Неспособни премијер Александар Вучић изгубио је подршку своје странке и због тога одлучио да распише ванредне парламентарне изборе. Вучић је то сам открио на конференцији за новинаре. Као разлог за изборе премијер је наговестио да без њих не може да реконструише Владу, али је и навео да не може да ради у оваквој атмосфери критике. Звиждуке на базену је наводно преболео.
Вучић Србијом влада уз помоћ контролисаних медија и своје ударне медијске песнице у виду два гласила који непрестано изводе „државне ударе“, пре свега на разум. Неспособном премијеру и поред тога пада подршка, а зна да ће му се странка распасти чим падне испод 40 одсто.
Странком влада уз помоћ новца који је отео од свих грађана и синекура које је поделио својим неспособним следбеницима који не знају ни име факултета на коме су наводно дипломирали. Пошто је новца све мање, захваљујући великим апетитима његових најближих пријатеља и катастрофалној економској политици коју води, неспособни премијер ће да распише ванредне изборе јер ће тиме својим страначким војницима отворити нове наде или нови страх да не изгубе шта су добили. Неке вероватно радује и само шанса да поново премлаћују политичке противнике на бирачким местима.
Што се тиче атмосфере критике, на коју се неспособни премијер жали, она постоји само у делу друштвених мрежа које не контролише, а председник Николић „не може да их добије телефоном“, као и у мањем броју неутицајних медија. Критика се чује још само на Фејсбуку и Твитеру, у звиждуцима на базену или кад новинарка РТС, отргнута од уређивачког надзора, упозори премијера да не би смео да етикетира новинаре. Ти минимални гласови критике ужасно нервирају Вучића. Он би хтео да сви славе његове папирнате макете, од Београда на води и 500 евра плате 2017. године, од Мерцедесових аутобуса до фабрике микрочипова и других никад испуњених обећања. И да му тапшу кад нас вређа да смо лењи. Премијер би у ствари да, уз помоћ јавног новца којим уцењује медије, још једном покаже да је најбољи на изборима јер га тако уверавају његове намештене анкете и плаћени маркетиншки стручњаци.
Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ захтева да се обезбеде услови за демократске, слободне изборе, да се отворе медији за различита мишљења и критику. Захтевамо да се обезбеде фер услови који ће спречити крађу гласова за коју премијер припрема своје страначке јуришнике. Уверени смо да ће премијер грдно да се изненади кад буде видео резултате праве анкете на изборима.
Apropo nameštaja istraživanja tj. statistike uopšte:
https://youtu.be/sxYrzzy3cq8
Hvala za link. Lepo objasnjenje.
Sve je ovo tacno ,samo veliki deo naroda ne razumei gleda samo kako da prezivi
Kako Vi Gospodine Radulovicu gadjate u centar mete. Samo ima jedno fundametalno pitanje za sve nas. Kako preziveti dok su ovi Huni na vlasti? Bojim se da cemo se ili raseliti ko moze ili gladovati. A njima ce da bude sve lepse i bolje. Ekipa SNS – SPS je bahata, surova, sebicna, neobrazovana, ljubomorna na drzavne fakultetlije a u isto vreme na nas gleda kao bedne mrave… Pa ko pratite njihovu zutu stampu videcete npr kako bivsi julovac Vulin orgija sa starleama sa nasim novcem… Ne zelim da budem pesimista ali mislim da uzivaju podrsku EU i US a to AV daje snagu da mokri po nama. Bojim se da ce opet dobiti preko 50 posto strahom, lazima i korumpiranjem dela stanovnistva Srbije. Pa moj rodjeni stric ce da ga glasa opet za njega zato sto je mom ocu smanjio penziju a njemu nije. Stric prevremeno penzionisan invalid sa laznim papirima radnik sa osnovnom skolom i moj otac diplomirani pravnik policajac i borac sa Kosova iz 80.ih.
