Znanje u lokalnim samoupravama postavljenih donosilaca odluka o aktivnostima vezanim za lokalni ekonomski razvoj se sve češće može osporavati. Činjenica je da partijsko zapošljavanje generiše negativnu selekciju i da često najmanje vični stižu na ključne pozicije.
Organizacione jedinice zadužene za lokalni ekonomski razvoj nisu pošteđene ovakve kontaminacije. Ipak, u realnosti u kojoj živimo znanja su lako dostupna. I zato, nije najveći problem što je neko došao na funkciju kojoj nije dorastao, koliko je problem što i pored te činjenice odbija da savlada i primeni sasvim dostupna znanja.
U privrednom sektoru postoji par jakih asocijacija koje okupljaju velike kompanije sa visokim stepenom spremnosti da u ličnom interesu razvoja poslovanja svojih članova u Srbiji, pomognu opštem interesu razvoja kompetencija donosilaca odluka.
Priručnici za sve segmente neophodnih aktivnosti na razvoju srpske ekonomije su pripremljeni i javno istaknuti na njihovim portalima. Aktivisti ih, ipak, i peške raznose po kancelarijama ministarstava, opština i uprava…
Organizuju se mnogobrojni sastanci i javni skupovi na kojima se tobože pokreće dijalog između predsavnika privrede i donosioca odluka. Ali, barijere su suviše velike, rezultati suviše mali, živimo sve teže iz tog razloga.
Ako političari imaju šta da kriju…
Kako je nastao zid između udruženja velike privrede i donosilaca odluka?
Verujem da je problem duboko ukorenjen u strahu od transparentnosti, jer prisustvo civilnog sektora u pregovorima uvek rezultira traženjem informacija, davanjem preporuka, analizom učinjenog i konstruktivnom kritikom, čak i u medijima.
Ako političkim kadrovima namere nisu čiste, ako imaju šta da kriju, civilni sektor je prvo “strašilo” od kojeg beže.
Ako samo na kratko zavirimo u preporuke koje asocijacije privrednika daju donosiocima odluka, a vezane za temu razvoja ekonomije, naći ćemo transparentnost kao zajednički imenitelj u velikom broju teza.
Ona se traži kroz obavezu gradova i opština da formiraju i koriste Privredne savete, kako bi ovi mogli da imaju uvid i uticaj na donošenje lokalnih odluka koje se tiču ustanovljavanja lokalnih taksi, naknada, izgradnje i održavanja infrastrukture, pitanja urbanizma, podsticajnih mera i slično.
Jak Privredni savet znači da više ništa što je privredi važno ne može da bude prepušteno samovolji predsednika opštine ili gradonačelnika.
Iz prethodne rečenice se vidi koliko je uvođenje transparentnosti krupan zalogaj za navedene funkcionere. Oni se time odriču značajnog komfora.
Takođe, za lokalni ekonomski razvoj je bitno da sve odluke koje se tiču privrede budu donete u skladu sa propisima i da je civilni sektor u donošenje istih bio uključen, sve procedure u pisanoj formi definisane i javno istaknute na portalima gradova ili opština, da se svaki potez može pratiti i smatrati utemeljenim u tabelama i tekstovima legitimno donetih strateških i akcionih dokumenata, ali i kroz strogo namensko trošenje budžetskih sredstava koje se može jasno upariti sa strateškim pravcima i prioritetima.
Pod lupom privrednika
Zahteva se da finansijski menadžment u svakom momentu može da izračuna kreditnu sposobnost grada ili opštine i da može da dokaže da ne postoji praksa prezaduživanja, a naročito zaduživanja ad hoc i mimo zacrtanih pravaca i prioriteta i to onih pravaca i prioriteta koji su definisani uz uključivanje civilnog sektora u proces njihovog donošenja.
Možda i najvažnja činjenica je ponovo na polju kompetentnosti. Naime, privredu itekako zanima i ona se veoma bavi procenom stručnosti sagovornika sa druge strane stola.
Iz tog razloga opštinski pregovarači često bivaju analizirani kroz lupu poznavanja stranih jezika, upoznatosti sa propisima, raspolaganja aktuelnim informacijama sa terena kao i preuzetim bazama podataka koje su unapredili do mere da su one postale stvarno lokalno upotrebljive.
Privrednici će često proveravati kakav je odnos lokalnih službenika sa ostalim privrednicima, to jest da li postoji praksa uvažavanja mišljenja i preporuka ljudi iz sektora realne ekonomije.
Vrlo diskretno će obratiti pažnju I na informacije da li uvažavaju i za mišljenje pitaju uvek iste (čitaj: sebi bliske), ili sve privrednike. Iskustva drugih privrednika sa određenom lokalnom sredinom će pri odlučivanju o startovanju sopstvenog biznisa u nekoj sredini najviše uvažavati, zato što sve može donekle da se lažira, ali to ne može.
Nadležnosti službenika moraju da budu strogo podeljene, postupci i odgovornosti za njih jasno definisane, a odgovor na upit brz i precizan. Takođe, neophodno je da se status predatih predmeta za komplikovanije procedure može pratiti u realnom vremenu.
Ovim se dolazi do situacije da je itekako jednostavno pokazati prstom tačno u službenika kod kojeg procedure zapinju, to jest izgovori da se nešto ne zna i da nema načina da se brzo proveri više nisu mogući i tu se komfor javne funkcije potpuno ruši.
Nije lako, reći ćete, za nekog ko smatra da vlast znači vladati, a ne i pomerati granice i za svoje postupke odgovarati.
Svetlana Kozić
okružna koordinatorka za Severni Banat
Dosta je bilo – Saša Radulović
Tekst je pun stranih reči i stručnog izražavanja. U Srbiji živi 28% bez osnovne škole + 12% samo sa osnovnom školom. Da li mislite da su ostalih 60% akademici?
“Organizacione jedinice” “lokalni ekonomski razvoj” “kontaminacije” “u realnosti” “asocijacija” “ličnom interesu razvoja poslovanja”…
Za koga je ovaj tekst?
A što se tiče poslednje rečenice, u demokratiji vlada narod, sama reč kaže.
Te funkcionere bi onda trebali zvati vladarima.
funkcionér • (funkcionér) m anim apparatchik (disapprovingly: blindly loyal bureaucrat)