U Srbiji stvarnost već odavno prevazilazi maštu. Živimo u teatru apsurda koji daleko, daleko nadmašuje Beketovu, Adamljevovu i Joneskovu fikciju. Primeri deevolucije i animalizma postaju vidljivi na svakom koraku. Strah od gubitka posla je mnogo jači od straha od smrti. Iz javnog morala nestaju tradicionalne srpske vrednosti: čast, poštenje, gostoprimstvo, humanizam i kosmopolitizam. Kontrola medija, licemerje i dvostruki moral su dovedeni do savršenstva Stvoren je dekadentni sistem vrednosti u čijoj osnovi je surova borba za moć, goli interes i pljačka naroda. Sve se svodi na teorije o prosečnom potrošaču i glasaču a jedino merilo uspeha postaje goli profit.
Potpuno komercijalizovani kultura, umetnost, obrazovanje i ideologija, podilaze masi – priglupim konzumentima. Gde god da se okrenete, vlada osrednjost. Ključ uspeha treba tražiti u prosečnosti ali nikako ne i u inventivnosti. Kada uradite nešto kreativno rizikujete da Vas proglase ludim. Poniženi narod grca u dugovima i živi na ivici bede ali sa druge strane nikada nije bio srećniji……………
Pre neki dan smo saznali da Ministar prosvete dolazi iz jedne od brojnih parazitskih instirtucija u našem obrazovnom sistemu. To je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Kada sam pomenutoj instituciji ispostavio zahtev da izvrši valorizaciju mojih edukativnih radova http://www.moodle.ganesajtovi.com/, naišao sam na zid ćutanja – jedini pouzdani način u Srbiji da upropastite nečiji projekat. U našem prosvetnom sistemu postoji još najmanje 50 sličnih institucija, sve to se je nakačilo na budžet i parazitira na našim leđima. Svima sam se obratio kao i na više od 20 adresa u Ministarstvu prosvete i niko mi nije odgovorio, ignorisali su moje radove iz nepoznatih razloga.
Svedoci smo da se stručno usavršavanje prosvetnih radnika pretvara u lakrdiju. Ljudi zastrašeni otkazima su prinuđeni da pohađaju skupe, trećerazredne seminare. Većinu privatnih i unosnih programa stručnog usavršavanja vode pomoćnici ministra, načelnici, zaposleni u parazitskim institucijama ili u samom Ministarstvu prosvete. Gotovo svi projekti su potpuno besmisleni i služe samo da se opravda ogromna količina novca koji zarađuju predavači praktično ni za šta. Odrasli ljudi se primoravaju da igraju žmurke, eci-pe-ci-pec igre ili imitiraju domaće i divlje životinje. Prisustvovao sam jednom takvom seminaru i nakon pola sata – meni je pozlilo. Kada bi većina ljudi znala šta se radi, tj. na šta se troši njihov novac, mašili bi se za pištolj ili bi kupili konopac…………………… Kompletan esej TEATAR APSURDA koji opisuje stanje duha srpske nacije danas možete pročitati ovde http://ganesajtovi.com/eseji/teatar-apsurda
U Srbiji stvarnost već odavno prevazilazi maštu. Živimo u teatru apsurda koji daleko, daleko nadmašuje Beketovu, Adamljevovu i Joneskovu fikciju. Primeri deevolucije i animalizma postaju vidljivi na svakom koraku. Strah od gubitka posla je mnogo jači od straha od smrti. Iz javnog morala nestaju tradicionalne srpske vrednosti: čast, poštenje, gostoprimstvo, humanizam i kosmopolitizam. Kontrola medija, licemerje i dvostruki moral su dovedeni do savršenstva Stvoren je dekadentni sistem vrednosti u čijoj osnovi je surova borba za moć, goli interes i pljačka naroda. Sve se svodi na teorije o prosečnom potrošaču i glasaču a jedino merilo uspeha postaje goli profit.
Potpuno komercijalizovani kultura, umetnost, obrazovanje i ideologija, podilaze masi – priglupim konzumentima. Gde god da se okrenete, vlada osrednjost. Ključ uspeha treba tražiti u prosečnosti ali nikako ne i u inventivnosti. Kada uradite nešto kreativno rizikujete da Vas proglase ludim. Poniženi narod grca u dugovima i živi na ivici bede ali sa druge strane nikada nije bio srećniji……………
Pre neki dan smo saznali da Ministar prosvete dolazi iz jedne od brojnih parazitskih instirtucija u našem obrazovnom sistemu. To je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Kada sam pomenutoj instituciji ispostavio zahtev da izvrši valorizaciju mojih edukativnih radova http://www.moodle.ganesajtovi.com/, naišao sam na zid ćutanja – jedini pouzdani način u Srbiji da upropastite nečiji projekat. U našem prosvetnom sistemu postoji još najmanje 50 sličnih institucija, sve to se je nakačilo na budžet i parazitira na našim leđima. Svima sam se obratio kao i na više od 20 adresa u Ministarstvu prosvete i niko mi nije odgovorio, ignorisali su moje radove iz nepoznatih razloga.
Svedoci smo da se stručno usavršavanje prosvetnih radnika pretvara u lakrdiju. Ljudi zastrašeni otkazima su prinuđeni da pohađaju skupe, trećerazredne seminare. Većinu privatnih i unosnih programa stručnog usavršavanja vode pomoćnici ministra, načelnici, zaposleni u parazitskim institucijama ili u samom Ministarstvu prosvete. Gotovo svi projekti su potpuno besmisleni i služe samo da se opravda ogromna količina novca koji zarađuju predavači praktično ni za šta. Odrasli ljudi se primoravaju da igraju žmurke, eci-pe-ci-pec igre ili imitiraju domaće i divlje životinje. Prisustvovao sam jednom takvom seminaru i nakon pola sata – meni je pozlilo. Kada bi većina ljudi znala šta se radi, tj. na šta se troši njihov novac, mašili bi se za pištolj ili bi kupili konopac…………………… Kompletan esej TEATAR APSURDA koji opisuje stanje duha srpske nacije danas možete pročitati ovde http://ganesajtovi.com/eseji/teatar-apsurda
Bravo Sasa Radulovic! Samo napred!