Већ неко време, међ нашим паорима, „шушка“ се да се канда опет спрема измена Закона о пољопривредном земљишту. „Нигди то није званично објављено, ал’ чујемо да се нека удружења и асоцијације позивају у Министарство пољопривреде и о томе, као, нешто расправљају. О чему се то заправо дивани и шта се то спрема, нико ништа не зна“.
Трагом ових информација, дошли смо до једне од „верзија“ Нацрта Закона о изменама и допуна Закона о пољопривредном земљишту. У надлежном Министарству не дају никакве званичне информације о овоме, без обзира што су им обавезе по том питању јасно дефинисане чланом 41. Пословника Владе РС.
Одмах се да запазити да мноштво одредаба које су до сада биле недоречене или неприменљиве нису мењане. На пример: пољске штете, спаљивање органских остатака после жетве, уситњавање парцела, заштита пољопривредног земљишта од мраза, града, пожара… остале су исте. Држава и даље нема обавезу да брине о свему овоме, а општине (због централизације) немају ни финансијских могућности ни друге потребне ресурсе, тако да су наши пољопривредници и даље препуштени ћудима природе и сопственом сналажењу.
Такође, не мењају се ни одредбе да власник пољопривредног земљишта не може бити страно, физичко, односно правно лице. То би било добро да је то и јасно изражена политика ове Владе. Ипак, према обавезујућем Споразуму о стабилизацији и придруживању, који је Србија потписала у априлу 2008. године, странци ће од 2017. године моћи да купују наше пољопривредно земљиште.
Па када се све ово, тако битно, не мења у предлогу Закона, зашто се и какве измене предлажу и шта се крије иза тога.?
Главни разлог измена овог закона је у ствари легализација будуће, још једне у низу, пљачке пољопривредног земљишта и пре 2017. године. У овој ојађеној држави, мало је још шта вредног остало, а да није већ „буразерски“ приватизовано, односно упропашћено и опљачкано. Једно од наших највреднијих природних ресурса је обрадиво пољопривредно земљиште и оно је сад на мети тајних договора власти и страних инвеститора.
Главна замисао предлагача Закона је да омогући реализацију договора премијера Вучића и власника једне немачке компаније за узгој свиња. Вучић је, по нашим незваничним изворима, обећао чак до 30.000 хектара најплодније државне земље у Војводини, немачком индустријалцу, на 30 год. закупа. А услови тога закупа, не би се прописивали овим Законом, него би то директно Вучић погађао са странцима, као да му је то „дедовина“.
Дакле, једини истински и стварни разлог хитног доношења измена овог Закона, јесте управо спровођење самовоље председника Владе и давање законског основа за још једну закулисану малверзацију корумпиране власти. Због тога се ове измене и раде далеко од очију свих заинтересованих, како власника и наследника одузете земље који чекају повраћај исте, тако и од пољопривредника, који су до сада узимали у закуп ове оранице и спремни су и да их купе, ако им држава понуди прихватљиве услове.
Мора се стати на пут овом бахаћењу и арчењу ово мало државне имовине што је још преостало, да би и наша деца и унуци имали могућности да живе и раде на својој земљи.
Доста је било, подржите покрет Саше Радуловића, да се уведе ред у овој држави и да почнемо да живимо у уређеном друштву, као и сав остали нормалан свет.
мр. Арсен Курјачки
дипл.инж.пољопривреде
Координатор Јужнобачког округа покрета „Доста је било – Саша Радуловић“
Повезани текстови:
http://dostajebilo.rs/vucic-poklanja-gradjevinsko-zemljiste-tajkunima
Verujem u sve akcije pokreta,ali se bojim da malo ljudi u ovoj napacenoj zemlji zna za Vas.Kada i zapocnem razgovor o pokretu i g.dinu Radulovicu,shvatam koliko ljudi malo znaju.Zelim Vam da se probijete,da svi znaju za Vas program.Zelim DA USPETE.
Vucic ako to uradi pljunuce na vojvodjanske seljake koji su mu preci po majci Angelini! Mamini su mu imali salas i zemlju u zalivnom polju u Beceju i to im je oduzeto i data druga zemlja prema Radicevicevu isto kvalitetna koju su koristila mamina braca . Da li je sta nasledila i mama ne zna se .
Trebalo bi da napravite onu foru da direktno mogu da tvitnem saopstenje ili ga podelim na fejsu… 🙂