Акцијa Ауторски текст Правосуђе Социјална заштита

Како да заштитите пензије у три корака

Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ предао је 30. јануара 2015. године Уставном суду Србије иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости Закона о привременом уређивању начина исплате пензија.

Међутим, независно од покренуте иницијативе, грађани и лица којима је држава смањила пензије (и плате), имају право да одмах од државе траже да им достави решење или одлуку о том привременом уређивању начина исплате пензија – de facto, реч је о аутоматском смањењу пензија.

ПРВИ КОРАК: УПРАВНА ТУЖБА
Уколико им државни орган достави акт – решење или одлуку , грађани могу против државног органа који им је извршио смањење пензије управном тужбом покренути пред Управним судом управни спор против таквог акта.

ДРУГИ КОРАК: ТУЖБА ЗБОГ ЋУТАЊА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
Ако им надлежни државни орган не достави тражени акт, или се једноставно не оглашава по њиховом захтеву, грађани могу опет у законском року покренути управни спор управном тужбом пред Управним судом, због ћутања администрације.

ТРЕЋИ КОРАК: ПРЕДСТАВКА МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ
Против коначне правноснажне одлуке Управног суда, донесене по провођењу покренутог управног спора, грађани могу надаље у законском року поднети уставну жалбу Уставном суду Србије, а тек по добијању уставне одлуке донете на основу њихове поднесене уставне жалбе, могу се обратити Међународном суду у Страсбуру (МСП).
Примена одузимања дела пензија и примања кроз умањење је селективна и представља повреду Устава Републике Србије, члана 21 – забрана дискриминације по било ком основу, члана 36 – право на једнаку заштиту права и на правно средство и члана 19 – сврха уставних јемстава, где се јасно каже да јемства неотуђивих људских (и мањинских права) у Уставу служе (поред наведеног) једнакости сваког појединца у друштву заснованом на владавини права.
Уколико се по добијању одлуке грађани обрате Међународном суду правде у Стразбуру (МСП), одлуке овог суда могу бити различите.

ПРЕКРШЕНА МЕЂУНАРОДНА КОНВЕНЦИЈА
Ако МСП крене од тумачења да држава може привремено ограничити имовину тј. између осталог и пензије и плате, (што јесте и чини имовину грађана у најширем тумачењу) држава која ова ограничења врши мора конкретизовати јавни интерес и околности које нису редовне, да би показала разлог умањивања пензија, а то поступање државе не сме се косити са одредбама Међународне конвенције и припадајућих протокола, јер је и наша држава потписница истих. Уколико то није конкретно наведено, и поред Закона о привременом уређењу начина исплате пензија, по међународној конвенцији нема основа за делимично и привремено одузимање имовине кроз смањење пензија за потребе државе у јавном интересу, јер унутрашњи закон мора бити у складу са Уставом и Међународном конвенцијом.
Грађане у поступку пред МСП-ом штите искључиво основна правила Међународне конвенције о заштити људских права и темељних слобода као и припадајући протоколи уз Конвенцију, а не Устав Србије, већ Устав и закони морају бити сагласни са Међународном конвенцијом.
Дакле, ако се смањују пензије или друга примања, а држава каже да је то привремено, онда држава мора имати разлоге таквог поступања, нпр. неке ванредне околоности, мора предвидети дужину и време трајања смањења као и на који начин ће се одузето надокнадити грађанима, а смањење пензија мора бити апсолутно равноправно свим примаоцима, без изузетка. У противном, у питању је дискриминација.

Држава није децидно навела које су то ванредне околности и стања која захтевају смањење пензија и плата, а постојање јавног интереса мора бити конкретизовано.
У свим евентуалним поступцима како пред нашим судовима или пред МСП, грађани указују који су то институти, правила и одредбе Међународне конвенције повређени оваквим поступањем и законом наше државе, па би МСП то државно задирање у имовину кроз одузимање дела исте – „аутоматско“ смањење пензија без спровођења било каквог законског поступка и без доношења решења и одлука о томе – могао да тумачи као противно међународној конвенцији.
За одлуке МСП је ирелеватно да ли поступак пред МСП покреће појединац или организација или удружење. Суштина је у томе да ли су поступањем државе повређена правила и одредбе Међународне конвенције или не, односно да ли су унутарњи закон и његова примена противни Међународној конвенцији.
Довољно је да Међинардони суд само у једном случају пресуди да је повређено право на мирно уживање имовине (пензије). Таква одлука онда има правно дејство на све остале грађане који се нису тражили судску заштиту, а налазе се у истом правном положају. Тада држава мора да изнађе начин како би надокнадила сву штету која је грађанима причињена неуставним умањењем пензија.

