Блог Политика

О чему смо разговарали са Живковићем

Синоћ је Зоран Живковић, гостујући код Југослава Ћосића на Н1 Телевизији, очигледно затечен питањем, изрекао пар неистина о разговорима које смо водили у јулу 2013.године, и о разлозима зашто разговори нису успели.
Овде можете погледати његову изјаву:

Душан и ја смо у то време, у јуну и јулу 2013.године, доста разговарали о стању на политичкој сцени Србије и били сагласни са тим да ДС није ништа научио из изборног пораза и да је потребна нова политичка опција која ће поново консолидовати петооктобарско бирачко тело. Такође смо мислили да оно и даље чини већину у Србији која након колапса ДС-а више нема за кога да гласа. То би морала бити политичка опција пристојних и кредибилних људи који се раније нису укаљали у политици.

Негде у то време је и стигао позив Зорана Живковића да дођемо на разговор о нашем приступању Новој Странци, на који смо се одазвали. Душан је већ писао део њиховог програма, иако није био члан. У Новој странци су већ били Весна Ракић Водинелић и Владимир Павићевић. То је већ била значајна чињеница. Политичка опција пристојних и кредибилних људи.

Душан и ја смо у старту били сагласни да ту нову политичку опцију не може да води Зоран Живковић. И да, по нашем мишљењу, он нема ни знање ни кредибилитет за то. По нашем мишљењу, пристојни и кредибилни људи неће пристати на то да он буде председник странке. А без њих промена није могућа. То смо му и рекли. Такође смо му рекли и да ни Душан ни ја не можемо да будемо председници странке (сам је питао да ли имамо ту амбицију). Разлог је што ни Душан ни ја у то време нисмо имали значајну препознатљивост у јавности. Та препознатљивост је неопходна за лидера политичке опције. Зоран би постао почасни председник и позиционирао би се у јавности у складу са документом који смо Душан и ја саставили и који је Душан, у изворном облику без модификација, објавио на свом блогу. Овај текст би Зоран сам објавио и тиме најавио да се вратио у политику да помогне, а не да води, и да је схватио шта је било погрешно.

Предложили смо Зорану Живковићу да заједно тражимо председника странке и да заједно почнемо разговоре са угледним и кредибилним људима да нам се прикључе. Предуслов за те разговоре је да можемо да кажемо да ће Зоран бити почасни председник и да уједно тражимо и председника странке. Јер у супротном не би били успешни.

Тврдња око G17 је апсурдна. Потпуна је лаж и да смо, било Душан било ја, нудили некакву везу са Александром Вучићем. Ни Душан ни ја нисмо ни познавали Александра Вучића у то време. Ја сам био са њим у једном Утиску недеље годину дана раније. О томе сам и писао у свом блогу „Зашто сам ушао у владу.”

Разумем да је Зорану Живковићу било тешко да одговори на питање зашто разговори нису успели. Тешко је казати: зато што нису мислили да сам ја добар да будем председник странке. Али не разумем да измишља разлоге и говори неистине. Једини разлог због кога разговори нису успели је наш захтев да он не може да буде председник странке.

У прилогу достављам и други документ који смо му доставили и који садржи оквир економске политике. Текст постављам у изворном облику без икаквих интервенција.

Саша Радуловић

—————————————————————————————
E-mail који сам послао Зорану Живковићу 17. јула 2013.године у вези са политиком коју смо предлагали

Никога више не интересују 90-те
Ова влада није лоша због тога што су у њој људи из 90-тих. Она је лоша зато што не уме да реши проблеме са којима се суочава друштво.

Водимо погрешну економску политику
Погрешно постаљен (остављен стари социјалистички) порески систем.
Остављене рупе по законима. Без начела. Без санкција.

Страни инвеститори нису решење економских проблема Србије. Они су мањи део решења. Они су шлаг на торти. Нама је пропала торта.

Фонд за развој треба укинути.

Субвенције треба укинути.

Погрешну економску политику водимо од 5.октобарских промена. И економски тим владе Зорана Ђинђића је био незрео и недорастао. Економски тимови осталих влада су били гори. Највећа разлика је што је премијер био Зоран Ђинђић, тако да није могло свашта да прође. Зоран Ђинђић је наследио потпуно урушену државу. Проблеми са којима се он носио далеко превазилазе све малверзације које неминовно постоје и поред најбољих.

Потребан је отклон од ДС-а. У и око њега су данас економисти који су кројили политику све до
краја претходне владе. Исти ти кадрови су креатори катастрофалног новог програма ДС-а.

Приватизација је била катастрофална
Закон о приватизацији је неозбиљан. Треба га ставити ван снаге и написати нови. Он је могао да ради само у условима да они који га примењују сами од себе раде у најбољем интересу друштва. Закон је значајно покварен тиме што је омогућена куповина привредних друштава на рате.

