Prodaja Telekoma, koju najavljuje nesposobna Vlada Aleksandra Vučića, treba da posluži samo popunjavanju budžeta u kome nema dovoljno novca da bi se podmirili apetiti sve brojnijih partijskih kadrova u javnom sektoru. Prodajom Telekoma, Vučić prodaje tržište, infrastrukturu i strateške resurse. Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” je došao do spiska kompanija koje su se prijavile za kupovinu Telekoma. Tu su i arapski i nemački i ruski i američki i ofšor Vučićevi prijatelji.
Pre pet godina Vučić se protivio prodaji Telekoma. DS koji je tada bio na vlasti hteo je da proda kompaniju da bi podmirio svoje stranačke apetite. Danas je obrnuto. SNS bi da proda, DS se protivi. U čemu je razlika? Partijski paraziti jedno pričaju kada su u opoziciji, a drugo rade kada dođu na vlast.
Telekom ne treba prodavati strateškom investitoru. Strateški investitor ne kupuje kompaniju. On kupuje tržište. Umesto prodaje, Telekom treba profesionalizovati, uvesti red i izvesti na berzu.
Infrastrukturu treba izdvojiti iz imovine Telekoma pre izlaska na berzu i ona uvek treba da ostane državna. Lokalna infrastruktura treba da bude u vlasništvu lokalnih samouprava.
Treba tačno utvrdi kojom imovinom raspolaže Telekom, koje su obaveze, ukinuti sve burazerske štetne ugovore, počev od sponzorstava i medijskih ugovora, uraditi sistematizaciju radnih mesta i izbaciti partijski nagurane kadrove, na izmišljenim administrativnim radnim mestima. Među radnicima, koji održavaju infrastrukturu ili rade u proizvodnji, nema viška. Samo u kancelarijama. Kroz profesionalizaciju i izbacivanje stranaka iz upravljanja povećaće se vrednost kompanije.
Zatim se obavi dokapitalizacija, uvedu se manjinski finansijski investitori, zainteresovani za rast vrednosti akcija kompanije. Novac od dokapitalizacije se ne “baci u bunar” partokratiji, već se uloži u tehnološko unapređenje kompanije i pripremi njen izlazak na berzu, gde će akcije moći da kupuju domaći penzioni fondovi, investicioni fondovi i građani Srbije. I strani investitori su, naravno, dobrodošli.
To je način na koji se radi u uspešnim državama, sa pametnom politikom. Norveški Telenor ili nemački Dojče Telekom su izvedeni na berzu na ovaj način.
Upozoravamo da je, pored Telekoma, najavljena i prodaja Aerodroma, Lutrije, EPS-a … Korumpirana i nesposobna politička elita i ne zna drugačije, nego da prodaje sve, ne bi li navukla novac u budžet za partokratiju, sponzorstva i korupcionaške subvencije, kojima omogućava stranim kompanijama da domaće stručnjake i radnike zapošljavaju na minimalne plate.
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović”
Prilog – Spisak zainteresovanih investitora – PDF
Sta je sa imovinom gradjana koji su platili izgradnju centrala? Koje vlasnik kablova ukopanih? Zasto je isto rukovodstvo? Od prodaje nema nista, jer oporavak Srbije nije pozeljan a i Vule nece spiskati pare pa se ceka neka korumpiranija ekipa.????
Mi mislimo da lokalna infrastuktura treba da postane vlasništvo lokalne samouprave. I da je ne treba privatizovati.
Lokalna infrastruktura je vlasništvo Telekoma i ne znam ko bi je i kako “prepisao” lokalnim samoupravama, a drugo – ne treba je deliti.
Ako se već zagovara da se infrastruktura odvoji i da ostane državna (a ja mislim da je prekasno za to, trebalo je ranije!), onda infrastrukturu ne treba još i rasparčavati po opštinama.
To jednostavno nije dobra ideja odnosno predlog. U doba globalne mreže (Internet), kod nas bi da svaka opština ima svoju mrežu?! A i kad bi imala, morala bi da je poveže sa drugim mrežama – a to već imamo kod Telekoma? I šta sad? Ima još nešto u telekomunikacijama – zove se centralizovani nadzor i upravljanje mrežom i elementima mreže, a ima i još štošta drugo što bi bilo problem…
Ne može tako, mora ko zna! Dosta je bilo!
Bravo za objavljeni izveštaj UO Agencije za privatizaciju!
U saopštenju ima elemenata sa kojima se slažem, ima i onih sa kojima se apsolutno ne slažem.
Da biste donosili kvalifikovane zaključke i ocene, morate dobro poznavati i kompaniju i stanje i kretanja u branši.
Moglo je bolje…