Kada je SNS došao na vlast, postojao je veliki entuzijazam njihovih članova da će svako od njih otrgnuti po koji deo državnog kolača, bilo u obliku radnog mesta, Upravnog odbora, funkcije, projekata…. itd. Protokom vremena mogućnosti su se sve više smanjivale a rizik da će mnogi ostati bez ičega, prerastao je u realnost. Sada smo tu gde smo. Stranka udvorica, ulizica, neradnika, neznalica postala je prezasićena onim što bismo jednom rečju nazvali “ništa”, “nula”, “bezvredno”, “praznoća”, “sivilo”. Premijer je došao u koliziju sa samim sobom. Članovi ga napuštaju bežeći u male stranke u kojima još uvek vide svoje mesto za uhlebljenjem, a i one same zavise od toga, hoće li ih Premijer uzeti u koaliciju.
Propast je neminovna i jednih i drugih, jer se svi nalaze na grani koja je trula i koja će pasti, ali sa velike visine. Pad je siguran, samo je pitanje koliko će koštati nas koji smo dole, na dnu, koji stojički sve ovo podnosimo tu na zemlji, čekajući da je ta trulež nađubri.
Gospodine Raduloviću veoma Vas cenim, ali zaključak u poslednjem pasusu deluje mi nekako utopijski,,, Da ne bude zabune, to što zahtevate je politički i kulturno lepo rečeno i ja Vas u tome potpuno razum! Ali, očekivati to od jednog autokratskog režma, koji namerno radi upravo sve suprotno, je duboko pogrešno. Nadam se, da ste i sami toga svesni. Vi ste jedan veoma fin, razborit i inteligentan čovek. Imate odlične ideje i ja Vam želim svaku sreću na predstojećim izborima. Takvi nam trebaju na političkoj sceni Srbije, Vama i sličnima jedina šansa za izlaz na svetlost su društvene mreže i sistem od kuće do kuće. I tu se trebate potpuno angažovati!
Jedan sam od onih koji misle da je jedina šansa za obaranje autokratskog režima AV udruživanje celokupne opzijje i leve i desne, svih van parlamentarnih stranaka, raznih udruženja i pokreta, sindikata, dakle SVIH, koji žele promene, u jedan FRONT! Od juče, izgleda da su na pomolu i takve mogućnosti… Mislim da je to dobro i da ih treba podržati. Naizgled to nije moguće ili možda opet utopija? Mislim da je moguće! Samo Vi, predstavnici tog Fronta, bili bi onda dužni, da se izdignete iznad svake sujete i svih ljudskih mana i svesni stanja u držvi, da učinite sve, da u ime naroda formitrate EKSPERTSKU VLADU! Tu je onda mesto da se dogovrite i oko departizacije države, u čemu Vas ja u potpunosti podržavam! Neka svaki predstvnik iz FRONTA predloži određen broj svojih eksperata raznih oblasti, eto ti JEZGRA srpske pameti, nade! Oni između sebe dobro znaju ko je ko i gde je kome mesto, pa neka oni odaberu najbolje za Vladu. Naravno da i Vas vidim u njoj. A onda dalje, od ostatka stručnjaka iz tog jezgra, sačiniti i profesionlani sistem, koji će sprovesti mere Vlade. Predstavnici partija trebalo bi ovog puta da se povuku u drugi plan. Trebalo bi da podrže eskperte, da stvaraju uslove za slobdne medije, da narodu objašavaju preduzete mere, da ih stalno pozivaju na solidarnost, da rade na promeni društvenog sistema i sl. da se bave “suvom politikom”. Bez političara u ovom trenutku nije moguće i zato ih treba samo preusmeriti da rade u korist naroda. Vi ćete već znati kako. Sve ovo oročiti na primer na 2 godine, pa da se onda vidi dokle se stiglo i kako dalje. U svakom slučaju slušati samo struku! Razjedinjeni ništa nećemo postići, jer jednostavno nema dovoljno birača. Sve ostalo je gubljenje vremna, a vreme ističe!
