Удружење Доста је било – Рестарт позива Вас да у Новом Саду присуствујете трибини:
Шта се дешава са нашим новцем?
Разобличавање паразитског система
На трибини ће говорити Саша Радуловић, министар привреде у оставци и Душан Павловић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Трибина ће бити одржана у петак, 21. фебруара 2014. године од 17:30 часова у Радио Кафеу, Светозара Милетића 45.
Pravi covek. Ima svest o pravim reformama, reformama koje mogu da doprinesu oporavku Srbije. Svim srcem podrzavam njegove predloge, ideju o reformi privrede. Bez takve reforme ne moze se napred, ne moze se poboljsati standard ljudi. Naprotiv, dugovi se nagomilavaju a ljudi koji vladaju i ne razmisljaju o tome, njima je dobro, obezbedili su i praunuce a mi obicni ljudi grcamo u dugovima, kreditima koje ne mozemo otplatiti bez reforme i odlucnosti Sase Radulovica.
NAPRED, imate moju podrsku i javno Vas podrzavam. Rado bih prisustvovala tribini ali nemam materijalnih mogucnosti . Zivim u Smederevu i ako budete u nasem gradu odrzavali tribinu, obavezno cu prisustvovati i spremna sam da aktivno ucestvujem i pomognem u organizaciji. Srdacan pozdrav…
Поштована,
уколико желите да се директно укључите у акцију прикупљања потписа у Вашем грау, можете послати свој CV на dostaje.restart@gmail.com
Поздрав
Narod u Srbiji je izgubio poverenje u ljude na vlasti i prevaren je svaki put sa slatkorečivim predizbornim obećanjima.
Srbija nema ništa, zakone, zdravstvo, privredu, sudstvo, školstvo … i to mnogima savršeno odgovara.
Postali smo jedna velika deponija raznovrsnog otpada gde je zastupljena korupcija i prevara na svakom koraku.
Ko će normalan investirati u Srbiju u stečaju? Jedino neko sa kapitalom sumnjivog porekla. Pa mi smo još u XIX veku sa našim prugama i vozovima, a hoćemo da gradimo Beograd na moru.
Slažem se da je Saša Radulović pravi čovek za ekonomiju i privredu, ali bojim se da neće dobiti nijedan glas od ljudi koji se hrane na državnim jaslama. Smatram da treba da uđe u neku koaliciju i želim mu uspeh na izborima i ovim putem pružam podršku.
Od 2001 godine borim se protiv nakaradne demokratije. Nove “demokrate” uspeli su da pokradu ono što je ostalo iza Slobe. Samo, Sloba je imao drugi model zagađivanja mozgova SPS-om. On je sve direktore, funcionere i sve ostale po firmama, upravama… koji su imalo imalii stručnosti, pokušao da uveče u SPS. Bilo je, ili nam se pridruži ili si “slobodan”. Većina je, sa gađenjem ili ne, potpisivala partijske pristupnice i ostajala na svom radnom mestu. Nemoralno, ali uspešno!
E, onda su došli donosioci demokratije, slobodoumni, obrazovani, zagovarači reformi, intelektualci, moderni, okrenuti svetu, svemu što je novo i civilizacijski napredno. Bar smo tako mislili. Počelo je micanje ljudi koji nešto znaju i veliko porodično, plemensko, partijsko zapošljavanje. Ustvari, počela je velika pljačka Srbije. Nezaustljiva, bezočna. Narod uglavnom neobrazovan, nije razumeo mehanizme pljačke. Pljačkaši su se oslanjali na dobru staru ljudsku osobinu – površnost i zaborav koji imaju svi koji su opljačkani.
Ja sam imao dosta “nesrećnih” osobina koja nisu bila u skladu pridošlih pljačkaša: upornost, doslednost, strogo i bezizgovorno poštovanje zakona, bez obzira da li su dobri ili ne. Nisam podnosio da ih drugi krše, kritikovao sam svako nepoštovanje zakona, insistirao da ih i drugi poštuju. Ali, ovakva osoba nije po volji većine a naročito onih, koji bi da muljaju a da se to ne otkrije.
I tako muljatori nisu otkriveni a ja sam štrčao.
Ostao sam bez posla. Pravdu sam potražio u “palati pravde”! Kakav me je cirkus tek tamo dočekao! Komentari na račun sudija su suvišni. Sudovi su nam najobičnije rupe. Zaposleni u sudu (pa i u drugim državnim organima) sramota. Šetaju po hodnicima u farmericama, dronjavi, nepristojno opušteni, sa lončićima za kafu i brkovima od jogurta. Ova spoljašnost je ništa, naspram praznih glava, inertnosti, površnosti, potkupljivosti, nelogičnosti i besmislenosti sadržanih u odlukama koje donose i time upropaštavaju ljudske živote.
Baš sam se raspisao. Dosta je.
Sada sam privatnik. Sa velikom mukom zarađujem svaki dinar. Redovno plaćam poreze, doprinose i sve ostale troškove. Odmaram se malo i retko. Izazivam zavist spodoba iz “državnog posla” uz komentare: “Lako je njemu, on je privatnik”.
A ja im na kraju poručujem. Muka mi je da vas vučem na grbači. Muka mi je od vaših zadriglih sindikalaca. MENJAJMO ZAKON, ŠTO PRE!!!
Gospodine Raduloviću, potpis sam dao, dajem i glas. Srećno!
Da li postoji negde na internetu snimak jučerašnje tribine, za nas koji nismo mogli da prisustvujemo? Ako postoji, ako može link…
Hvala!
Gde mogu da dam svoj potpis u Novom Sadu?
Pozdrav Rede
Potšovani,
potpis u Novom Sadu možete dati u Jevreskoj 16 (u pasažu).
Hvala na podršci.
Pozdrav
sutra i ja idem da potpisem.hvala na informaciji
U potpunosti Vas podržavam
Nadam se da su potpisi skupljeni. Čekam glasanje i nadam se Vašem uspehu.
Državni posao je , nažalost, jedini uspeh u ovoj zemlji ! Prave sistemske reforme su neophodne a nove ideje i privatni biznis moraju imati punu podršku države . Ovaj čovek ima ideju za prave reforme a ne za pričanje bajki. Imate moj i potpis i glas . Srećno !