcinaciji mimo volje i saglasnosti građana Srbije! To je vlada naših neprijatelja a ne naša! To je okupaciona vlada i prema njoj narod treba da se odredi kao prema okupatoru.
Referendumska pitanja o kojima je neophodno da se izjašnjavaju građani Srbije:
Da li ste za priznavanje nezavisnosti Kosava? DA NE
Da li ste za naseljavanje migranata na teritiruji Srbije? DA NE
Da li ste za primenu 5G mreže? DA NE
Da li ste za proizvodnju i promet GMO hrane? DE NE
Da li ste za obaveznu vakcinaciju dece i odraslih? DA NE
Za ove probleme koji su od vitalnog značaja za narod Srbije, neophodno je, ali i neodložno izjašnjavanje na referendumu kao najvišem obliku primene demokratije.
Potrebno je napraviti i potpisati peticiju za raspisivanje referenduma. Ako 100.000 građana pokrene inicijativu za održavanje referenduma po ovim pitanjima Narodna skupština Srbije je dužna da isti organizuje i sprivede.
Potrebno je pre raspisivanja referenduma najmanje mesec dana, na svim sredstvima javnog informisanja organizovati javnu raspravu po ovim pitanjma. Različita i supristavljena mišljenja po ovim pitanjima moraju biti ravnopravno zastupljena u medijima.
Ako ni jedna politička stranka ne želi da pokrene inicijativu o raspisivanju referenduma, građani Srbije mogu i moraju pokrenuti takvu inicijativu mimo političkih stranaka.
Iz finansiskih, tehničkih i organizacionih razloga ( kao i hitnosti izjašnjavanja po ovim pitanjima) izjašnjavanje građana o ovim pitanjima mora biti obavljeno u okviru jedinstvenog referenduma.
,,Ako se na referendumu odlučuje istovremeno o dva ili više pitanja, za svako pitanje glasa se na posebnom glasačkom listiću, osim ukoliko se ne radi o pitanjima koja su međusobno povezana, kada se glasa na jednom glasačkom listiću sa posebnim izjašnjavanjem na svako od povezanih pitanja,,(Zakon o referedumu i narodnoj inicijativi)
S obzirom da se radi o vema važnim pitanjima potrebno je izjašnjavanje građana o svakom pitanju na posebnom glasačkom listiću, koji moraju biti različite boje.