Sinoć je Zoran Živković, gostujući kod Jugoslava Ćosića na N1 Televiziji, očigledno zatečen pitanjem, izrekao par neistina o razgovorima koje smo vodili u julu 2013.godine, i o razlozima zašto razgovori nisu uspeli.
Ovde možete pogledati njegovu izjavu:
Dušan i ja smo u to vreme, u junu i julu 2013.godine, dosta razgovarali o stanju na političkoj sceni Srbije i bili saglasni sa tim da DS nije ništa naučio iz izbornog poraza i da je potrebna nova politička opcija koja će ponovo konsolidovati petooktobarsko biračko telo. Takođe smo mislili da ono i dalje čini većinu u Srbiji koja nakon kolapsa DS-a više nema za koga da glasa. To bi morala biti politička opcija pristojnih i kredibilnih ljudi koji se ranije nisu ukaljali u politici.
Negde u to vreme je i stigao poziv Zorana Živkovića da dođemo na razgovor o našem pristupanju Novoj Stranci, na koji smo se odazvali. Dušan je već pisao deo njihovog programa, iako nije bio član. U Novoj stranci su već bili Vesna Rakić Vodinelić i Vladimir Pavićević. To je već bila značajna činjenica. Politička opcija pristojnih i kredibilnih ljudi.
Dušan i ja smo u startu bili saglasni da tu novu političku opciju ne može da vodi Zoran Živković. I da, po našem mišljenju, on nema ni znanje ni kredibilitet za to. Po našem mišljenju, pristojni i kredibilni ljudi neće pristati na to da on bude predsednik stranke. A bez njih promena nije moguća. To smo mu i rekli. Takođe smo mu rekli i da ni Dušan ni ja ne možemo da budemo predsednici stranke (sam je pitao da li imamo tu ambiciju). Razlog je što ni Dušan ni ja u to vreme nismo imali značajnu prepoznatljivost u javnosti. Ta prepoznatljivost je neophodna za lidera političke opcije. Zoran bi postao počasni predsednik i pozicionirao bi se u javnosti u skladu sa dokumentom koji smo Dušan i ja sastavili i koji je Dušan, u izvornom obliku bez modifikacija, objavio na svom blogu. Ovaj tekst bi Zoran sam objavio i time najavio da se vratio u politiku da pomogne, a ne da vodi, i da je shvatio šta je bilo pogrešno.
Predložili smo Zoranu Živkoviću da zajedno tražimo predsednika stranke i da zajedno počnemo razgovore sa uglednim i kredibilnim ljudima da nam se priključe. Preduslov za te razgovore je da možemo da kažemo da će Zoran biti počasni predsednik i da ujedno tražimo i predsednika stranke. Jer u suprotnom ne bi bili uspešni.
Tvrdnja oko G17 je apsurdna. Potpuna je laž i da smo, bilo Dušan bilo ja, nudili nekakvu vezu sa Aleksandrom Vučićem. Ni Dušan ni ja nismo ni poznavali Aleksandra Vučića u to vreme. Ja sam bio sa njim u jednom Utisku nedelje godinu dana ranije. O tome sam i pisao u svom blogu „Zašto sam ušao u vladu.”
Razumem da je Zoranu Živkoviću bilo teško da odgovori na pitanje zašto razgovori nisu uspeli. Teško je kazati: zato što nisu mislili da sam ja dobar da budem predsednik stranke. Ali ne razumem da izmišlja razloge i govori neistine. Jedini razlog zbog koga razgovori nisu uspeli je naš zahtev da on ne može da bude predsednik stranke.
U prilogu dostavljam i drugi dokument koji smo mu dostavili i koji sadrži okvir ekonomske politike. Tekst postavljam u izvornom obliku bez ikakvih intervencija.
Saša Radulović
—————————————————————————————
E-mail koji sam poslao Zoranu Živkoviću 17. jula 2013.godine u vezi sa politikom koju smo predlagali
Nikoga više ne interesuju 90-te
Ova vlada nije loša zbog toga što su u njoj ljudi iz 90-tih. Ona je loša zato što ne ume da reši probleme sa kojima se suočava društvo.
Vodimo pogrešnu ekonomsku politiku
Pogrešno postaljen (ostavljen stari socijalistički) poreski sistem.