U tom smislu gospodine Raduloviću, vidim Vas kao modernog, razumnog i odgovornog političara, potpuno svesnog stanja u državi i zato Vas molim, ispružite ruku svima i odigrajte proaktivnu ulogu u objedinjavanju svih koje žele preokret. Mislim da ste dužni bar da pokušate i date svoj doprinos. Videćete da ćemo mi, obični ljudi, znati to da cenimo, jer zaista je Dosta bilo, a poslednji je čas! RAZMISLITE!
Mislim da ste upravu oko ujedinjenja, ali ne sad vec posle izbora. Ovako ce se samo ponoviti stari DOS, koji znamo kako se pokazao. Samo treba biti strpljiv, dosledan i drzati do osnovnih principa koji treba da promene celokupni sistem u ovoj zemlji, a sanse za postizborne koalicije ce se jednog trenutnka stvoriti.
Postoji poslovica “S kim si – takav si”. A kada vidim npr. Borisa Tadića i Čedu Jovanovića ne mogu da zamislim da Saša Radulović bude s njima u istoj koaliciji. (Ali zato veoma lako mogu da zamislim da ova dvojica s Vučićem dele vlast, što su hteli i što se nisu ni libili da kažu.) Samo želim da istaknem: koliko god, bar na prvi pogled, Vučić s jedne strane i Tadić i Jovanović s druge bili različiti, sva trojica su u osnovi isti, sva trojica se zalažu za isti ili sličan sistem vlasti i vladanja, za partijsku državu i partokratiju, za dominaciju ličnosti nad institucijama. Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” upravo je različit od drugih političkih opcija zato što sve to želi da menja, želi da promeni celokupnu filozofiju vladanja, želi da ukine partokratsku državu. I zbog toga bi ulaženjem u koaliciju sa npr. SDS i LDP u zapećak stavio sva svoja osnovna nastojanja, obezličio bi se i utopio među potrešene ideje i političare koji ih zastupaju, a glasači bi samo rezignirano mogli da zaključe “S kim si – takav si”, ukoliko si s njima ni ti nisi ništa bolji. Zbog toga bi trebalo veoma dobro razmisliti da li ulaziti u koaliciju s pravom ili lažnom opozicijom, a vidim da se neki komentatori zalažu upravo za to.
Gospodine Živkoviću, osećam potrebu da Vam odgovorim, što zbog Vas, što zbog čitalaca koji ovo prate. Pre svega mi je drago i veoma cenim što Vaše tekstove potpisusjete punim imenom i prezimenom, a ne “Eci”,”Peci”,”Peca”, i sl. Već ta činjenica dovoljno govori o Vama, Vašoj ozbiljnosti i zato Vas uvažavam.
Složićemo se, nadam se i da, u našem narodu postoje razne poslovice i kao takve koriste u raznim prigodama, kako gde im je mesto, tako i gde nije. Mislim da niste najbolje razumeli moj stav i smisao poruke, koju sam napisao u svom tekstu. Ponoviću ključne momente iz mog stava.
Kao ozbiljan čovek svoj stav sam izneo ovde, na ovom mestu, a ne i na drugom, što valda govori koliko uvažavam pokret “Dosta je bilo” i kamo sreće da ih je više takvih. A nema ih! Ili, da je pokret danas masovniji, a nije! Što mi je opet jako žao! Pokret je na prošlim izborima osvojio, koliko se sećam oko 3% glasačkog tela. Ja danas imam 58 godina. Želeo bih ostatak života da provedem u savremenoj, pravno uređenoj državi…., kako to dalje navodi gospodin Radulović. Ova zemlja sanja da postane država već najmanje 25 godina, a za to vreme propada i luta, trpi eksperimente.. I svo vreme verovao sam, da ova zemlja ima svoju budućnost. Verujem i danas!
