Знање у локалним самоуправама постављених доносилаца одлука о активностима везаним за локални економски развој се све чешће може оспоравати. Чињеница је да партијско запошљавање генерише негативну селекцију и да често најмање вични стижу на кључне позиције.
Организационе јединице задужене за локални економски развој нису поштеђене овакве контаминације. Ипак, у реалности у којој живимо знања су лако доступна. И зато, није највећи проблем што је неко дошао на функцију којој није дорастао, колико је проблем што и поред те чињенице одбија да савлада и примени сасвим доступна знања.
У привредном сектору постоји пар јаких асоцијација које окупљају велике компаније са високим степеном спремности да у личном интересу развоја пословања својих чланова у Србији, помогну општем интересу развоја компетенција доносилаца одлука.
Приручници за све сегменте неопходних активности на развоју српске економије су припремљени и јавно истакнути на њиховим порталима. Активисти их, ипак, и пешке разносе по канцеларијама министарстава, општина и управа…
Организују се многобројни састанци и јавни скупови на којима се тобоже покреће дијалог између предсавника привреде и доносиоца одлука. Али, баријере су сувише велике, резултати сувише мали, живимо све теже из тог разлога.
Ако политичари имају шта да крију…
Како је настао зид између удружења велике привреде и доносилаца одлука?
Верујем да је проблем дубоко укорењен у страху од транспарентности, јер присуство цивилног сектора у преговорима увек резултира тражењем информација, давањем препорука, анализом учињеног и конструктивном критиком, чак и у медијима.
Ако политичким кадровима намере нису чисте, ако имају шта да крију, цивилни сектор је прво “страшило” од којег беже.
Ако само на кратко завиримо у препоруке које асоцијације привредника дају доносиоцима одлука, а везане за тему развоја економије, наћи ћемо транспарентност као заједнички именитељ у великом броју теза.
Она се тражи кроз обавезу градова и општина да формирају и користе Привредне савете, како би ови могли да имају увид и утицај на доношење локалних одлука које се тичу установљавања локалних такси, накнада, изградње и одржавања инфраструктуре, питања урбанизма, подстицајних мера и слично.
Јак Привредни савет значи да више ништа што је привреди важно не може да буде препуштено самовољи председника општине или градоначелника.
Из претходне реченице се види колико је увођење транспарентности крупан залогај за наведене функционере. Они се тиме одричу значајног комфора.
Такође, за локални економски развој је битно да све одлуке које се тичу привреде буду донете у складу са прописима и да је цивилни сектор у доношење истих био укључен, све процедуре у писаној форми дефинисане и јавно истакнуте на порталима градова или општина, да се сваки потез може пратити и сматрати утемељеним у табелама и текстовима легитимно донетих стратешких и акционих докумената, али и кроз строго наменско трошење буџетских средстава које се може јасно упарити са стратешким правцима и приоритетима.
Под лупом привредника
Захтева се да финансијски менаџмент у сваком моменту може да израчуна кредитну способност града или општине и да може да докаже да не постоји пракса презадуживања, а нарочито задуживања ad hoc и мимо зацртаних праваца и приоритета и то оних праваца и приоритета који су дефинисани уз укључивање цивилног сектора у процес њиховог доношења.
Можда и најважња чињеница је поново на пољу компетентности. Наиме, привреду итекако занима и она се веома бави проценом стручности саговорника са друге стране стола.
Из тог разлога општински преговарачи често бивају анализирани кроз лупу познавања страних језика, упознатости са прописима, располагања актуелним информацијама са терена као и преузетим базама података које су унапредили до мере да су оне постале стварно локално употребљиве.
Привредници ће често проверавати какав је однос локалних службеника са осталим привредницима, то јест да ли постоји пракса уважавања мишљења и препорука људи из сектора реалне економије.
Врло дискретно ће обратити пажњу И на информације да ли уважавају и за мишљење питају увек исте (читај: себи блиске), или све привреднике. Искуства других привредника са одређеном локалном средином ће при одлучивању о стартовању сопственог бизниса у некој средини највише уважавати, зато што све може донекле да се лажира, али то не може.
Надлежности службеника морају да буду строго подељене, поступци и одговорности за њих јасно дефинисане, а одговор на упит брз и прецизан. Такође, неопходно је да се статус предатих предмета за компликованије процедуре може пратити у реалном времену.
Овим се долази до ситуације да је итекако једноставно показати прстом тачно у службеника код којег процедуре запињу, то јест изговори да се нешто не зна и да нема начина да се брзо провери више нису могући и ту се комфор јавне функције потпуно руши.
Није лако, рећи ћете, за неког ко сматра да власт значи владати, а не и померати границе и за своје поступке одговарати.
Светлана Козић
окружна координаторка за Северни Банат
Доста је било – Саша Радуловић
Tekst je pun stranih reči i stručnog izražavanja. U Srbiji živi 28% bez osnovne škole + 12% samo sa osnovnom školom. Da li mislite da su ostalih 60% akademici?
“Организационе јединице” “локални економски развој” “контаминације” “у реалности” “асоцијација” “личном интересу развоја пословања”…
Za koga je ovaj tekst?
A što se tiče poslednje rečenice, u demokratiji vlada narod, sama reč kaže.
Te funkcionere bi onda trebali zvati vladarima.
функционе́р • (funkcionér) m anim apparatchik (disapprovingly: blindly loyal bureaucrat)