Ауторски текст Београд

Поштење од којег нико нема користи

У филму “Глуви барут“ Бате Ченгића, рађеном по истоименом роману Бранка Ћопића, постоји сцена у којој двојица сељака беже из села Вучева од партизанског терора и прилазе четницима војводе Тривуна Дракулића. У Вучеву је остао Милош Радекић, краљев поручник и до доласка комуниста командант села. Очекивано је било да ће и он прићи четницима, али у сукобу који се све више распламсавао, Радекић се држао по страни. Чувши од бегунаца шта се догађа у селу, капетан Рајић упита: „А шта је са Радекићем?“. „Затворио се у кућу и ћути“ одговорише бегунци. „Рекао сам ја, војводо, Радекић је поштен човек“. На те Рајићеве речи војвода Тривун одговори: „Јебеш поштење од којег нико нема користи“.

Ова филмска сцена добро описује данашње стање духа и свести, пред локалне и покрајинске, а могуће и републичке изборе. Има много несумњиво поштених, честитих и угледних људи, који су се „затворили у кућу и ћуте“. Они јасно виде шта се дешава, нису задовољни стањем и свесни су куда то води. Са својим способностима и знањима могли би без проблема обављати јавне функције у својим општинама, чак и водити ову земљу. На жалост, они не чине ништа што би их у тај положај довело, напротив, склањају се од политике, препуштају простор горима од себе, тако да од њиховог поштења и угледа нема никакве користи.

Има више разлога и изговора зашто се поштени и способни самоизопштавају и никакву корист од њих заједница и друштво немају.

Поштени снажно осећају одговорност и због ње се стално преиспитују да ли су дорасли положају. Свесни су последица неуспеха и неиспуњених очекивања. Зато поштени зазиру да прихвате јавне функције, иако би се, без сваке сумње, на њима показали неупоредиво боље од оних које сада на њима видимо. Поштени тако чине велику штету, јер дају место онима који ће приграбити било који положај, не зато што су за све способни, већ зато што никакву одговорност немају, нити им пада на памет да се питају припадају ли ту уопште.

Поштени немају жељу за влашћу, не привлачи их моћ. Знају какав је то терет и радије га препуштају другоме. Наивно верују да је довољно бити поштен и све ће се само од себе решити. Наћи ће се неко да то урадити уместо нас, па има нас пуно поштених. А када се сви поштени склоне, наступају властољубиви, који о власти и моћи жуде и маштају дан и ноћ. Јер властољубивост никада није мотивисана општим добром, већ само личним користима.

Има и таквих поштених људи који су независни од политике и задовољни својим послом. Не желе да губе време и троше снагу на политику, нити би прихватили јавне положаје чак и кад би им се понудили. Таквим својим држањем поштени отварају пут онима чији бизниси не постоје без злоупотребе политике и власти, који ће својим марифетлуцима уништити амбијент и све око себе, зарад личне, ма и најмање користи.

Неки од поштених су врхунски стручњаци, људи од научног ауторитета. Шта им вреди стручност, кад неће да се ангажују. А онда се згражавају када им за шефове поставе дилетанте са лажним дипломама. Али и то раде ћутке, да не би остали без посла.

Дуго већ има како се политика схвата као брлог у којем поштен човек нема шта да тражи. Тешко је кад вас повлаче по блату, мажу изметом, измишљају вам афере, а још је теже замислити да је другачији начин вођења политике могућ. Управо зато се поштени највише  плаше да уђу у политику, јер не желе да пролазе кроз ту голготу. А кад се измакну поштени, на власт дођу они који се не баве јавним послом, него само сплеткаре, смишљају разне одвратности и лажне афере, загорчавају животе другима. И за те своје работе примају плате из буџета, паразитирају, користе све погодности и имају све време овог света.

И тако се повлаче поштени, сваки из свог разлога. Чак се поносе својим одсуством из политике, истичу га као неки посебан доказ чистоте и поштења. Сви су им исти и нико им не одговара.