Ostavljene rupe po zakonima. Bez načela. Bez sankcija.
Strani investitori nisu rešenje ekonomskih problema Srbije. Oni su manji deo rešenja. Oni su šlag na torti. Nama je propala torta.
Fond za razvoj treba ukinuti.
Subvencije treba ukinuti.
Pogrešnu ekonomsku politiku vodimo od 5.oktobarskih promena. I ekonomski tim vlade Zorana Đinđića je bio nezreo i nedorastao. Ekonomski timovi ostalih vlada su bili gori. Najveća razlika je što je premijer bio Zoran Đinđić, tako da nije moglo svašta da prođe. Zoran Đinđić je nasledio potpuno urušenu državu. Problemi sa kojima se on nosio daleko prevazilaze sve malverzacije koje neminovno postoje i pored najboljih.
Potreban je otklon od DS-a. U i oko njega su danas ekonomisti koji su krojili politiku sve do
kraja prethodne vlade. Isti ti kadrovi su kreatori katastrofalnog novog programa DS-a.
Privatizacija je bila katastrofalna
Zakon o privatizaciji je neozbiljan. Treba ga staviti van snage i napisati novi. On je mogao da radi samo u uslovima da oni koji ga primenjuju sami od sebe rade u najboljem interesu društva. Zakon je značajno pokvaren time što je omogućena kupovina privrednih društava na rate.
Preduslovi za uspešnu privatizaciju:
– rešenje pitanja prava korišćenja na građevinskom zemljištu
– popisi i procene imovine
– popisi dugovanja i sudskih sporova
– Zakon o privrednim društvima i temelji korporativnog upravljanja
– finansijskih izveštaji koji verno oslikavaju stanje privrednih društava
– nadzor države – niko ne proverava finansijske izveštaje
– pitanje restitucije
– pitanje monopola
– pitanje tržišta
– potpuna transparentnost postupka i ugovora
I ovo je moglo da radi dok je premijer bio Zoran Đinđić, jer kod njega nije moglo svašta da prođe. A prolazilo je.
Srbija nema tržište
Efikasno tržište ne postoji bez transparentnosti, dubine i likvidnosti
Tržišna vrednost ne postoji bez efikasnog tržišta
Tržište koje nije efikasno tržište nije tržište.
Berza bez čistih finansijskih izveštaja i sistema njihovog nadzora je besmislica
Konkretno
Bez drame. Bez kritike svega. Bez istine. Bez preokreta. Konkretno. Stručno. Mirno. Odlučno.
Cirkus i pozorište trebaju drugi, zato što drugo ne umeju ništa drugo.
Teren na kome nemaju šta da traže je: znanje i ideje. Stručnost.
Pohvaliti ono što je dobro. Bez ikakve zadrške. Na primer:
– veliki je korak napred za društvo to što je predsednik Srbije dao ostavku na mesto predsednika stranke
– dobro je to što stranka smenjuje sopstvene ministre
– dobro je što se ispituju 24-sporne privatizacije. Ni DS, ni SPS, ni G17 za to nisu imali snage.
Ali nije dobro … i onda konkretna kritika.
Ko treba da vodi stranku
Ne mogu mladi bez iskustva.
Potrebni su ljudi koji nose kredibilitet. Ljudi koje će drugi ljudi sledeti. Ljudi za koje će drugi kredibilni reći: ja hoću da budem sa njima.
Brend
eNovine: “Bez obzira što je očigledno da je ovo izdanje emisije Utisak nedelje planirano da se ujedno pruži i mala promocija Novoj stranci, i bez obzira na neke od pozitivnih inicijativa kakve su promena izbornog zakona, kancelarski pristup vladi i dr, nastup Živkovića sveukupno zvuči neuverljivo, presmešno i kontraproduktivno baš zato što on i dalje nastavlja da se predstavlja kao prepompezan i naduvan, tj. kao da je neko i nešto. Njegova neispariva fascinacija idejom da nastavi tamo gde je stao 2003, u istoj ulozi prvog čoveka vlade, gde ostaje upitno da li se to odnosi i na konformističke momente sa pojedinim ambasadorima u vreme akcije Sablja, jeste ono što bi se reklo da ga je zacementiralo u aroganciji i premijerskoj nadmenosti, sve pod plaštom infantilnog raspoloženja za nekakvom osvetom Đinđića.”
