Kako da zaštitite penzije u tri koraka

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ predao je 30. januara 2015. godine Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Međutim, nezavisno od pokrenute inicijative, građani i lica kojima je država smanjila penzije (i plate), imaju pravo da odmah od države traže da im dostavi rešenje ili odluku o tom privremenom uređivanju načina isplate penzija – de facto, reč je o automatskom smanjenju penzija.

PRVI KORAK: UPRAVNA TUŽBA
Ukoliko im državni organ dostavi akt – rešenje ili odluku , građani mogu protiv državnog organa koji im je izvršio smanjenje penzije upravnom tužbom pokrenuti pred Upravnim sudom upravni spor protiv takvog akta.

DRUGI KORAK: TUŽBA ZBOG ĆUTANJA ADMINISTRACIJE
Ako im nadležni državni organ ne dostavi traženi akt, ili se jednostavno ne oglašava po njihovom zahtevu, građani mogu opet u zakonskom roku pokrenuti upravni spor upravnom tužbom pred Upravnim sudom, zbog ćutanja administracije.

TREĆI KORAK: PREDSTAVKA MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE
Protiv konačne pravnosnažne odluke Upravnog suda, donesene po provođenju pokrenutog upravnog spora, građani mogu nadalje u zakonskom roku podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije, a tek po dobijanju ustavne odluke donete na osnovu njihove podnesene ustavne žalbe, mogu se obratiti Međunarodnom sudu u Strasburu (MSP).
Primena oduzimanja dela penzija i primanja kroz umanjenje je selektivna i predstavlja povredu Ustava Republike Srbije, člana 21 – zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, člana 36 – pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i člana 19 – svrha ustavnih jemstava, gde se jasno kaže da jemstva neotuđivih ljudskih (i manjinskih prava) u Ustavu služe (pored navedenog) jednakosti svakog pojedinca u društvu zasnovanom na vladavini prava.
Ukoliko se po dobijanju odluke građani obrate Međunarodnom sudu pravde u Strazburu (MSP), odluke ovog suda mogu biti različite.

PREKRŠENA MEĐUNARODNA KONVENCIJA
Ako MSP krene od tumačenja da država može privremeno ograničiti imovinu tj. između ostalog i penzije i plate, (što jeste i čini imovinu građana u najširem tumačenju) država koja ova ograničenja vrši mora konkretizovati javni interes i okolnosti koje nisu redovne, da bi pokazala razlog umanjivanja penzija, a to postupanje države ne sme se kositi sa odredbama Međunarodne konvencije i pripadajućih protokola, jer je i naša država potpisnica istih. Ukoliko to nije konkretno navedeno, i pored Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, po međunarodnoj konvenciji nema osnova za delimično i privremeno oduzimanje imovine kroz smanjenje penzija za potrebe države u javnom interesu, jer unutrašnji zakon mora biti u skladu sa Ustavom i Međunarodnom konvencijom.
Građane u postupku pred MSP-om štite isključivo osnovna pravila Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i pripadajući protokoli uz Konvenciju, a ne Ustav Srbije, već Ustav i zakoni moraju biti saglasni sa Međunarodnom konvencijom.
Dakle, ako se smanjuju penzije ili druga primanja, a država kaže da je to privremeno, onda država mora imati razloge takvog postupanja, npr. neke vanredne okolonosti, mora predvideti dužinu i vreme trajanja smanjenja kao i na koji način će se oduzeto nadoknaditi građanima, a smanjenje penzija mora biti apsolutno ravnopravno svim primaocima, bez izuzetka. U protivnom, u pitanju je diskriminacija.

Država nije decidno navela koje su to vanredne okolnosti i stanja koja zahtevaju smanjenje penzija i plata, a postojanje javnog interesa mora biti konkretizovano.
U svim eventualnim postupcima kako pred našim sudovima ili pred MSP, građani ukazuju koji su to instituti, pravila i odredbe Međunarodne konvencije povređeni ovakvim postupanjem i zakonom naše države, pa bi MSP to državno zadiranje u imovinu kroz oduzimanje dela iste – „automatsko“ smanjenje penzija bez sprovođenja bilo kakvog zakonskog postupka i bez donošenja rešenja i odluka o tome – mogao da tumači kao protivno međunarodnoj konvenciji.
Za odluke MSP je irelevatno da li postupak pred MSP pokreće pojedinac ili organizacija ili udruženje. Suština je u tome da li su postupanjem države povređena pravila i odredbe Međunarodne konvencije ili ne, odnosno da li su unutarnji zakon i njegova primena protivni Međunarodnoj konvenciji.
Dovoljno je da Međinardoni sud samo u jednom slučaju presudi da je povređeno pravo na mirno uživanje imovine (penzije). Takva odluka onda ima pravno dejstvo na sve ostale građane koji se nisu tražili sudsku zaštitu, a nalaze se u istom pravnom položaju. Tada država mora da iznađe način kako bi nadoknadila svu štetu koja je građanima pričinjena neustavnim umanjenjem penzija.

SKUPA TAKTIKA ODUGOVLAČENJA
Za sada vlast pokušava da predupredi i prolongira pokretanje postupaka u Strazburu tako što Fond za PIO ne izdaje bilo kakva rešenja o umanjenju penzije. Po pojedinačnim zahtevima građana prvostepeni organ Fonda za PIO daje pisani odgovor koji nema elemente upravnog akta. Na takvo postupanje drugostepeni organ Fonda (direkcija u Beogradu) za sada ćuti.
Izgleda da je taktika birokrata iz Fonda da građani prvo „potroše“ dve godine pred Upravim sudom zbog tzv. ćutanja administracije. Taktika je pogrešna. Što se više problem prolongira to će država kasnije imati veći trošak u trenutku vraćanja neosnovano uzetih penzija.

Toni Čabraja
za pravni tim pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“