Negiranje zločina je njegovo ponavljanje, a proslava zločina je poništavanje svega ljudskog i civilizacijskog u jednom društvu. Država koja je svoje građane druge nacionalnosti proterala sa svoje teritorije, ubijala civile, starce, žene i decu ne može taj zločinački akt pravdati nikakvim ratnim ciljevima, jer se takvi zločini u civilizovanom svetu ne mogu ničim opravdati.
U vojno-policijskoj akciji “Oluja”, pre 20 godina, proterano je više od 200.000 civila sa teritorije na kojoj su živeli. Njihove kuće su spaljene, uništene da se nikada ne vrate. Hrvatske snage su ubile gotovo 2.000 ljudi. Ovaj zločin je do danas ostao nekažnjen, odgovorni naredbodavci i počinioci nisu kažnjeni. Žrtve nisu obeštećene i hrvatska država im uskraćuje dostojnu počast. Tribunal u Hagu je, utvrdivši da je to bio “zločinački poduhvat”, ali propustivši da osudi počinioce, zauvek uzdrmao svoj kredibilitet.
Zločini počinjeni tokom akcije “Oluja”, kao i svi drugi zločini na teritoriji bivših jugoslovenskih republika moraju biti istraženi do kraja, odgovorni kažnjeni, a žrtve obeštećene. Činjenica da je od tada proteklo 20 godina još više obavezuje nadležne tužilačke i sudske institucije da utvrde činjenice i kazne krivce. U suprotnom, institucije ne postoje.
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” poziva sve države, vlade, političare i medije u regionu da jednom zauvek odustanu od negiranja sopstvenih zločina, pokažu osnovnu ljudskost i saosećanje sa porodicama žrtava. To im neće ugroziti državnost. Upravo suprotno.
Pokret “Dosta je bilo-Saša Radulović” poziva sve države regiona da odustanu od relativizacije sopstvenih zločina i pronalaženja izgovora za njih. Ni jedna žrtva nije “sama kriva”. Krivi su isključivo počinioci i nalogodavci zločina, bez obzira koliko “uzvišeno” kvalifikovali svoj cilj.
Svaki zločin je individualan. Svaki zločin zahteva da se pronađe i kazni krivac. I to ne samo zbog porodica žrtava, nego i zbog samog društva. Da biste se uopšte zvali društvo, morate da procesuirate zločine, inače niste društvo. Ako sakrivate zločin i to je zločin. A ako to ne znate, onda niste čovek.
[…] Saopštenje u celosti. […]
Voleo bih da ovo saopštenje uvek bude podsetnik i zatvori usta onima koji pokretu “Dosta je bilo” prigovaraju da poštuju samo žrtve u Srebrenici i da nemaju saosećanje sa žrtvama na srpskoj strani. Žrtva je žrtva bez obzira na nacionalnost. Svaka žrtva je čovek. Svaki čovek je jednako vredan. Naše saosećanje za žrtvama ne ograničava se samo na pripadnost našoj naciji. Ako smo ljudi onda treba da osuđujemo svako nasilje nad svakim čovekom i da saučestvujemo u bolu svih koji stradaju ma koje nacije ili vere ili ubeđenja oni pripadali.
Sećam se tog leta 1995. godine. Putovao sam od Beograda prema Šapcu. Neprekinuta kolona izbeglica koju smo videli kidala je moje srce i srce mojih roditelja. Kasnije kada sam upoznao jednog momka koji je u toj koloni na frezi i prikolici dovezao svoju porodicu iz Kninske krajine u Beograd. Rekao mi je i da ljudi u Srbiji (valjda Srbi?) nisu želeli ni da ih pogledaju, već su svi govorili velikom o Cecinom koncertu koji je tada bio u Beogradu. Ja sam Srbin, ne volim Cecine pesme, veoma me boli stradanje Srba iz Krajine, ali boli me i stradanje svih drugih žrtava nasilja, ma koje nacije, vere ili ubeđenja oni bili.
Nije svaka zrtva zrtva. Ako je akcija bila legitimna onda se zrtva naziva koletarna steta. Zrtve na strani koja je izgubila su opravdani gubitci. Zrtve na pobednickoj strani su zlocinacka zlodela zlocinaca, za koje svako ko ima veze mora biti najsurovije kaznjen. Zato se ratuje da se pobedi.
BRAVO. TO JE CIVILIZACIJSKO SAOPSTENJE.
Ja podrzavam gore napisano ali…..
Srbija treba sa nekom drugom vladom koja nije ucestvovala u ratovima 90ih -konkretno u ovom slucaju u Hrvatskoj- da smogne snage i prizna pre svega za te kolone izbeglica svoj deo krivice. A on je ogroman. Ova vlada to sigurno nece priznati, jer su sami taj rat zapoceli. Ne samo Nikolic, Vucic i Dacic, nego i dobar deo poslanika koji danas sede u parlamentu.