Ali, BUDIMO REALNI! ODVOJIMO dnevne, površne, emotivno neodgovorne i sve druge komentare radi komentara, poput onih koje danas čitamo u svim elektronskim medijima i koje potpisuju “Eci”,”Peci”,”Peca”! “Prepametne” komentare u kojima se omalovažava i nipodaštava onaj drugi, samo zato što iznosi svoj stav, ima drugačije mišljenje, shvatanje, ili viđenje. Ako se ozbiljno zagledamo u problematiku, šta vidimo?
OSTALA JE GOLA ISTINA: Ni jedna stranka, partija, udruženje, pa ni pokret “Dosta je bilo” nena šanse da samostalno vrše vlast bez 50% biračkog tela izašlog na birališta. Ako se složimo da pokret “Dosta je bilo” nema šanse da na ovim izborima osvoji 50% glasova, a želi da uđe u vlast, ostaje jedino rešenje UDRUŽIVANJE! Ukoliko pokret “Dosta je bilo” ne želi da uđe u vlast, već samo da gleda sa strane i kritikuje, to je druga priča. Na takakav način dugo će se boriti i nikad ništa neće postići. Udruživanje ili okupljanje može biti samo sa onima koji su u opoziciji ili vanparlamentarnom životu. Što nam je, to nam je. Drugog izbora nema! Naravno da nije nužno i po svaku cenu ući u vlast. Ali, ukoliko ostane uporna na svom principu, da nema udruživanja sa onima koji su već vršili vlast, bojim se da će još dugo, dugo u budućnosti ostati mali, periferni pokret. A ja to ne želim! Želim ga u Vlasti, u parlamentarnom životu da se tamo, direktno /vlasno/ bori za svoje ciljeve!
Kao što vidite, u pitanju su dve lošije mogućnosti, a ni jedna dobra! Smatram da je POSLEDNJI TRENUTAK da se nešto uradi za zemlju! Ja više ne mogu da čekam, kao nadam se, ni Vi! Zbog toga se nešto mora i žrtvovati! Ako je to samo sujeta, nije dovoljno! Smatram da je gospodin Radulović dovoljno mudar i pametan da u sučeljavanju ideja i principa unutar udružene opoziije MOŽE pronaći i animirati kritičnu masu časnih ljudi iz drugih stranka i napraviti preko potreban dogovor. Nemojte mi samo reći da u bilo kojoj opozicionoj stranci nema časnih ljudi. Pogotovu novih likova. Sa njima neka gradi bućnost! Mislim da su stranački prvaci danas svesni svojih ranijih grešaka i da se ovog puta neće baš gurati u prve redove, već će i sami protežirati nove kadrove, dok će oni ostati po strani. Pa neka ih Radulović i uslovi za ulazak u koaliciju time, što bi tražio evidentiranje kadrova, koji nisu eksponirani! Ali, to podrazumeva KOMPROMIS! Odustajanje od nekih svojih ciljeva u ovom trenutku. U tom slučaju ući će u vlast i dobiti priliku da se direktno bori za ostvarivanje cilljeva politike pokreta “Dosta je bilo”. Aktivno vršeći vlast, dobiće priliku da na delima omasovi pokret. I to je to. A što se tiče poslovice “S kim si – takav si”, u ovom slučaju podrazumevala bi se kao cena kompromisa i ništa više! Izvinite, ali sa šansom da se na delu pokažete da ste drugačiji od onih na koje se žalite!
Ponavljam, u drugom slučaju sve su samo priče radi pričanja, a vreme prolazi! Apelujem, DOGOVOR
S poštovanjem i uvažvanjem,
Marko Popov
DJB mora da na izbore izađe samostalno držeći se svojih načela i kandidujući ljude koji se tih načela drže. SNS nije partija to je pokret lumpen proleterijata koji je poleteo na državne jasle. One su male i nisu za sve njih bile dovoljne. Njih se nemože pobediti drugom partijom u smislu Kurte i Murte već upornim ponavljanjem principa. Principi su najsnažnije oruđe kojim DJB raspolaže. Pored toga DJB predlaže i rešenja a i načine kako ih sprovesti. 3-4 meseca od izbora su taman dovoljan period da ih građani čuju, razmisle o njima i uključe svoje interese u proces odluke za koga će glasati. Ovo su prvi izbori u poslednjih 25 godina gde se interes pojedinca i njihovih grupa jasno stavlja u prvi plan. Partije opšteg tipa bez programa i ideologije loše će proći.