Господо драга, политика, па тиме и друштво и држава су нам такви, јер вас ту нема, јер од вашег поштења нема никакве користи. Када би у сваком граду јавно иступило по вас петоро, разобличили бисте сав страначки олош и вратили бисте га тамо где му је место. Погледајте добро људе који сада воде странке у вашем граду. Зар мислите да ће неки други, можда бољи бити на власти за неколико месеци? Неће, добићете управо њих за председнике општина, градоначелнике, чланове већа и директоре, ако се ви опет затворите у куће и ћутите.

Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ жели да у политику уведе поштене, одговорне, јавном интересу посвећене, способне људе. Оних који политику виде другачије има много и добро су се укоренили. Не можемо сами да их победимо.

Зато нам немојте више „у четири ока“, да нико не чује, говорити како смо најбољи. Немојте нас тапшати по рамену, већ хајде са нама у борбу. Будите на нашим изборним листама. Да од вашег поштења сви имамо користи. Доста је било.

Дејан Максимовић
одборник у Скупштини општине Вождовац
члан „Доста је било – Саша Радуловић“

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Baravo za autora teksta, to je prava analiza stanja svesti u našem okružunju, i pravi odgovor svim onim “poštenima”, …al koji ne bi da se eksponiraju.!
    Svi mi koji se aktivno bavimo politikom, svakodnevno moramo da se pravdamo prijateljima i rodbini, da mi nismo kao i svi drugi i da nam lični interesi nisu ispred opštih.
    Svi ti “pošteni” daju sebi prava da nas “skeniraju”, i daju ocene o nama koji imamo “petlje” da se isprsimo ovome režimu. Oni su večiti čistunci, al koji nikada ništa nisu rizikovali za neko opšte dobro “na polzu naroda”.!
    Mislim da ovo treba da štampamo svim aktivistima Pokreta “Dosta je bilo” i da to služi kao priručnik za raspravu sa svima onima koji “sve znaju i sve mogu, al ništa neće”

  • Lepo ovo zvuči i tačno je to sve. Nažalost, problem je takođe to što pošteni i čestiti ljudi u Srbiji imaju svoje profesije od kojih ne žive jako dobro i jedva obezbeđuju svoje porodice. Veliko angažovanje u politici bi im onemogućilo da rade prekovremeno, ili dva posla, ili da brinu o svojim porodicama, i automatski bi im ugrozilo egzistenciju. To je paradoks, ali pošten čovek ne želi da mu politika obezbedi posao. Zato ovi drugi samo zbog “posla preko partije” idu u politiku, i zato nam je takva scena. Kad bi pošteni ljudi imali više prihoda i viška novca kao na zapadu, mnogo bi ih više bilo u nevladinim organizacijama i politici.

    • Управо тако, поштени људи у овој земљи јако тешко зараде за живот. Још ако, као писац ових редова, има више од 50 год. искуства са непоштењем и лактарошима и то међу онима за које пре никад не бих помислио, веровати да је баш овај покрет место где се скупљају само поштени, скромни, несебични тешко је поверовати. Надам се да нисам у праву.

    • Слажем се у потпуности са тобом. Мислим да је решење да свако посвети онолико времена колико може. Један интелигентан вреди као 100 ботова.

  • Kakvi smo, to sami najbolje znamo, i malo čime se možemo pohvaliti. Bojim se da nezrele narode demokratija još više unazađuje. Preokret nikada ne dolazi demokratskim putem, jer demokratija ne stvara uslove za to. Preokret dolazi kada se na sceni pojavi samosvesna i posvećena elita, a taj trenutak je, meni se tako čini, u božijoj ruci. Kažem to zato, jer se taj trenutak ne može predvideti. On se ili dogodi, ili se nikada ne dogodi.
    Lucidno primećuje,Nebojša Katić!
    Odlično,duboko zapažanje! Gotovo metafizično.Shvatanje sadašnjosti izmiče zdravom razumu. Krajnje zabrinjava osećaj nemoć kolektivnog uma da stvari pokrene sa mrtve tačke, iako se omča neumoljivo steže svima oko vrata.
    Pomogao bi Bog ali nema kome.
    Rečeno je: “ Ti delaj, a Bog će pripomoći“.

