Šta bi značio dolazak velikog investitora iz Nemačke u Vojvodinu, u oblasti stočarstva? Kakav će biti tretman otpada? Isti kao u zemljama EU? Da li će to biti obične betonske lagune, davno prevaziđene? Za takve farme je neophodno istovremeno pravljenje pogona na bio-gas. Uveren sam da ništa od toga neće biti, nego da ćemo mi, zarad partijskih parazitskih interesa i nastavka pogubne politike Mlađana Dinkića, koja favorizuje “velike” investitore, i domaće i strane, postati septička jama Evrope, čiji je glavni “kvalitet” jeftina radna snaga.
Pravila za upravljanje farmom objedinjena su u Kodeksu dobre poljoprivredne prakse, koji svaka zemlja EU mora da razvije, shodno svojim specifičnostima. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima o zaštiti životne sredine kao što su Nitratna direktiva 91/676/EEC, Direktiva o staništima 92/43/EEC, te posebno Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC.
U toku razvoja poljoprivrede najveći stepen industrijalizacije postignut je u stočarstvu. Osim dobrih strana, industrijalizacija stočarstva je dovela do toga da je broj grla rastao do nivoa koji onemogućava da se stajnjak adekvatno čuva i primeni na raspoloživom poljoprivrednom zemljištu, usled čega je rastao i pritisak na životnu sredinu i njeno zagađenje, sa posebnim akcentom na površinske i podzemne vode. Kada na to dodamo neadekvatan (bolje rečeno nikakav) tretman industrijskih otpadnih voda (klanice, mlekare, uljare…) dobijamo krvavu vodu u Dunavu, Palićko jezero (Dunav i Palićko jezero su recipijenti II kategorije, a i kupališna sezona je u jeku), krvavu vodu u kanalizaciji na Klisi, Velikom Bačkom kanalu, pijaću vodu u Zrenjaninu… Jednom rečju, u celoj Vojvodini.
Program agrarnih reformi pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović” baziran je na porodičnim gazdinstvima (“danski” model). Kod manjih gazdinstava tretman otpada se radi na dnevnoj bazi i značajno je lakši za upravljanje i kontrolisanje.
Uvereni smo da državnu zemlju treba prodati domaćim poljoprivrednim proizvođačima uz dugoročnu otplatu, nakon restitucije, a pre primene SSP-a.
Posed treba ograničiti na 50 hektara, uz uslov da kupac mora da živi od zemlje i da ne sme da ga usitnjava. Država treba maksimalno da pomogne stvaranje kooperativa, zadruga i produktnih grupa.
Pozivam vas da potpisom podržite peticiju “Poslednji voz: TVOJA zemlja ili NJIHOVA država” pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”. Da sprečite davanje zemlje “velikim” investitorima, kojima nije stalo do naših plata i životne sredine. Oni žive negde drugde. Mi ovde živimo, od naše zemlje, i ovu vodu pijemo. Nemamo drugu zemlju, a ni drugu vodu. Ovo je poslednji voz posle koga neće biti drugih vozova, osim iz Srbije.
Nikola Štula,
zamenik koordinatora za Vojvodinu pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”
Strane kompanije interesuje samo PROFIT i ništa drugo!!
Briga njih za zagađivanje životne sredine u kojoj mi živimo, za našu zemlju, za vodu koju pijemo , za hranu koju jedemo … oni su mnogo daleko i ne tiče ih se da li će naša deca oboljevati od karcinoma ili drugih malignih bolesti.
To postižu neposrednim dogovorima i “dilovima” sa korumpiranim vlastodršcima iz malih i siromašnih zemalja, baš kao što je i naša. Dogovaraju jeftine prirodne resurse- najplodnije poljoprivredno zemljište u Evropi, a najbednije plate za naše radnike.
Jedino što ih malo više košta, jeste “reket” aktuelnoj vlasti, ali to će oni nadoknaditi, već za narednih 30 god. na koliko će im se velikodušno predati naša zemlja!
Ljudi ne dozvolimo to, potpisujmo peticiju, “probudimo” naše prijatelje i rodbinu … kad prođe voz, posle je kasno.
Malo mi se ovaj komentar ne dopada – ili bar delimicno. Ne postoje kompanije -ni strane ni domace- koje Profit ne interesuje. Jedine kompanije koje profit ne interesuje to su drzavne firme. One ne postoje u Srbiji zbog profita firme, a time i prosirenja proizvodnje i dobivanju novih -zdravih- radnih mesta, vec da bi uhlebile vladajuce strukture.
Znaci Profit ne bi smeo biti predmet za negodovanje, jer bez Profita nema ni zdrave privrede, odnosno poljoprivrede.
Sve ovo sta ste nabrojali, i za losu vodu i trovanje zivotne sredine nije kriv investitor. Kriva je drzava koja ne primenjuje zakone koji bi investitoru onemogucili da truje zivotnu sredinu. Kriva je drzava koja ne kontrolise odliv krvi sa klanica u Dunav. I koja ne sanktionise one koje krse zakone i to ne samo po pitanju unistavanja zivotne sredine. A ona (drzava) to ne radi jer je i nemamo. Vlasnik firme koja pusta krv u Dunav je ili blizak Vladi, ili placa reket da svi zatvore oci. To treba da nam bude argument za potpise, ne strani investitor.