Kako ispraviti ovu percepciju?
Partije su pojele društvo. Politika u Srbiji je označena kao prljava delatnost. Partokratija i prateća negativna selekcija su zagadile sve pore društva. Medijsko blato i estradizacije odvraćaju sve pametne ljude od politike.
Srbiji su potrebni najpametniji, najkompetentniji, najstručniji da je vode. U svim oblastima. Niko od njih nije spreman da uđe u živo blato …
Zbog toga sam se vratio u politiku. Mora neko da pokrene promene. Da probudi ljude. Da pokaže da politika nije prljav posao iz ličnih interesa. Zbog toga je osnovana Nova Stranka. Da stvori prostor za najbolje među nama.
Detaljno rešiti pitanje vinograda.
Ciljne grupe
Beli listići.
Glasači DS-a.
Glasači LDP-a.
Obrazovani.
Preduzetnici.
Privrednici.
Mladi.
…
DS – perjanica partokratije, bez politike, tragikomična ekonomska rešenja, nisu ništa naučili od izbornog poraza, način na koji objavljuju konkurse za direktore javnih preduzeća pokazuje svu dubinu propasti, Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka, đubrivo, katastrofalna reforma pravosuđa
SPS – Od 2004.godine su ponovo na vlasti. Ni jednu reformu nisu sproveli u resorima koje su držali.
Agrobanka, Galenika, Srbijagas
PUPS – Sprečava sve reforme.
URS – Ekonomija destrukcije, perpetuum mobile ekonomija, ekonomija subvencija u zamenu za cenzus od 5%
Svi zajedno su simboli partokratije, netransprentnosti, bahatosti države, korišćenja društvenih resursa za lično bogaćenje.
LDS – Čedomir Jovanović
SNS – nestručni, nemaju ideje, osim Vučića nemaju nikoga, želja jednog čoveka nije dovoljna, ne umeju da naprave sistem, ne mogu da zadovolje apetite svojih nestručnih partijskih kadrova
Socijalna zaštita je preduslov reformi
Socijalna zaštite kroz socijalne karte su preduslov za sve ekonomske reforme. Liberalna ekonomija se ne može braniti bez socijalnog sistema. Da bi otpuštali višak radnika, potreban je socijalni sistem. Da bi zatvorili Železaru u Smederevu, potreban je socijalni sistem.
Socijalni sistem:
– socijalna zaštita za sve, 30.000 din mesečno za 4-članu porodicu za porodicu bez primanja- u
proseku 20.000 din mesečno za 800.000 porodica sa 2.400.000 građana
– zdravstvena zaštita za sve, bez obzira da li ste zaposleni ili ne, zdravstvo se plaća iz budžeta
– Porezi i doprinosi na minimalac od 20.000 din – 0%
– besplatna osnovna i srednja škola, sveske i udžbenici
Bistro, jasno, pošteno!
Nova politička paradigma i novi pogledi na politiku. U današnjoj tange-frange politici očito se da primetiti da ne postoji oštra granica između poželjnog i realnog. Živimo u vremenima gde su sve norme dovedene pod sumnju i samim tim relativizuju se sva moralna načela.
Vredi zapaziti (mislim da vas to intuitivno i vodi ) da legitimitet vladanja ne izvire iz hladnog zbira glasova dobijenih na izborima, već postizborna većina građana koji bi prihvatili nužne promenene i razumeli neminovnost nove politike kojoj daju legitimitet.
Ivan Nikolić
Ivanjica
Potpisujem, ceo program, bez ikakvih uslova. Brine me da li imamo dovoljno obrazovanih birača (bez uvrede), koji neće, kao do sad, poverovati u šarene laže i zaboravite svu bedu, čemer i blato u kome živimo!
Ni najbolji program, ni strucnost politicke stranke /ili pokreta/ ne moze biti realizovan ako politicka stranka na IZBORIMA ne osvoji dovoljan broj glasova da vlada samostalno /kao SNS/ ili u koalicijama kao /DS/.