Предуслови за успешну приватизацију:
– решење питања права коришћења на грађевинском земљишту
– пописи и процене имовине
– пописи дуговања и судских спорова
– Закон о привредним друштвима и темељи корпоративног управљања
– финансијских извештаји који верно осликавају стање привредних друштава
– надзор државе – нико не проверава финансијске извештаје
– питање реституције
– питање монопола
– питање тржишта
– потпуна транспарентност поступка и уговора
И ово је могло да ради док је премијер био Зоран Ђинђић, јер код њега није могло свашта да прође. А пролазило је.

Србија нема тржиште
Ефикасно тржиште не постоји без транспарентности, дубине и ликвидности
Тржишна вредност не постоји без ефикасног тржишта
Тржиште које није ефикасно тржиште није тржиште.
Берза без чистих финансијских извештаја и система њиховог надзора је бесмислица

Конкретно
Без драме. Без критике свега. Без истине. Без преокрета. Конкретно. Стручно. Мирно. Одлучно.
Циркус и позориште требају други, зато што друго не умеју ништа друго.
Терен на коме немају шта да траже је: знање и идеје. Стручност.

Похвалити оно што је добро. Без икакве задршке. На пример:
– велики је корак напред за друштво то што је председник Србије дао оставку на место председника странке
– добро је то што странка смењује сопствене министре
– добро је што се испитују 24-спорне приватизације. Ни ДС, ни СПС, ни G17 за то нису имали снаге.
Али није добро … и онда конкретна критика.

Ко треба да води странку
Не могу млади без искуства.
Потребни су људи који носе кредибилитет. Људи које ће други људи следети. Људи за које ће други кредибилни рећи: ја хоћу да будем са њима.

Бренд
еNovine: “Без обзира што је очигледно да је ово издање емисије Утисак недеље планирано да се уједно пружи и мала промоција Новој странци, и без обзира на неке од позитивних иницијатива какве су промена изборног закона, канцеларски приступ влади и др, наступ Живковића свеукупно звучи неуверљиво, пресмешно и контрапродуктивно баш зато што он и даље наставља да се представља као препомпезан и надуван, тј. као да је неко и нешто. Његова неиспарива фасцинација идејом да настави тамо где је стао 2003, у истој улози првог човека владе, где остаје упитно да ли се то односи и на конформистичке моменте са појединим амбасадорима у време акције Сабља, јесте оно што би се рекло да га је зацементирало у ароганцији и премијерској надмености, све под плаштом инфантилног расположења за некаквом осветом Ђинђића.”

Како исправити ову перцепцију?
Партије су појеле друштво. Политика у Србији је означена као прљава делатност. Партократија и пратећа негативна селекција су загадиле све поре друштва. Медијско блато и естрадизације одвраћају све паметне људе од политике.

Србији су потребни најпаметнији, најкомпетентнији, најстручнији да је воде. У свим областима. Нико од њих није спреман да уђе у живо блато …

Због тога сам се вратио у политику. Мора неко да покрене промене. Да пробуди људе. Да покаже да политика није прљав посао из личних интереса. Због тога је основана Нова Странка. Да створи простор за најбоље међу нама.

Детаљно решити питање винограда.

Циљне групе
Бели листићи.
Гласачи ДС-а.
Гласачи ЛДП-а.
Образовани.
Предузетници.
Привредници.
Млади.

ДС – перјаница партократије, без политике, трагикомична економска решења, нису ништа научили од изборног пораза, начин на који објављују конкурсе за директоре јавних предузећа показује сву дубину пропасти, Развојна банка Војводине, Агробанка, ђубриво, катастрофална реформа правосуђа
СПС – Од 2004.године су поново на власти. Ни једну реформу нису спровели у ресорима које су држали.
Агробанка, Галеника, Србијагас
ПУПС – Спречава све реформе.
УРС – Економија деструкције, перпетуум мобиле економија, економија субвенција у замену за цензус од 5%

Сви заједно су симболи партократије, нетранспрентности, бахатости државе, коришћења друштвених ресурса за лично богаћење.
ЛДС – Чедомир Јовановић
СНС – нестручни, немају идеје, осим Вучића немају никога, жеља једног човека није довољна, не умеју да направе систем, не могу да задовоље апетите својих нестручних партијских кадрова

Социјална заштита је предуслов реформи
Социјална заштите кроз социјалне карте су предуслов за све економске реформе. Либерална економија се не може бранити без социјалног система. Да би отпуштали вишак радника, потребан је социјални систем. Да би затворили Железару у Смедереву, потребан је социјални систем.
Социјални систем:
– социјална заштита за све, 30.000 дин месечно за 4-члану породицу за породицу без примања- у
просеку 20.000 дин месечно за 800.000 породица са 2.400.000 грађана
– здравствена заштита за све, без обзира да ли сте запослени или не, здравство се плаћа из буџета
– Порези и доприноси на минималац од 20.000 дин – 0%
– бесплатна основна и средња школа, свеске и уџбеници

Саша Радуловић

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Bistro, jasno, pošteno!
    Nova politička paradigma i novi pogledi na politiku. U današnjoj tange-frange politici očito se da primetiti da ne postoji oštra granica između poželjnog i realnog. Živimo u vremenima gde su sve norme dovedene pod sumnju i samim tim relativizuju se sva moralna načela.
    Vredi zapaziti (mislim da vas to intuitivno i vodi ) da legitimitet vladanja ne izvire iz hladnog zbira glasova dobijenih na izborima, već postizborna većina građana koji bi prihvatili nužne promenene i razumeli neminovnost nove politike kojoj daju legitimitet.