Znaci mi jesmo protiv, svega onog sta sadrzi Topic -koji je izvanredan-, ali argument zasto smo protiv mora biti drugaciji. Mi smo protiv velikih korporacija u poljoprivredi (stranih i domacih) jer unistavaju paore koji oduvek tu zive i rade u porodicnom okruzenju. Mi smo protiv, jer zelimo omoguciti max. 50 hektara za vlasnika, zelimo porodicnu poljoprivredu. Ne zelimo da paori postaju biti nadnicari. Da familije koje su do sada oduvek zivele od poljoprivrede ostanu bez elementarnih mogucnosti za vlastitu egzistenciju, jer im se zemlja prodaje drugima, iako bi je i sami zeljeli kupiti.
Poštovani g. Živko,
baš sam naglasio u tekstu “domaći i strani” investitori, jer tu nema neke razlike.U pravu ste, profit je bitan. Stvar je u tome, mislim, što vi ne možete da manipulišete malim porodičnim firmama i gazdinstvima, kao velikim, gde se odgovornost i krivica rasplinjava, da tako kažem. Državi velike firme odmah prete otpuštanjem radnika, socijalnim buntom, to jest, imaju instrumente i uvek se snađu, a “mali” uvek prvi nastradaju. Mislim da mi treba da napravimo ambijent za male, porodične firme i gazdinstva (koji su, uzgred, najveći poslodavac u Srbiji). Lako ćemo za “velike”.
Pozdrav,
autor teksta
I ja ću se sa Vama – delimično složiti ! Profit jeste ono što pokreće ceo privredni sistem. Između ostalog, socijalizam ,kao društveno uređeni sistem, je i propao u celom svetu upravo zbog toga što se nije primarno vodilo računa o profitu. Ali, profit može da se stiče na raznorazne načine ( tehnološko-tehničkim inovacijama, povećanom produktivnošću, uštedama u procesu rada i sl.). Na žalost, kod nas je najizraženiji „špekulantsko-burazerski“ način privređivanja i sticanja enormnih profita na račun čitavog društva i budućih generacija. Tačno je i to, da je za sve kriva ova, SNS-SPS vlast, koja to dobrano podstiče i generiše, a zarad svojih ličnih i partijskih interesa. Ali, krivicu snosimo i SVI MI koji ćutke sve to posmatramo, trpimo i … čekamo da nam neko treći promeni ovu parazitsku vlast i uredi državu, iz koje bezpovratno odlazi najbolji „genetski potencijal“ ove nacije, u vidu mladih i školovanih ljudi.
Strane kompanije se samo fino prilagođavaju ovom našem „burazersko-parazitskom privrednom sistemu“ i stiču profit bez mnogo truda, ulaganja u tehnološke inovacije , a posebno bez mnogo ulaganja u zaštitu naše životne sredine i … zdravlja nas i naše dece.
Ovakvi VELIKI investitori u poljoprivredi (u stocarstvu) su automatski katastrofa za zivotnu sredinu. Pogledajte sta se desava u Americi. Nemci namerno zele da izmeste svoju proizvodnju u Srbiju jer bi se u Nemackoj odmah bunili. Zagadjenje podzemnih voda, nepodnosljiv smrad u okolini tih mega farmi i ostali problemi su dovoljan razlog da se protivimo. (Pogledajte o mega farmama na youtubu.) A da ne govorimo o korupciji zbog koje Vucic to i radi.
Kako ne razumete problematiku? Naš paor se “ne razume” u poljoprivredu, treba da dovedemo one kojima je to u krvi, naprimer, kako kaže naš “superhipermen” Vučko, Arape, oni su stručnjaci, jebalo vek, koji će da nas unaprede, koji će da nam pokažu kako treba! Nažalost, budale nas i dalje uništavaju!
Konstantno propadanje Srbije datira jos od SFRJ. Dok su se predstavnici vlasti iz ostalih republika trudili da ih predstavljaju njihovi najbolji ljudi( da bi sto vise unapredili svoju republiku) u Srbiji su se na vlasti (tesko) smenjivali tipovi koje je bas bilo briga za Srbiju i narod(neki kazu da je to Tito namerno radio-negativnom selekcijom) U Sloveniji jos od pocetka 70-ih nije bilo sela bez struje,vode i asfaltnih puteva a u Srbiji ?! I u danasnje vreme ima koliko hocete. Ova regija ima idealnu klimu i po bogatstvu voda u svetskom je vrhu, ali jos uvek ima sela bez vode. Nazalost, najgore tek dolazi: Oni koji nam zemlju rasprodaju (ili poklanjaju) strancima nece
ziveti ovde.Dovoljno su nakralli pa ce pobeci na vreme.
Nadam se da ima nade. Hajde da probamo još jednom, tako što čemo urediti državu tako da nama i našoj deci odgovara. Ne Titu, velikim investitorima, političarima kojima su prazne radne knjižice i ne znam još kome sve. Još uvek smo većina, nadam se.
Pozdrav,
autor teksta