Poslednja pristigla vest vezana za doktorat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića je da je Senat Univerziteta u Beogradu (BU) prihvatio inicijativu deset fakulteta ovog univerziteta o osnivanju komisije za ekspertizu doktorata. Predlog o osnivanju komisije poslat je Konferenciji univerziteta Srbije (KONUS), nacionalnim savetima za visoko obrazovanje i za nauku kao i Ministarstvu prosvete. Prilikom glasanja, predlog je usvojen „samo“ sa jednim uzdržanim glasom (senat ima 44 člana). Glavna polemika na Senatu vođena je oko pitanja nadležnosti institucije koja treba da formira komisiju. Podsećanja radi, Ministarstvo za prosvetu i nauku se već oglasilo nenadležnim jer po Ustavu univerziteti imaju zagarantovanu autonomiju u koju izvršna vlast ne sme da zadire. Predstavnici nacionalnih saveta su već nekoliko puta isticali da nije u njihovoj nadležnosti da se bave pojedinačnim slučajevima, već da to treba da uradi matični univerzitet – Megatrend (čija komisija je već obavila posao uz ogroman broj propusta te je svojim postupkom osigurala nastavak ove agonije; kratka analiza izveštaja na: (https://www.facebook.com/SpasimoNauku). Jedina preostala institucija je KONUS kojom predsedava prof. dr. Vladimir Bumbaširević, rektor BU, i jedini član Senata BU koji je prilikom glasanja bio uzdržan. Nakon sednice je izjavio: „Smatram da KONUS nema mandat da preispituje pojedinačne radove i doktorske radove studenata svojih članica“. Ako se na još uvek nezakazanoj sednici KONUS-a potvrdi mišljenje njenog predsednika zahtev će biti prosleđen Ministarstvu i nacionalnim savetima. Njihova mišljenja smo već čuli.
Da li je moguće da se slučaj nosioca javne funkcije od najvišeg značaja zatvori bez ekspertize? Da ni 3000 potpisa naučnika, studenata, nastavnika univerziteta (http://www.petitions24.com/plagijati_i_doktorati) nisu dovoljni da se neko seti, preuzme odgovornost i reši nastalu zbrku? Za sada u državi nema nadležnih pa gledamo dobro poznato prebacivanje odgovornosti. Izgleda da su na ključnim pozicijama ljudi koji na prvoj ozbiljnoj prepreci padaju umesto da se hrabro suoče sa njom. Oni ne shvataju da obavljanje javne funkcije ne nosi samo privilegije već i ozbiljnu odgovornost. A da li imaju hrabrosti da preuzete obaveze i odgovornosti sprovedu u delo videćemo uskoro.
Ako se zapitamo da li je u nadležnosti predavača sa britanskog univerziteta da preispituju doktorske disertacije sa drugih univerziteta, jasno je da nije (http://pescanik.net/2014/06/kako-do-doktorata-lako-slucaj-ministra-stefanovica/). Ali da oni to nisu uradili javnost u Srbiji danas ne bi ništa znala o prevarama bivšeg rektora Miće Jovanovića (http://pescanik.net/2014/06/rektor-mica-baron-minhauzen-ili-kako-je-ministrov-mentor-zagubio-doktorat/) i sumnjivom doktoratu njegovog studenta Stefanovića. Naučni radovi su podložni naučnoj kritici, a pošto su kritičari rekli svoje, vreme je da se neko od zvaničnih organa javi i prokomentariše ove navode. Zakonskog osnova ima (http://pescanik.net/2014/06/jos-jedan-pravni-put-za-ispitivanje-tvrdnji-o-plagijatu-doktorske-disertacije/), pitanje je ima li nekog ko „nadležnost“ shvata kao obavezu a ujedno je i dovoljno hrabar da na tu obavezu odgovori akcijom.
Zadatak javnosti je da ovo pitanje održava u životu sve dok se taj neko ne pojavi. Ali i da se ubuduće svako ko pomisli da bi mogao da obavlja neku javnu funkciju, dobro zamisli pre nego što prihvati sve obaveze koje ona nosi sa sobom. I ministra, kao i sve one koji problem treba da isteraju na čistac plaćamo svi mi da odgovorno rade svoj posao. Očekujemo da se tako i ponašaju.
Strahinja Križak
(Autor teksta je student treće godine doktorskih studija na Biološkom fakultetu i trenutno je zaposlen kao istraživač-saradnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, na odseku za nauku o živim sistemima. Bavi se istraživanjima u oblasti biofizike jonskih kanala i član je Društva biofizičara Srbije i Biohemijskog društva Srbije. Oženjen je i otac jednog deteta.)
Po meni mnogo važnija stvar od Mićinog doktorata je privođenje kraju afere ‚‚indeks”. Profesori koji su tada uhapšeni i osumnjičeni da su prodavali ispite i diplome sada najnormalnije predaju, a neki su i dekani. Potpuno je neverovatno kako se lako kreira javno mnjenje, ubaci se neka sporedna afera da se o njoj priča nedelju-dve, kako bi se zataškala najbitnija stvar. Policijska akcija indeks je bila način da se sistemski i bez izuzetka trajno sklone ljudi koji se vršili krivična dela i za novac prodali svoju profesorsku čast. Međutim, u Srbiji je sve moguće kad se gospodari dogovore, pa tako nije nikakav problem da se dogovorimo da sudski postupak protiv profesora uhapšenih u policijskoj akciji ‚‚indeks” odugovlačimo dok ne nastupi zastarelost krivičnog dela, a da se o celom slučaju više u javnosti ne govori. To je upravo ono što se sad dešava, još malo pa se postupak protiv odgovornih u aferi indeks neće moći više voditi zbog zastarelosti i sve će se lepo zaboraviti.
Podrzavam sve sto ste rekli. Danima i nedeljama se nerviram oko ove teme. Posle skoro 40 godina ponovo sam detaljno procitala svoj diplomski rad na temu odbranjen na Prirodnomatematickom fakultetu u Nisu sa ocenom10. Bez lazne skromnosti, a i profesori su tada to rekli, smatram da je to mali naucni rad sa egzaktnim rezultatima koji se mogu primeniti u praksi. Radila sam 19 godina u privredi kao dipl.hemicar i 16 godina u prosveti kao prof.hemije. Vec 6 godina sam u penziji. Zalazem se za zdravo skolstvo kao prioritet u drzavi i uzasava me negativna selekcija kadrova u svim sferama, a narocito na visokim drzavnim funkcijama. S postovanjem, Rada Veskovic, profesorka u penziji.