И тек кад смо почели да се привикавамо на ове “хируршке”или зелене маске, које нам је донео Covid19 и сва добро позната дешавања у вези са њим. Сазнајемо, како изгледа нећемо морати да их скидамо ни кад прође ова пандемија. Пошто нас је задесила још једна пошаст, невиђено загађење у Београду.
Тако је наш главни град оборио још један рекорд. Не по броју окречених зграда, аутобуса на струју или броју рестаурираних зград. Већ по нивоу загађености у Европи. И томе наравно добар допринос даје и наша општина Раковица.
Да подсетимо каква је ситуација у нашој општини. Ко су узрочници овог проблема? У Раковици, већ више од деценије, послују две фирме за прераду опасног отпада. Yunirisk и Miteco.
Фирма Yunirisk
Фирма Yunirisk је добила дозволу од министарства пољопривреде и екологије да утростручи обим прераде 2016-е године. Да би само 3 године касније, обим прераде опасних материјала био повећан са почетних 2 500 тона на чак 15 000 тона на годишњем нивоу. Такође добро је познато да фирмаYunirisk у оближњу Топчидерску реку испушта отпад од прераде. Исто тако погон ове фабрике се налази на свега 50м од стамбених објеката. То је противно сваком еколошком стандарду. Да је рад ових фабрика опасан по здравље људи, довољно говори и велика количина притужби грађана из оближњег насеља Кнежевац. Грађани се жале на појачано присуство дима ноћу, загађење, као и отежано дисање и кашаљ.
Стручна јавност и лекари сматрају да је јако проблематично то што се у Србији приликом издавања дозвола за рад од стране надлежних органа, уопште не узима у обзир мишљење лекара и струке. То забрињава посебно ако се узме у обзир да је код нас већина погона за прераду опасних материја смештена управо у насељеним срединама.
Шта каже струка
Докторка Татјана Радосављевић, пулмолог, сматра да се ове процедуре морају под хитно променити уколико мислимо да заштитимо здравље грађана:
„За издавање дозвола за третман отпада се не питају лекари, а морали би, већ еколози. Не спорим њихову стручност, али то није добра пракса јер је јасно да се третманом опасних отпада испуштају штетни гасови. Попут азота, оксида, сумпордиоксида и других штетних материја. Тим испарењем се стварају пм 10 и пм 25 честице. Невидљиве убице из ваздуха, које преко дисајних органа доспевају у организам и изазивају трајна оштећења. То се пре свега односи на плућа, односно јављају се хронично опструктивне болести. Путем крви иду чак и до срца, које оштећују, али и мозга, а ако сте дуго изложени том утицају, може да дође и до Алцхајмерове болести.
Да не говорим о штетним утицајима на здравље деце, трудница и других осетљивих категорија. У неким европским земљама нису потребне студије лекара о утицају отровног отпада. Тамо су оштро дефинисани еколошки станради и контроле њихове примене“ – каже Докторка Радосављевић.
Прим. Др. Бранислава Матић Савићевић из Центра за хигијену и хуману екологију Института “Батут“. Наводи да су последице испуштања ових материја далекосежне и вишеструке:
„Најосетљивије групе су труднице, младе девојке у репродуктивном периоду и деца до пет година. Доказано је да деца узраста до пет година апосрбују далеко већи проценат тешких метала , од професионално изложених одраслих људи. То значи да се они на што ефикаснији начин морају изоловати од извора загађујућих материја“ каже Савићевић.
Загађеност изнад нормале
Фирма Yunirisk користи постројење некада велике фабрике за производњу клипних мотора, за авионе 21 мај ДМБ, за производњу отпадних вода које се изливају у Топчидерску реку. Републичка инспекција је утврдила као незаконито поступање фирме која користи постројење “21. мај” у Раковици. У 2017. Години нису узроковали и анализирали отпадне воде из сепаратора за третман које се изливају у Топчидерску реку. Такође инспекција је навела да нису спровели ни праћење емисија загађујућих материја у ваздуху.
Европска агенција за заштиту животне средине је у свом извештају о квалитету ваздуха у 2017. години проценила да у Србији најмање 10.000 људи не доживи очекивану старосну доб јер удише ваздух који је прекомерно загађен.
Чист ваздух је приоритет
Раковица је у време социјализма била понос тешке индустрије. Пропаст ових индустрија током санкција и приватизације је значио останак без посла хиљада људи и привредну стагнацију општине, али је у исто време донео и престанак енормног загађења и чистији ваздух.
Данас су нам домаће загађиваће заменили страни, проблем исти, а технологије новије и штетније. Доста је било Раковица је у свом програму за 2020 годину између осталог уврстио и измештање ових штетних погона из насељених подручја општине.
Игор Ибрахимов, Члан ОО ДЈБ Раковица
Коментариши