Najplodniju zemlju tajno otimaju od paora

Već neko vreme, međ našim paorima, „šuška“ se da se kanda opet sprema izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. „Nigdi to nije zvanično objavljeno, al’ čujemo da se neka udruženja i asocijacije pozivaju u Ministarstvo poljoprivrede i o tome, kao, nešto raspravljaju. O čemu se to zapravo divani i šta se to sprema, niko ništa ne zna“.

Tragom ovih informacija, došli smo do jedne od „verzija“ Nacrta Zakona o izmenama i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. U nadležnom Ministarstvu ne daju nikakve zvanične informacije o ovome, bez obzira što su im obaveze po tom pitanju jasno definisane članom 41. Poslovnika Vlade RS.

Odmah se da zapaziti da mnoštvo odredaba koje su do sada bile nedorečene ili neprimenljive nisu menjane. Na primer: poljske štete, spaljivanje organskih ostataka posle žetve, usitnjavanje parcela, zaštita poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada, požara… ostale su iste. Država i dalje nema obavezu da brine o svemu ovome, a opštine (zbog centralizacije) nemaju ni finansijskih mogućnosti ni druge potrebne resurse, tako da su naši poljoprivrednici i dalje prepušteni ćudima prirode i sopstvenom snalaženju.

Takođe, ne menjaju se ni odredbe da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano, fizičko, odnosno pravno lice. To bi bilo dobro da je to i jasno izražena politika ove Vlade. Ipak, prema obavezujućem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala u aprilu 2008. godine, stranci će od 2017. godine moći da kupuju naše poljoprivredno zemljište.

Pa kada se sve ovo, tako bitno, ne menja u predlogu Zakona, zašto se i kakve izmene predlažu i šta se krije iza toga.?

Glavni razlog izmena ovog zakona je u stvari legalizacija buduće, još jedne u nizu, pljačke poljoprivrednog zemljišta i pre 2017. godine. U ovoj ojađenoj državi, malo je još šta vrednog ostalo, a da nije već „burazerski“ privatizovano, odnosno upropašćeno i opljačkano. Jedno od naših najvrednijih prirodnih resursa je obradivo poljoprivredno zemljište i ono je sad na meti tajnih dogovora vlasti i stranih investitora.

Glavna zamisao predlagača Zakona je da omogući realizaciju dogovora premijera Vučića i vlasnika jedne nemačke kompanije za uzgoj svinja. Vučić je, po našim nezvaničnim izvorima, obećao čak do 30.000 hektara najplodnije državne zemlje u Vojvodini, nemačkom industrijalcu, na 30 god. zakupa. A uslovi toga zakupa, ne bi se propisivali ovim Zakonom, nego bi to direktno Vučić pogađao sa strancima, kao da mu je to „dedovina“.

Dakle, jedini istinski i stvarni razlog hitnog donošenja izmena ovog Zakona, jeste upravo sprovođenje samovolje predsednika Vlade i davanje zakonskog osnova za još jednu zakulisanu malverzaciju korumpirane vlasti. Zbog toga se ove izmene i rade daleko od očiju svih zainteresovanih, kako vlasnika i naslednika oduzete zemlje koji čekaju povraćaj iste, tako i od poljoprivrednika, koji su do sada uzimali u zakup ove oranice i spremni su i da ih kupe, ako im država ponudi prihvatljive uslove.

Mora se stati na put ovom bahaćenju i arčenju ovo malo državne imovine što je još preostalo, da bi i naša deca i unuci imali mogućnosti da žive i rade na svojoj zemlji.

Dosta je bilo, podržite pokret Saše Radulovića, da se uvede red u ovoj državi i da počnemo da živimo u uređenom društvu, kao i sav ostali normalan svet.

mr. Arsen Kurjački
dipl.inž.poljoprivrede
Koordinator Južnobačkog okruga pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“

Povezani tekstovi:
http://dostajebilo.rs/vucic-poklanja-gradjevinsko-zemljiste-tajkunima