Поздрав.
Видим да део опозиције у Македонији не жели на изборе док се медији не ослободе.
У лакоуправљивом друштву као што је Србија, слободни медији су прва карика која мора да попусти окове овога што ви називате паразитски систем, а он није ништа друго до спрега једне мале однаођене самобитне опртунистичке дружине.
Зато постављам питање:
како је могуће провести слободне изборе без слободних медија?
Samo hrabro na izbore i izbegavajte lose drustvo (ds, ldp, i njima slicni). Sa njima eventualno mozete samo oko obezbedjivanja minimuma demokratskih uslova (tv, mediji, kontrola izbora), jer bez toga realno nije moguce postici iole ozbiljniji rezultat. Pod ovakvim okolnostima koje danas vladaju u Srbiji, ni Cercil ni De Gol ne bi dobili vise od po 2% glasova. Ako se nista ne promeni po tom pitanju, onda treba ozbiljno razmisljati o bojkotu. Mislim da je ovo dobra godina za pokret “dosta je bilo” i da bi posle izbora lako mogli da postanete vodeca opoziciona stranka u srpskom parlamentu. Lose za Srbiju, osim (ipak) predvidive pobede Sns-a i potvrde rejtinga Sps-a, je moguci poraz veceg broja gradjanskih opcija i pokreta uz znacajan porast podrske strankama desne orijentacije (Srs pre svih, …). Ovakav rasplet bi nas dodatno udaljio od bilo kakvog poimanja demokratije i demokratskog drustva. Srecno i nadam se da cete uspeti da predstavite vas program sto vecem broju gradjana Srbije.
Uh. Ja u ovom momentu samo vidim jačanje stranaka koje su desno orjentisane. To ne bi bio samo po sebi loše da te stranke nemaju podjednako dijabolične planove kao i levica i centar.
Ono što ne bih voleo da vidim je koalicija DJB sa bilo kime. Ovde kod nas kompromisi nisu kimpromisi nego sadjenje tikvi sa Đavolom…
Poštovani gospodine Popov,
Čitajući Vaše komentare moram da se delimično složim ali i da nadogradim ideju. U skorašnjoj političkoj istoriji Srbije pokazalo se da su predizborne koalicije bile samo skup usamljenih hijena udružene da ulove oslabljeni plen. Činjenica stoji da pokret DJB ne može da osvoji vlast u ovom trenutku, takođe činjenica da ne sme da se udruži sa hijenama. Po meni, mada malo verovatno, rešenje je da se udruže po zakonima, tj. da se usklade predlozi zakona koji će da budu izglasani u novoj skupštini, a potom raspisani novi izbori. Sledeća skupština ne bi smela da menja izglasane zakone,kako bi bilo definisano u samim zakonima. Zakoni koji bi između ostalog zabranili prelazak iz stranke u stranku, potom svi zahtevi koje predlaže pokret DJB, potom da je političar odgovoran svom svojom imovinom, kao i imovinom čitave svoje porodice a možda i bliskih prijatelja do strogog definisanja ponašanja političara, privatno i javno, itd.
Ja sam pre godinu dana napustio Srbiju zajedna da ženom i dve bebe, kao elektroinženjer koji ne može da dozvoli da mu deca deca odrastaju u jednom izopačenom društvu, otišao sam zbog njih, ali nisam digao ruke od Srbije.
Puno hrabrosti vam želim,
Slobodan Pavić