СКУПА ТАКТИКА ОДУГОВЛАЧЕЊА
За сада власт покушава да предупреди и пролонгира покретање поступака у Стразбуру тако што Фонд за ПИО не издаје било каква решења о умањењу пензије. По појединачним захтевима грађана првостепени орган Фонда за ПИО даје писани одговор који нема елементе управног акта. На такво поступање другостепени орган Фонда (дирекција у Београду) за сада ћути.
Изгледа да је тактика бирократа из Фонда да грађани прво „потроше“ две године пред Управим судом због тзв. ћутања администрације. Тактика је погрешна. Што се више проблем пролонгира то ће држава касније имати већи трошак у тренутку враћања неосновано узетих пензија.

Тони Чабраја
за правни тим покрета „Доста је било – Саша Радуловић“

Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Na osnovu prethodnog teksta svi su izgledi da dobar broj oštećenih penzionera neće doživeti pravnu zaštitu kod MSP zbog dužine celog postupka, jer jednostavno uzurpatori prava oštećenih imaju mnogo pravnih mogućnosti, “caka”, da spreče da se opravdani zahtevi za obaranje Zakona u dogledno vreme nađu u Strazburu ili pak – što nije neverovatno, čekaju nove izbore koje će sigurno izgubiti i onda “vruć krompir” preneti novoj vlasti da bi je kasnije napadali i za svoja nedela. Događaji koji su se nizali nakon donošenja neustavnog Zakona (koji pre svega nije jednak za sve, ni po obuhvatu ni u procentualnom iznosu) a odnose se na famozni budžet, pokazuju koliko je besmislena odluka da se ide na donošenje ovakvog zakona jer efekat koji je postignut nije dovoljan ni za jednu rupicu a kamoli rupu kakvih ima u Zakonu o Budžetu. Uostalom ovih dana se pronela vest da je Guverner NBS povećao ionako “male” plate svojim službenicima a šta se tek dešava u drugim resorima administracije o kojima nema nikakvih informacija. Vlast ubeđuje naciju da su problem penzioneri jer se znatan deo budžetskih rashoda odnosi na penzije, pri tome su indolentni ili lenji da naplate poreze koji godinama nisu naplaćeni (ako su iz nekog razloga nenaplativi treba ih otpisati a odgovorne u privrednim subjektima koji ih nisu plaćali i u Poreskoj upravi koja u tom slučaju nije radila svoj posao, izvesti pred lice pravde) a ono još važnije “novodemokratske snage” od Miloševića na ovamo su zapravo “potrošile” novac iz penzionih fondova iz kojih su se do 90-tih godina prošlog veka bez dotacija iz budžeta i problema koji danas postoje isplačivale penzije. Oni koji su arčili ta sredstva treba da odgovaraju i da se na neki drugi način obezbede nedostajuća sredstva za penzije. Pošto su penzioni fondovi pored ne malog novca imali i odgovarajuće zdravstveno-rekreativne objekte za potrebe penzionera neka se oni vrate u Fond PIO a korisnici neka plate dosadašnje rentiranje, ima tu i drugih rešenja ali u vlasti nema volje ili nema ko da se njima bavi pa donose nakaradne zakone.

  • Hvala za pružene informacije.
    Nije jasno,postoji li u našem pravu razuman rok do kada treba čekati upravni akt od drugostepenog organa R F PIO?Ja,kao i ostali penzioneri ,tražio sam rešenje o smanjenju moje penzije ali sam dobio od prvostepenog organa izvesno obaveštenje,koje nije pravni akt i ne može biti osnov za pokretanje Upravnog spora.
    Na upućen Prigovor drugostepenom organu,Direkciji fonda,nemam odgovor i pitam,do kada ću morati da čekam ODLUKU i da li ćutanje administracije može biti osnov za pokretanje UPRAVNOG spora?
    Ja ću svakako učiniti sve da mi država,odnosno, ova vlast vrati moj novac!

  • Hvala na pruženim informacijama. Možete li objaviti primer sadržaja tužbe zbog ćutanja administracije? Podneo bih tužbu Upravnom sudu jer se fond PIO ne oglašava na moj zahtev u vezi izdavanja rešenja. Proteklo je više od pola godine od kako sam podneo zahtev, međutim, do danas nema nikakvog odgovora.
    Hvala!

  • Hvala na iscrpnim informacijama. Ja bih se samo nadovezala da zaposleni u PIO-neposredni izvrsioci, odlike donose u 90% slucajeva na bazi odluka, zakljucaka i dr.intrenih akata koje donosi direktor PIO Fonda, a po preporuci Vlade RS.Takve odluke su uvek padale na sudovima, ako ne domacim ono na MSP. Sami zaposleni nisu krivi zbog toga jer se oni ne pitaju za misljene.
    Npr.jedna od “genijalnih”odluka je i obustava isplate penzija licima sa KiM albanske nacionalnosti. Te dugove ce placati pokolenja u nedogled.
    Bivsi zZaposleni RFPIO