Ауторски текст Београд Грађевина

Апсурд на води

Огромна скела заклонила је пре неколико дана зграду Главне железничке станице у Београду. Нису у питању грађевински радови, већ је у току постављање билборда за пројекат „Београд на води“. Сам билборд представља, како су пренели медији, поклон инвеститора који су се бавили реконструкцијом зграде Београдске задруге (зграде Геозавода) и ништа неће коштати грађане Београда. Београђани добијају билборд, а инвеститори пројекта „Београд на води“ добијају 90 хектара грађевинског земљишта у најужем градском језгру. Иако су инвеститори спремни да инвестирају 3 милијарде долара у реализацију овог пројекта, непостојање јавног конкурса или тендера за реализацију пројекта може се сматрати поклоном. Ексклузивно право на градњу 1.85 милиона квадратних метара хотелског, стамбеног, пословног, спортског, културног и комерцијалног простора у центру било које метрополе, јесте вредан поклон.

Да се разумемо, изградња је увек добродошла и као становник Београда подржавам сваку иницијативу за подизање животног стандарда, квалитета живота и становања свих Београђана у било ком делу града. Међутим, да ли је баш ово решење најбоље? Да ли ће решити проблеме које већ имамо, попут саобраћаја и инфраструктуре? Да ли ће побољшати економску ситуацију просечног становника Београда? Да ли је овај пројекат уклопљен у историјско језгро града? Да ли је овај пројекат оригинално архитектонско дело и да ли ће привући туристе и постати туристичка атракција? Да ли је планирана намена овог простора адекватна потребама Београђана? Да ли је „Београд на води“ то што Београду треба?

Све су ово питања на која нема одговора, јер стручну јавност нико није консултовао за мишљење и став, затим нису рађене нове студије и анализе, а старе су укинуте или занемарене. Законски оквир јеприлагођаван пројекту, уместо да буде обрнуто,а неће бити ни надметања за најбоље архитектонско-урбанистичко решење, а самим тим ни независног жирија, који би дао одговор на нека од ових питања.

Читав ток разраде ове идеје иде погрешним путем од самог почетка и њена досадашња реализација је ванинституционална. Уместо да „највећи градитељски подухват у Београду од Другог светског рата“, како су га неки политичари нескромно назвали, буде утемељен на законима, прописима и студијама, догађа се потпуно супротно. Држава крши своје законе, мења одредбе, укида студије, не спроводи процедуре, не поштује своје урбанистичке планове и не слуша стручну јавност. Да апсурд буде већи, све се ово догађа у земљи где обичан грађанин чека месецима  на грађевинску дозволу за поправку крова или мање измене на фасади и то уз сву потребну документацију (пројекти, уговори, копија плана, лист непокретности, конверзија земљишта, информација о локацији, технички услови…) и плаћене таксе за сваки документ понаособ. У случају „Београда на води“ све то није потребно, иако је вишемилионска квадратура у питању, иако имовинско-правни односи нису решени, иако ни сам пројекат није урађен, иако не постоји ниједан план нижег реда за дату локацију, већ само Генерални план Београда за 2021. годину.

Последња вест од 17. јуна 2014 године, наставак је овог, за  озбиљне земље, незамисливог процеса. Нацртом измена Генералног плана Београда, који ће бити на јавном увиду до 9. јула, предвиђено је укидање јавног надметања за идејно решење уређења десне обале Саве, на којој се планира изградња скоро два милиона квадрата стамбено-пословног простора. Пре ове измене, овај простор је сматран изузетно битним па је за њега био предвиђен јавни конкурс пре даље реализације плана[1]. Овим потезом градска власт је потврдила потпуно игнорантан став према струци и институцијама. Архитектонско-урбанистички конкурси су једино исправно решење за пројекте попут овог. Они се не расписују да би се архитекте забавиле и такмичиле, већ да бисмо сагледали све могућности локације и да бисмо добили најбоље решење и најбољи пројекат,  узимајући у обзир интересе инвеститора, корисника, и будућих нараштаја којима остављамо како добре, тако и лоше интервенцције у простору. Улога државе и градске власти је да обезбеди правни, регулациони и инфраструктурни оквир у ком би се дошло до најбољег решења, а ми имамо потпуно супротан случај када је пројекат „Београд на води“ у питању. Имамо ситуацију у којој власт потпуно заобилази струку и законе, инсистирајући на пројекту анонимног аутора, зарад интереса приватног инвеститора.

