Некад славна београдска медијска кућа РТВ Студио Б продаје се по други пут, након што је политичким налогом имовина одузета од деоничара, иако спорна питања из прве приватизације још нису решена на суду. Студио Б је понуђен по цени од 563.000 евра.
Мало је познато да су ову кућу 1992. године већ купили новинари, уредници и готово сви запослени и то по вишеструко већој цени од оне по којој се сада продаје. Четири године касније 1996, по партијском налогу из врха СПС и ЈУЛ, власници, професионални новинари и уредници, брутално су избачени, станица је отета политичким пучем и од тада трају политичке игре око Студија Б. Предстојећа приватизација је једна од њих, у режији СНС.
Београђани који воле и желе Студио Б, морали би покренути снажну акцију да се ова станица не приватизује поново.
У Медија центру на Теразијама, 15. јула ове године, одржан је скуп деоничара на којем су овлашћени представници власника деоница Студија Б, Зоран Остојић (бивши директор), Лила Радоњић (бивша главна и одговорна уредница) и Звонко Пантић (бивши уредник радија), изложили ситуацију око Студија Б. На жалост, о овоме се готово није извештавало у јавности.
Како је Студио Б постао власништво запослених?
Према законима, који су донети у време савезног премијера Анте Марковића, путем деоница, запослени су откупили 80 одсто Студија Б. Раднички савет Студија Б је 15. априла 1991. године упутио позив свим запосленим радницима и пензионерима за откуп (упис) интерних деоница. Од запослених 90 радника, за откуп се изјаснило 86. Иако је било предвиђено да откуп траје десет година, цена је у потпуности исплаћена 28. фебруара 1992. године. Тиме су деоничари стекли право на годишњу дивиденду, зависно од резултата пословања предузећа.
Међутим, 15. фебруара 1996. године иста агенција код које је регистрован откуп, поништава своје решење. По истом закону приватизовани су се још неки медији (Вечерње новости, Привредни преглед и други), али њихова приватизација није поништена. Након тога Скупштина града преузима Студио Б. За директора Студија Б, уместо Милорада Рогановића, постављају Драгишу Ковачевића, садашњег власника СОС канала, а за председника управног одбора именују Љубомира Милића, уместо Драгана Којадиновића.
Председник Скупштине града Београда у то време био је Небојша Човић, функционер СПС, а чланство у УО и руководећа места преузели су чланови СПС, ЈУЛ и СРС. Дотадашњи руководиоци смењени су и физички померени што даље. Примера ради, смењени директор и главни и одговорни уредник Милорад Рогановић и уредник ТВ програма Зоран Матић, смештени су у ресторан СТБ!
У допису Управног одбора Студија Б (бр. 189/96 од 10. априла 1996. године) упућен од стране новог руководства свим деоничарима, стоји (цитат):
„Управни одбор Радиодифузног јавног предузећа Студио Б је анализирао имовинске односе настале преузимањем оснивачких права од стране града Београда и с тим у вези укупне обавезе оснивача према основном предузећу и деоничарима који су уложили сопствена средства за откуп капитала раније Радиодифузног предузећа Студио Б. Оснивачким актом ЈП имовина деоничара је заштићена и изузета из укупне имовине Скупштине града Београда.
Управни одбор је закључио да се покрене процедура пред надлежним органима ради утврђивања ревалоризоване вредности деоничког капитала, у маси и појединачно за сваког деоничара, а на бази финансијских доказа о откупу деоница. По завршеној процедури процене капитала и ревалоризоване вредности приступиће се разрешењу сваког појединачног случаја уговорно на начин како то уређују прописи о трансформацији и ревалоризацији друштвеног капитала.“
Судски поступак траје скоро 20 година
Допис је потписао тадашњи председник Управног одбора мр. Љубомир Милић. Од тада је прошло пуних 19 и по година, а да Скупштина града Београда није испунила ни једну своју обавезу. Многи од деоничара више нису међу нама (Ђоко Вјештица, Аца Костић, Мића Стевановић).
Годинама се води поступак пред Првим основним судом. Судски вештак је дуг Скупштине града према деоничарима Студија Б проценио на износ који Скупштина града не признаје, него знатно мањи. По тадашњем важећем курсу (1DEM = 7DIN, деоничари су уплатили 16,7 милиона динара, што би одговарало 2.400.000 DEM, oдносно око 1.200.000 ЕUR). Садашња цена, и поред знатних улагања Скупштине града у радијску и телевизијску опрему и комплетне адаптације простора на XXII (ТВ) и XXIII спрату (радио), процењена је на дупло мању вредност – свега 563.000 евра. Процена је, наравно, условљена огромним дуговима које су недомаћинским пословањем направиле градске власти (СПО, ДС, СНС) користећи медијски сервис за своју политичку промоцију и постављањем директора и главних и одговорних уредника на руководећа места по политичкој подобности, а не стручним критеријумима.
Уместо да се реши судски спор па затим продаје медијска кућа, да би се знало шта се и од кога купује, Студио Б бива прва РТВ станица у Србији за коју је расписан јавни позив за приватизацију. Кадрови СНС, који сада воде Студио Б, огласили су продају медијске куће незаконито и покренули процес за који се с правом може сумњати да је намештен за одређеног купца.
Не може се куповати и продавати имовина која је у спору, за коју се формално правно не зна чије је власништво, у овом случају Скупштине града Београда или деоничара Студија Б.
мр Душан МАРКОВИЋ, дипл. ел. инж.
бивши технички директор Студија Б и члан покрета „Доста је било – Саша Радуловић“
Коментариши