Војводина Најава Трибина

Саша Радуловић у Новом Саду

Удружење Доста је било – Рестарт позива Вас да у Новом Саду присуствујете трибини:

Шта се дешава са нашим новцем?

Разобличавање паразитског система

На трибини ће говорити Саша Радуловић, министар привреде у оставци и Душан Павловић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Трибина ће бити одржана у петак, 21. фебруара 2014. године од 17:30 часова у Радио Кафеу, Светозара Милетића 45.

RAD_4681

Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Pravi covek. Ima svest o pravim reformama, reformama koje mogu da doprinesu oporavku Srbije. Svim srcem podrzavam njegove predloge, ideju o reformi privrede. Bez takve reforme ne moze se napred, ne moze se poboljsati standard ljudi. Naprotiv, dugovi se nagomilavaju a ljudi koji vladaju i ne razmisljaju o tome, njima je dobro, obezbedili su i praunuce a mi obicni ljudi grcamo u dugovima, kreditima koje ne mozemo otplatiti bez reforme i odlucnosti Sase Radulovica.
    NAPRED, imate moju podrsku i javno Vas podrzavam. Rado bih prisustvovala tribini ali nemam materijalnih mogucnosti . Zivim u Smederevu i ako budete u nasem gradu odrzavali tribinu, obavezno cu prisustvovati i spremna sam da aktivno ucestvujem i pomognem u organizaciji. Srdacan pozdrav…

    • Поштована,
      уколико желите да се директно укључите у акцију прикупљања потписа у Вашем грау, можете послати свој CV на dostaje.restart@gmail.com
      Поздрав

  • Narod u Srbiji je izgubio poverenje u ljude na vlasti i prevaren je svaki put sa slatkorečivim predizbornim obećanjima.
    Srbija nema ništa, zakone, zdravstvo, privredu, sudstvo, školstvo … i to mnogima savršeno odgovara.
    Postali smo jedna velika deponija raznovrsnog otpada gde je zastupljena korupcija i prevara na svakom koraku.
    Ko će normalan investirati u Srbiju u stečaju? Jedino neko sa kapitalom sumnjivog porekla. Pa mi smo još u XIX veku sa našim prugama i vozovima, a hoćemo da gradimo Beograd na moru.
    Slažem se da je Saša Radulović pravi čovek za ekonomiju i privredu, ali bojim se da neće dobiti nijedan glas od ljudi koji se hrane na državnim jaslama. Smatram da treba da uđe u neku koaliciju i želim mu uspeh na izborima i ovim putem pružam podršku.

  • Od 2001 godine borim se protiv nakaradne demokratije. Nove “demokrate” uspeli su da pokradu ono što je ostalo iza Slobe. Samo, Sloba je imao drugi model zagađivanja mozgova SPS-om. On je sve direktore, funcionere i sve ostale po firmama, upravama… koji su imalo imalii stručnosti, pokušao da uveče u SPS. Bilo je, ili nam se pridruži ili si “slobodan”. Većina je, sa gađenjem ili ne, potpisivala partijske pristupnice i ostajala na svom radnom mestu. Nemoralno, ali uspešno!
    E, onda su došli donosioci demokratije, slobodoumni, obrazovani, zagovarači reformi, intelektualci, moderni, okrenuti svetu, svemu što je novo i civilizacijski napredno. Bar smo tako mislili. Počelo je micanje ljudi koji nešto znaju i veliko porodično, plemensko, partijsko zapošljavanje. Ustvari, počela je velika pljačka Srbije. Nezaustljiva, bezočna. Narod uglavnom neobrazovan, nije razumeo mehanizme pljačke. Pljačkaši su se oslanjali na dobru staru ljudsku osobinu – površnost i zaborav koji imaju svi koji su opljačkani.
    Ja sam imao dosta “nesrećnih” osobina koja nisu bila u skladu pridošlih pljačkaša: upornost, doslednost, strogo i bezizgovorno poštovanje zakona, bez obzira da li su dobri ili ne. Nisam podnosio da ih drugi krše, kritikovao sam svako nepoštovanje zakona, insistirao da ih i drugi poštuju. Ali, ovakva osoba nije po volji većine a naročito onih, koji bi da muljaju a da se to ne otkrije.
    I tako muljatori nisu otkriveni a ja sam štrčao.
    Ostao sam bez posla. Pravdu sam potražio u “palati pravde”! Kakav me je cirkus tek tamo dočekao! Komentari na račun sudija su suvišni. Sudovi su nam najobičnije rupe. Zaposleni u sudu (pa i u drugim državnim organima) sramota. Šetaju po hodnicima u farmericama, dronjavi, nepristojno opušteni, sa lončićima za kafu i brkovima od jogurta. Ova spoljašnost je ništa, naspram praznih glava, inertnosti, površnosti, potkupljivosti, nelogičnosti i besmislenosti sadržanih u odlukama koje donose i time upropaštavaju ljudske živote.
    Baš sam se raspisao. Dosta je.

    Sada sam privatnik. Sa velikom mukom zarađujem svaki dinar. Redovno plaćam poreze, doprinose i sve ostale troškove. Odmaram se malo i retko. Izazivam zavist spodoba iz “državnog posla” uz komentare: “Lako je njemu, on je privatnik”.
    A ja im na kraju poručujem. Muka mi je da vas vučem na grbači. Muka mi je od vaših zadriglih sindikalaca. MENJAJMO ZAKON, ŠTO PRE!!!
    Gospodine Raduloviću, potpis sam dao, dajem i glas. Srećno!

  • Državni posao je , nažalost, jedini uspeh u ovoj zemlji ! Prave sistemske reforme su neophodne a nove ideje i privatni biznis moraju imati punu podršku države . Ovaj čovek ima ideju za prave reforme a ne za pričanje bajki. Imate moj i potpis i glas . Srećno !