Milosevic nije biracima govorio da ce njegova politika odvesti Srbiju u propast vec je obecavao svedski standard.Seselj i njegovi “ucenici” ne kazu da ce vladati, tako sto ce narod biti sve siromasniji a Srbija sve zaduzenija, imali su i imaju bas lepe programe
Politicari moraju govoriti razumljivim jezikom, znanje i postenje u politici nisu dovoljni, cesto je potreban kompromis, razumevanje za sitne mane saradnika koje nisu na stetu opsteg dobra.
Ako su Zoran Zivkovic i Vladimir Pavicevic, sa dva poslanika uspeli na lep, pristojan, cesto i duhovit nacin da se izbore sa primitivizmom i neznanjem u Skupstini Srbije, znaci da je i sa dva poslanika moguce necemu nauciti ljude.Ispad Zorana Zivkovica se verovatno nece ponoviti.On sigurno nosi teret /nekad i manire/ iz vremena nemilosrdnih ulicnih borbi sa rezimom Slobodana Milosevica.Zaista je bio najblizi i najposteniji saradnik Zorana Djindjica.
Ako je 50% biraca ostalo kod kuce na poslednjim izborima /10% nikad ne glasa, 10% je u inostranstvu/, a medju onima koji su glasali za SNS, SPS i ostale, moguce je pronaci i one koji bi razumeli poruke iz za sada /verovatno i za ubuduce/ politickih stranaka koje se izdvajaju kao stvarno opozicione /Dosta je bilo, Nova stranka i korigovana DS/ pod uslovom da se gradjanima salju jasne i kratke poruke koje ce oni razumeti i bez – sujete politicara /koliko je to moguce/.
Oni /biraci/ koji su strucniji, obrazovaniji ili ih interesuje program u celini – lako ce ga pronaci.
Srecno!
Zivkovic i Radulovic su najbolji u Srbiji u ovom momentu, treba da saradjuju. Zivkovic nije za ministarstvo finansija, ali jeste za nesto drugo. Trebate se ujediniti i prevazici eventualne razlike.
Mi se naravno, uz dužno poštovanje, ne slažemo.
Treći pasus se završava konstatcijom da su VRV i VP kao pristojni i kredibilni ljudi pristali da ZŽ bude predsednik stranke, a u četvrtom pasusu se objašnjava da pristojni i kredibilni ljudi ne bi pristali da ZŽ bude predsednik stranke po mišljenju SR i DP. Kontradikcije proistekle iz prenaglašenog navođenja liderstva zbog čega je zapelo sa ZŽ. Ako je su VVR i VP kao pristojni i kredibilni ljudi pristali zašto ne bi SR i DP, čini se da bi u tom traženju predsednika ZŽ bio bez adekvatnog uticaja, a unapred bi dao podršku sa mesta počasnog predsednika. To je druga kontradikcijia, jer ako se neko delegitimiše da može biti predsednik do mere da bi to odvraćalo pristojne i krediblne ljude, a podržava se da unapred bude određen kao počasni predsednik, onda se smatra da bi on kao počasni predsednik ne bi delegitimisao budućeg predsednika niti demotivisao te iste pristojne i kredibilne ljude sa mesta počasnog predsednika. Tu je i treća kontradikcija, zašto bi ZŽ prihvatio da bude počasni predsednik, a da se onda bira predsednik. gde bi on imao izbora ili da čeka da li će to biti neko ko bi i njemu omogućio da bude član tima ili da ga ostavi kao protokolarno ime koje se može koristiti kao objekat po potrebi. Druga mogućnost za ZŽ bi bila da napusti stranku ukoliko bi predsednik bio suprotan njegovoj volji, što bi bilo besmisleno i kompromitujuće po sve aktere. Lično ne mislim da je SR inferiorniji političar od ZŽ, ali ni superiorniji, svi ovi argumenti su jedni od mnogih mogućih, a ne sistematizovani na način čvrstog političkog porograma koji bi pitanje liderstva bacio ne u drugi već nti plan. Organizacija koja ima smisla mora da ima desetak ljudi koji imaju šta da kažu javnosti pa bi se onda na osnovu reakcije javnosti i kompatibilnih organizacija kristalisao neki interni i eksterni zajednički imenitelj, kao i prateće lične pozicije u odnosu na stratne, ovako sa laviranjem figura oko stratnih pozicija je liderstvo ipak izgleda zajednički problem svih aktera.