    Ivan Nikolić
    Ivanjica

  • Ni najbolji program, ni strucnost politicke stranke /ili pokreta/ ne moze biti realizovan ako politicka stranka na IZBORIMA ne osvoji dovoljan broj glasova da vlada samostalno /kao SNS/ ili u koalicijama kao /DS/.

    Milosevic nije biracima govorio da ce njegova politika odvesti Srbiju u propast vec je obecavao svedski standard.Seselj i njegovi “ucenici” ne kazu da ce vladati, tako sto ce narod biti sve siromasniji a Srbija sve zaduzenija, imali su i imaju bas lepe programe

    Politicari moraju govoriti razumljivim jezikom, znanje i postenje u politici nisu dovoljni, cesto je potreban kompromis, razumevanje za sitne mane saradnika koje nisu na stetu opsteg dobra.

    Ako su Zoran Zivkovic i Vladimir Pavicevic, sa dva poslanika uspeli na lep, pristojan, cesto i duhovit nacin da se izbore sa primitivizmom i neznanjem u Skupstini Srbije, znaci da je i sa dva poslanika moguce necemu nauciti ljude.Ispad Zorana Zivkovica se verovatno nece ponoviti.On sigurno nosi teret /nekad i manire/ iz vremena nemilosrdnih ulicnih borbi sa rezimom Slobodana Milosevica.Zaista je bio najblizi i najposteniji saradnik Zorana Djindjica.

    Ako je 50% biraca ostalo kod kuce na poslednjim izborima /10% nikad ne glasa, 10% je u inostranstvu/, a medju onima koji su glasali za SNS, SPS i ostale, moguce je pronaci i one koji bi razumeli poruke iz za sada /verovatno i za ubuduce/ politickih stranaka koje se izdvajaju kao stvarno opozicione /Dosta je bilo, Nova stranka i korigovana DS/ pod uslovom da se gradjanima salju jasne i kratke poruke koje ce oni razumeti i bez – sujete politicara /koliko je to moguce/.

    Oni /biraci/ koji su strucniji, obrazovaniji ili ih interesuje program u celini – lako ce ga pronaci.
    Srecno!

  • Zivkovic i Radulovic su najbolji u Srbiji u ovom momentu, treba da saradjuju. Zivkovic nije za ministarstvo finansija, ali jeste za nesto drugo. Trebate se ujediniti i prevazici eventualne razlike.

  • Treći pasus se završava konstatcijom da su VRV i VP kao pristojni i kredibilni ljudi pristali da ZŽ bude predsednik stranke, a u četvrtom pasusu se objašnjava da pristojni i kredibilni ljudi ne bi pristali da ZŽ bude predsednik stranke po mišljenju SR i DP. Kontradikcije proistekle iz prenaglašenog navođenja liderstva zbog čega je zapelo sa ZŽ. Ako je su VVR i VP kao pristojni i kredibilni ljudi pristali zašto ne bi SR i DP, čini se da bi u tom traženju predsednika ZŽ bio bez adekvatnog uticaja, a unapred bi dao podršku sa mesta počasnog predsednika. To je druga kontradikcijia, jer ako se neko delegitimiše da može biti predsednik do mere da bi to odvraćalo pristojne i krediblne ljude, a podržava se da unapred bude određen kao počasni predsednik, onda se smatra da bi on kao počasni predsednik ne bi delegitimisao budućeg predsednika niti demotivisao te iste pristojne i kredibilne ljude sa mesta počasnog predsednika. Tu je i treća kontradikcija, zašto bi ZŽ prihvatio da bude počasni predsednik, a da se onda bira predsednik. gde bi on imao izbora ili da čeka da li će to biti neko ko bi i njemu omogućio da bude član tima ili da ga ostavi kao protokolarno ime koje se može koristiti kao objekat po potrebi. Druga mogućnost za ZŽ bi bila da napusti stranku ukoliko bi predsednik bio suprotan njegovoj volji, što bi bilo besmisleno i kompromitujuće po sve aktere. Lično ne mislim da je SR inferiorniji političar od ZŽ, ali ni superiorniji, svi ovi argumenti su jedni od mnogih mogućih, a ne sistematizovani na način čvrstog političkog porograma koji bi pitanje liderstva bacio ne u drugi već nti plan. Organizacija koja ima smisla mora da ima desetak ljudi koji imaju šta da kažu javnosti pa bi se onda na osnovu reakcije javnosti i kompatibilnih organizacija kristalisao neki interni i eksterni zajednički imenitelj, kao i prateće lične pozicije u odnosu na stratne, ovako sa laviranjem figura oko stratnih pozicija je liderstvo ipak izgleda zajednički problem svih aktera.