  • Највише успеха имају они политичари који са једне стране имају подршку банке, а са друге криминала. Имају новац за кампање и извршиоца прљавих послова. Поштени се ослањају на своје знање и, нормално, поштење. То се показало у политици, а посебно српској, недовољно. Поштени не желе да се бакћу, са будалама и бахатим особама које су спремне на свакакве гадости. И онда се питају: Зашто ми је то требало?! Народ, ко народ, воли да слуша бајке и да верује како су те бајке истина. То је апсолвирао Вучић и то користи. Погледајмо само од ког профила људи има подршку Вучић! Од неписмених и полуписмених, и још када такви заседну на неку функцију а овакви га подржавају, ето пропасти, односно садашње ст(р)ање! Верујте, велики проблем ће бити склонити те медиокритете из власти! Што рекао Марфи: Будале су тако продорне..

  • Stvarno, dosta je bilo, osnujte stranku, formirajte gradske odbore ….Krajnje je vreme da sa reci predjete na dela, ima dosta ljudi koji žele suštinske promene u svim sferama života, ne samo politike. Ima još poštenih ljudi..Dosta je bilo. Podrav iz Smedereva.

  • Не слажем се са аутором текста. Када би мало боље сагледали историју на овим просторима, можда би другачије гледали од написаног у тексту. Ако би на пример поставили чувеног Серпика у неки град у Србији, тај би горе прошао него Серпико у филму, а још горе од правог Серпика како је добро прошао у животу. Овде није реч о моралу појединца који ће постепено утицати на морал и функционисање друштва. Овде су ствари много дубље и старије. Треба погледати колективно несвесно које се вековима стварало и данас пресудно утиче на морал друштва. Чак и да се усудим да будем овдашњи Серпико, нећу успети да се борим против неморала покренутог још у 17. веку када су Турци почели да угњетавају овдашњи народ. У Србији не треба Серпико. У Србији сваком појединцу треба мешавина особина патријарха Павла и Серпика. Ал’ ајд’ сад ти достигни тај ниво. Е, то ти је ствар већа од политике и покрета какав је Доста је било. Ово кажем и мислим иако сам симпатизер и сигурни глас на изборима за Доста је било. Дај Боже да достигнемо тај ниво!

  • A postoji li mehanizam u vasem pokretu koji ce postene zastiti od linca kad krenu u rat na lokalnom nivou protiv “parazita”? Znate li koliko su “oni” jaki i kakvim ce se metodama sluziti da uzvrate, a uzvratice i to zestoko. Koje oruzje upotrebiti i suprotstaviti im se a pri tom postici “neki” efekat? Indikativno je sto je ovaj tekst napisao bivsi radikal i sps-ovac (kako kazu njegovi sugradjani a sto on nije negirao). Smatram da nikako ne treba dozvoliti da na celu vaseg pokreta na lokalnom nivou bude osoba koja je prethodno bila u nekoj stranci a narocito u vise od jedne. Slicno (ponavljam, slicno) kao i 2000 za odbornika treba izabrati coveka bez mrlje u biografiji, uglednog i postenog, bez prethodnog stranackog angazovanja. Bez obzira koliko nerealno zvucalo, ima ih dosta. I krenuti koordinisano i slozno u otkrivanje afera. U svakom gradu se sve, manje-vise, zna samo je pitanje hoce li neko to javno obelodaniti. Predlazem da otvorite poddomen za svaki grad pod postojecim domenom Pokreta i koordinisete pokretanje pitanja npr. javnih nabavki i kredita javnih preduzeca u zadnjih par godina. Sa jakim pravnim timom i postenim i uglednim odbornicima uspecete da pokrenete postene. Uclanjivace se usput i “preletaci” ali im ne dajte pravo glasa. Znaci DOSTA JE BILO PRICE. Treba preci u konkretnu akciju.