Као потврда свеопштег апсурда намеће се и чињеница да је човек, који је према најширој јавности „најзаслужнији“ за „Београд на води“, Александар Вучић, приликом представљања идеје „Београда на води“, априла 2012. године (у јеку изборне кампање), рекао да ће сви учесници пројекта морати да прођу тендерску процедуру, данас негира потребу за поштовањем процедура (конкурса и тендера) и пропагира протекцију инвеститора из Емирата и то због „поштовања према њиховом новцу“. Изјаве попут ове могу се сматрати позивом на корупцију и непоштовање закона и то са највиших државних позиција. На овај начин се омогућава страним инвеститорима противправно стицање имовинске користи у вишемилионском износу и може се упоредити са случајем „Луке Београд“ с тим што сада уместо Мишковића и Бека имамо протежирање  инвеститора из Уједињених Арапских Емирата.

Врхунац свега овога је податак да се све ово догађа, а да никакав званични документ и одлука о самом пројекту није донета. Није потписан чак ни уговор са страним инвеститором. Имамо новоформирано предузеће „Београд на води“ чији ће директор бити досадашњи „вођа тима пројекта „Београд на води“ Срђан Рупар, који је незванични аутор пројекта, а није урбаниста, није чак ни архитекта.  У оквиру овог пројекта од националног значаја, имамо: добру вољу арапског инвеститора да уложи 3 милијарде долара, тим који је урадио макету и тродимензионални модел са фотографијама, недавно основануфирму „Београд на води“, укидање одредби истудија, измену Генералног плана Београда за 2021. годину којом се избацује потреба за архитектонско-урбанистичким конкурсом за дату локацију, и ништа више од неопходних елемената и докумената потребних за израду једног пројекта, а камоли за почетак изградње.

Ипак, грађевински радови су већ у току. Свака интервенција на простору предвиђеном за реализацију пројекта „Београд на води“ у медијима је испраћена као грађевински подухват у оквиру овог пројекта. Тако је рашчишћавање терена и уклањање железничких шина око Главне железничке станице, непосредно пред мартовске изборе, било представљено као озбиљна припрема терена за реализацију овог пројекта од националног значаја, који само што није никао, у свом свом сјају. Сада нам је ту билборд, а шта је на њему приказано и написано сазнали смо приликом отварања реновиране зграде Београдске задруге у којој је том приликом  представљен овај пројекат: „Славимо Београд!“. Ивеститор пројекта „Београд на води“ вероватно га слави, пошто је овакве услове могао да добије само у Београду.

Стеван Алфировић

(Аутор текста, Стеван Алфировић, је мастер инжењер архитектуре, тренутно запослен у аустријској компанији „UMA Arkitekten“, где ради на реализацији пројеката високоградње за тржиште ЕУ.)

 

 

[1]Цитат из Генералног плана: „Територија Савског амфитеатра и дела новобеоградског центра са друге стране реке се у почетној фази јединствено решавају, као будући градски центар највишег ранга, путем међународног конкурса, како би се успоставила логична визуелна и контекстуална веза између потеза јавних простора београдске и новобеоградске стране, без обзира на различите могућности и касније независне фазе реализације и посебне конкурсе у два дела будућег центра.

Доста је било

Доста је било

4
Оставите коментар

avatar
2500
4 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
Kostaveljko milisavljevMiroslavKovač Recent comment authors
најновији најстарији
Kovač
Гост
Kovač

I tako Srbija dobija još jednog vlasnika, po principu, mi na usluzi a vi radite šta god hoćete, ponašajte se kao da je sve ovo vaše, a Beograđani će u Beograd na vodi ići kao u inostranstvo, sa posebnom dozvolom.

Miroslav
Гост
Miroslav

Ovde,u sustini,nema nista nejasno.Vucicu i ekipi trebaju pare!Ko ce da doturi pare?Niko sem Arapa,ocigledno nece!Pa je varijanta,daj sta das!A da sam na mestu Arapa,i ja bih dao (neke) pare.Sto da ne,nema konkursa,nema javne rasprave,sve drugi odlucuju,u nase ime.Bas kao sto nam se sprema i novi zakon o radu.Ministar,koji nikad nigde,nista,nije ozbiljno radio,rece nam,drzava ce da preuzme odgovornost.Za sta,bre?!Pa se onda cudite „Beogradu na vodi“!

veljko milisavljev
Гост
veljko milisavljev

nesto slicno se i u sitiju u londonu desava,arapi grade najvecu zgradu u evropi .,ali nista iz Britanskog budzeta.Ovo BEOGRAD NA VODI mi nekako vise lici na Bukurestansk versajske palate.

Kosta
Гост
Kosta

Neće ništa od toga biti izgrađeno, naravno. Arapski „investitor“ će u nekom trenutku odustati i nestati u vidu lastinog repa, pojaviće se „nepredviđeni problemi“, itd. A od svega će ostati mnogo raščišćenog terena koji će moći da pokupuju lokalni investitori bliski vlasti, za svoje kioske, radnje i manje stambene zgrade. To će sve ići van normalne procedure, naravno.