Након што сам поднео оставку на место Министра привреде, Душан Павловић, који је био саветник у мом кабинету, је тражио издавача за књигу коју је писао о нашем боравку у влади Србије. Штиво је свима изгледа било интересантно, али су рекли да не смеју да објаве књигу. Аутоцензура и свеприсутан страх праћен диригованим таблоидним блатом, медијским мраком и одсуством било какве смислене критике супермена из Фекетића, обесмишљава демократију у Србији и прави фарсу од избора. Ја сам мислио да је друштво научило лекције медијског мрака 90-тих. Изгледа да сам се преварио.
Након мог изласка из владе, наслушао сам се свакојаких глупости о разлозима за улазак и излазак из владе. Од тога да сам хтео у политику још пре 5 месеци само због самопромоције, да ме је Вучић искористио, до тога да сам у ствари са њим договорио овај излазак.
Истина је да сам искористио прилику која ми се указала. Ушао сам у владу да покушам да урадим посао сређивања привреде. Да покушам да спроведем оно о чему сам годинама писао. Да покушам да исправим оно што сам годинама критиковао. Нисам успео. У овом првом покушају 🙂 Међутим, видео сам систем изнутра, систем владе и министарстава који нисам познавао раније. Познавао сам рад многих институција изнутра и пре него што сам ушао у владу. Али саме владе нисам. Ја политичких контаката пре уласка у владу практично нисам ни имао.
Да ме интересује паразитирање у том систему, ја бих и даље био у влади. Не бих говорио о Закону о раду који је писало Кркобабићево министарство, значи СПС-ЈС-ПУПС, не ја и моје министарство. Не бих заустављао субвенције. Не бих заустављао арчење новца из Фонда за развој. Пустио бих кредит фирми која закупљује Фиделинку. Не бих укидао непотребне државне агенције. Не бих се супротставио Вучићу. Пустио бих све његове тајне штетне уговоре. Пустио бих и све његове кадрове. Да делим паре. Да расимовски саосећам са привредом и причам вам о чудима страних инвеститора. Могао сам да будем Лаза 2.
Уместо тога, борио сам се изнутра да променим систем. Када сам закључио да је борба изгубила смисао, а то се десило када је последња реформа пала, одлучио сам да изађем из владе и да са грађанима поделим своје искуство боравка у влади. А оно се кратко може описати речима: цар је го.
Душан Павловић је на свом блогу објавио једно поглавље из књиге коју пише. Оно ће вам дати један мали поглед иза кулиса на театар апсурда који се зове влада Републике Србије. Уживајте.
Блог Душана Павловића
Глава 6 Седнице Владе Србије
Позивамо вас да на овим изборима гласате ЗА. Да дате свој глас оној листи у коју верујете. Да не бацате глас на странке које се додворавају Александру Вучићу. Тиме бацате цео ваш глас, не пола. Боље је онда да дате глас оригиналу, него копијама. Кампања страха и стратешког гласања је последица чињенице да немају ничим другим да се похвале. А страх их је да ћете им са правом окренути леђа. Гласајте ЗА, не ПРОТИВ.
Саша Радуловић
Коментариши