Блато

Ево коначно сам догурао и до  шпијуна. Алал ми ћуфте.

Деца ми кажу: који си ти бедни шпијун када су те открили након три месеца. Балкански изгледа.

Пре шпијунске афере, сам изгледа зарадио силне паре у стечајевима. Поуздано најављује нико, нико из поузданих извора, а преносе исте угледне новине. Прво је једнопартијска државна агенција, срамота за термин институција система, објавила погрешне надувана податке, па су онда и ти такви погрешни подаци погрешно сабрани и интерпретирани. Нешто као оних 1000 евра за акције по грађану. Деца ме питају: ћале, где су паре?

Трошкове стечајног поступка укључујући и управника и његову награду не плаћа држава, него повериоци. Повериоцима је у интересу да наплате што више од свог потраживања и процент онога што у њихово име наплати управник иде канцеларији управника. На пример, уколико повериоцима за наплату остане преко 1 милион евра, награда за управника је 28.100 евра увећна за 0,5% на износ преко 1 милион евра. Како је износ награде фискан, у интересу стечајних управника је да поступци трају што краће. Уколико поступак траје годину дана, за наплату од 1 милион евра, награда износи око 2.400 евра месечно бруто. Уколико траје две године, 1.200 евра месечно бруто. Итд.

Ја бих волео да сам зарадио стотине хиљада евра. Јер би то значило да сам и повериоцима наплатио десетине милиона евра. Али на жалост нисам. О томе шта је посао стечајног управника сам писао 2011.године.  Канцеларија стечајног управника је приватан посао, баш као и адвокатска канцеларија или консалтинг агенција. У том тексту сам између осталог писао и о мојој канцеларији за вођење стечајних поступака. У њој је радило 10 запослених, од којих 8 са завршеним факултетом. Далеко највећи трошак канцлеарије су плате запослених. Око 95%. У већини стечајева нема новца ни за основне трошкове вођење стечајних поступака. Типично, ако нека канцеларија води 10 стечајева, у њих 6 или 7 уоште нема новца за било какве трошкове, а стечајеви морају да се воде. Пре преузимања нове дужности, моја канцеларија је водила 7 поступака. Од њих 7, у два је примала накнаду, док је 5 водила без накнаде било каквих трошкова. То је једноставно природа посла. Било новца или не, поступак мора да се води.

Стечајеви трају дуго због нерешених имовинско правних односа, управних поступака и парница које трају годинама. Стечајни посао се заврши у првих 3 до 6 месеци. Од стечајева сам за 6 година зарађивао у просеку нешто нешто мање од две просечне плате у Србији месечно. Када се плате порези и доприноси, мени је нето остало око 8.500 евра годишње, односно 700 евра месечно. Знам, било ми је тешко да потрошим ове силне паре за 6 година и природно је да све то изазива сумњу. У угледним новинама и код поштених политичара.

Поред канцеларије стечајног управника, бавио сам се и пружањем консалтинг услуга и од тога сам у ствари највише и зарађивао. Радио сам разне студије за ЕУ, ОЕБС, УСАИД, Налед, ГИЗ. Саветовао сам и банке око НПЛ-ова. И Хyпо банка не да није највећи поверилац Шећеране, него није уопште поверилац Шећеране. Толико о тој лажи. У последњих 5 година сам био и финансијски експерт тужилаштва и полиције за стечај и берзу. Радио сам и на више предмета радних група за 24 спорне приватизације.

Свој удео у консалтинг бизнису сам поклонио супрузи, која је и онако била сувласник, одмах након ступања на дужност. Нисам пренео управљачка права, него сам поклонио уделе. Закон то наравно не забрањује. Агенција за борбу против корупције је дала сагланост на тај поклон. Другу имовину на моје име осим тих удела немам. Ја знам да има разних Чворовића којима је и то како моја породица располаже са имовином сумњиво, и зашто немам још несто на своје име и остале таблоидне будалаштине. Не могу да им помогнем. Треба да се лече. Толико о тим глупостима.

Србија се већ годинама дави и тоне све дубље у блато. Креатори блата њиме обесмишљавају сваки разговор о важним животним темама. Муљем стварају привид да су сви исти. У блату се најбоље и осећају, јер ако у блато увуку довољан број људи, у њему престају да се виде они. Муљем сакривају и прекривају све што су радили и што и даље раде. Блатом покушавају да зауставе промене и спасу себе.

Када почне блаћење, први инстинкт вам је да се браните. Да објасните А онда шватите да вас то води само дубље у блато. Циљ креатора блата је да са њима уђете у блато. Да учествујете у игри „између два блата”. Да им се придружите. Са друге стране, поносите се када вас блате креатори блата. Значи да их жуља. А баш их жуља.

Пристојни људи нису научени да виде кроз блато. И када неки креатор блата почне да бесомучно лаже, пристојним људима је тешко да не посумњају да ту има нечега. Какав би то човек морао да буде па да баш све слаже. И то са таквим жаром. Мора да ту има нешто. И пристојни људи забораве на све дотадашње лажи креатора блата. И тако се креира и остаје сумња и шири се блато.

И онда се не питамо ко нас је довео у ово стање у коме смо, ко нас одржава у њему, како да изађемо из блата, зашто као друштво живимо овако бедно као што живимо. И не видимо колико се разних паразита накотило који се гребу за новац грађана Србије који им тако великодушно стављају на располагање креатори блата кроз систем привилегија, субвенција, рекета, намештених послова, голих интереса. И то и не би било толико погубно да се тај канцер није толико раширио да је почео да убија сво здраво ткиво друштва. И тим здравим ткивом ће умрети и канцер. Али то нам је слаба утеха.

Има разних креатора блата. Многи лажу и блате, али постоје капитални, свеприсутни, свакодневни лажови. Они су креатори и синоними зла које је напало ово друштво. Системски тровачи друштва. Дизајнери уништења будућности наше деце. Заокупљени собом. Без пристојности. Без трунке стида. Без образа. Без обзира. Господари блата.

Да би Србија преживела, мора изаћи из блата. Доста је било.