Јово Бакић – Проблем грађана Србије

Пре неки дан је члан Градског већа Београда и члан Главног и Извршног одбора СНС-а Драгомир Петронијевић, рођени Београђанин и дипломац Универзитета за пословне студије „Бањалука”, изјавио да пензионери „не плаћају сами” карте за градски превоз „јер им пензије исплаћује држава, а пензије се исплаћују од онога што зараде запослени”. Упозорио је: „Зато доста замене теза.”

Остављајући по страни питање шта је натерало човека са сталним боравком у Београду да студира у Бањалуци, упада у очи да је замену теза управо учинио овај 32-oгодишњак. Наиме, из његове изјаве испада да пензионери добијају милостињу од државе, а не да су пензију зарадили вишедеценијским радом. Доиста, мањак основне пристојности, нарочито у светлу кидисања напредњака на уносне синекуре у јавном сектору, краси овог перспективног политичара.

Председник Николић, пак, изјави недавно да „не осећа никакву грижу савести” због тога што је незаконито сазидао кућу, јер се у Србији ионако „не зна шта значи легално, а шта нелегално”, те да: „Нисам зидао као председник државе, већ много раније.” Треба ли подсећати да некадашњи кандидат за председника Србије Томислав Николић није знао ни назив смера који је под старе дане наводно похађао на једној од приватних високошколских установа у Новом Саду? Уосталом, могуће је да се у Србији стварно ни не зна шта је легално, а шта нелегално, јер у противном Томислав Николић не би ономад ни могао постати председник нити би то након поменуте изјаве могао остати.

Него, сећа ли се ико помпезно најављене „борбе против криминала и корупције”, којом је први потпредседник владе освојио симпатије ојађених грађана Србије? Ипак, како је чланица Савета за борбу против корупције Владе Србије Јелисавета Василић недавно подсетила, ниједан случај корупције од оних 24, на којима су Савет и ЕУ инсистирали и које је Вучић обећао да ће решити, заправо није судски процесуиран. Штавише, госпођа Василић рече да Савет неких годину и по дана нема никаквих контаката с председником владе, иако су смештени у истој згради. Не чуди, према томе, што ниједна примедба Савета на тзв. медијске законе није усвојена. Другим речима, баш као и све претходне владе, и ова показује ароганцију према сопственом саветодавном телу и интересима грађана.

Такође, пре неки дан је Александар Вучић напао и новинаре „Балканске истраживачке мреже” (БИРН) да су „добили паре од господина Давенпорта и ЕУ да говоре против Владе Србије”. Испољени бес неретко прикрива тајни интерес. Наиме, новинари су истраживали тендер за испумпавање воде из копа „Тамнава – Западно поље” на којем је победила фирма „Енерготехника – јужна Бачка”. Непобитно су утврдили не само да поменута фирма нема искуства на пословима испумпавања воде, већ и да је један од њених власника и директора Драгољуб Збиљић осумњичен за утају пореза: у Крагујевцу је још 2011. оптужен за наведено злодело, за које је прво рочиште одржано крајем новембра 2014. (толико о ефикасности правосуђа), а и у Новом Саду је против њега покренута истрага. Према томе, ово предузеће по закону није смело добити посао.

У извештају БИРН-а пише да се међу фирмама које су помагале „Енерготехници – јужна Бачка” налази и предузеће „Хидро-тан”, повезано с директором „Електромреже Србије” Николом Петровићем. Потоњи је, наиме, био сувласник или директор четири фирме до 2012, тј. до оснивања владе Дачић–Вучић, а директор „Хидро-тана” Драган Клисура случајно је сувласник баш тих предузећа. Три од четири ове фирме баве се производњом електричне енергије, па се мора поставити питање сукоба интереса. Зли језици тврде, пак, да је моћни директор „Електромреже Србије” кум премијера Вучића. Наравно, кум није дугме (Шта ли председник Николић о томе мисли?), али је врло рђаво ако, можда, председник Владе Србије ставља кумовски изнад јавног интереса. Јавни интерес односи се превасходно на заштиту пореских обвезника, али и угледа Републике Србије, па и њене владе, у Европској унији. Наиме, Мајкл Давенпорт је не само бивши британски амбасадор, већ и шеф Делегације ЕУ у Србији, и није добро да се председник владе државе кандидаткиње за чланство у ЕУ на понешто примитиван начин односи према њему. Немачка је најмоћнија држава у ЕУ, али неће бранити неодговарајући однос свога штићеника према представнику Уније на чијем челу се налази. Изражена нервоза, галама и бес премијера Вучића буде сумњу да нешто крије. Да ли су Никола Петровић и он кумови? Ако јесу, све је јасно.

Белодано је да су грађани Србије у озбиљном шкрипцу, јер имају ауторитарну и неспособну, а у корупцији огрезлу власт. Опозиција? Интелектуалци?”

Јово Бакић