Nije Oluja pala sa neba. Do pocetka Oluje je bilo sa Krajine poterano vise od 150hiljada hrvatskog zivlja. Sa kojim je to pravom Martic -zajedno sa Milosevicem, Arkanom i kokardama- radio? Pravom Nebeskog Naroda?
Samo Nemacka je u 93. godina bila primila jedan milion izbeglica iz Hrvatske i Bosne. Od cega su to ti ljudi bezali? Od oruzja i kokardi dovedenih iz BG. Rec Oluja ovde niko ne moze da cuje. A najmanje politika. A pogotovo ovi u vladi. Oluja ih manje podseca na kolone izbeglica. Da ih podseca, zbrinuli bi te ljude koji vec 20 godina zive u bedi po kampovima bez ikakve pomoci drzave Srbije. Oluja ih podseca na izgublji rat koji su sami zapoceli.
Gradjani Srbije se od strane politike i DB vec 1/4 veka permanentno lazu. Da nije bilo razaranja Vukovara (pogledajmo samo malo Vukovarsko groblje, samo tu ima vise zrtava nego sta je bilo izgubljenih zivota u akciji Oluja. ), da nije bilo 280 mucki ubijenih zarobljenih i ranjenih branioca Vukovara u Ovcari, da nije bilo okupacije 1/3 Hrvatske, da nije bilo bombardovanja Zadra i Sibenika, granatiranja Dubrovnika, da se nije neko hteo poigrati ratom, preuzimanjem JNA i njeno oruzje za *srpsku stvar*, imajuci u mislima nove granice Velike Srbije, nikada Oluje nebi bilo, niti bi i jedan gradjanin Hrvatske srpske nacionalnosti imao razloga da bezi iz svog doma. Ratna zamisao nije uspela, Hrvatska je Olujom vratila svoju teritoriju i svoje gradjane. To treba ovako na ovaj nacin, da dopre i do srpske politike. Bar do one koju ne zastupaju Seselj, Nikolic, Dacic, kao i Dveri, SRS, DSS.
Ja se slazem da treba osuditi zlocine tokom Oluje. Nazalost je ta opaka bolest balkanskog nacionalizma zahvatila i Hrvatsku. Koja nekako samo na papiru traga za zlocincima u svojim redovima. To je zalosno i bedno. Zlocin nema nacionalnosti, svaki mora biti osudjen, pa tako i zlocini pocinjeni za vreme i posle vojne akcije Oluja. To stoji i to je fakt.
Medjutim isto tako je fakt, da Hrvatska ima pravo da slavi Oluju, jer je njome povratila ono sta su joj pre toga u toku 4 godine kokarde silom i oruzjem oduzele. Pametno bi bilo da to rade tiho i da se ima piatet za neduzno stradale. Medjutim desnicarskih budala, -koji misle da zastupaju neke politicke pravce- ima i u Hrvatskoj.
Uz svo duzno postovanje tebi i tvom post-u, gde pravis dosta objektivnu analizu, sa nekim stvarima se ne slazem.
Mislim da je greska prebacivati odgovornost na drzavu, bila to Hrvatska ili Srbija. Time se kolektivno krivica prebacuje na narode, dok krivci obicno ostaju na slobodi. To je pogresno.
Ti u svom vrlo opseznom izlaganju pokusavas da proguras ideju opravdavanja zlocina koji je pocinjen akcijom Oluja. Za zlocin opravdanje ne postoji, nikada. Svi krivci se moraju procesuirati i osuditi, koje god da su nacionalnosti. Zivoti se ne mogu vratiti, ali bi pravda bila zadovoljena.
Pozdrav
Onda si me pogresno shvatio Milose, ili ja nisam bio dovoljno jasan. Ja prihvatam Oluju kao vojnu akciju jedne demokratske drzave cije su granice priznate od medjunarodne zajednice (a to se dogodilo 92.), samo do mere, da oslobodi svoj teritorij i vrati svoje proterane gradjane. Ja ne prihvatam Oluju kao sredstvo za izgon Srba i kao takvu je osudjujem. Isto kao i svaki pocinjeni zlocin.
Mozda je i jedno i drugo. Sad razumem sta hoces da kazes, i slazem se sa tobom. Nazalost ti proterani gradjani ocigledno nece biti vraceni, i to je verovatno najgora stvar koju je taj rat doneo.
Ispravka. Sad tek razumem i na koje proterane gradjane mislis, i svakako je dobro sto su oni vraceni, ali trebaju svi biti vraceni, a to se izgleda nece desiti.
P.S.: Predlazem moderatoru da se doda opcija za edit (ako je to ikako moguce bez dodavanje opcije registrovanja).
Krivica državnih funkcionera je takođe individualna. To što je njihovo ponašanje proizvelo masovnu histeriju krivicu ne kolektivizuje. Oni koji su, podlegavši toj masovnoj histeriji počinili zločin, individualno su krivi.