U filmu “Gluvi barut“ Bate Čengića, rađenom po istoimenom romanu Branka Ćopića, postoji scena u kojoj dvojica seljaka beže iz sela Vučeva od partizanskog terora i prilaze četnicima vojvode Trivuna Drakulića. U Vučevu je ostao Miloš Radekić, kraljev poručnik i do dolaska komunista komandant sela. Očekivano je bilo da će i on prići četnicima, ali u sukobu koji se sve više rasplamsavao, Radekić se držao po strani. Čuvši od begunaca šta se događa u selu, kapetan Rajić upita: „A šta je sa Radekićem?“. „Zatvorio se u kuću i ćuti“ odgovoriše begunci. „Rekao sam ja, vojvodo, Radekić je pošten čovek“. Na te Rajićeve reči vojvoda Trivun odgovori: „Jebeš poštenje od kojeg niko nema koristi“.
Ova filmska scena dobro opisuje današnje stanje duha i svesti, pred lokalne i pokrajinske, a moguće i republičke izbore. Ima mnogo nesumnjivo poštenih, čestitih i uglednih ljudi, koji su se „zatvorili u kuću i ćute“. Oni jasno vide šta se dešava, nisu zadovoljni stanjem i svesni su kuda to vodi. Sa svojim sposobnostima i znanjima mogli bi bez problema obavljati javne funkcije u svojim opštinama, čak i voditi ovu zemlju. Na žalost, oni ne čine ništa što bi ih u taj položaj dovelo, naprotiv, sklanjaju se od politike, prepuštaju prostor gorima od sebe, tako da od njihovog poštenja i ugleda nema nikakve koristi.
Ima više razloga i izgovora zašto se pošteni i sposobni samoizopštavaju i nikakvu korist od njih zajednica i društvo nemaju.
Pošteni snažno osećaju odgovornost i zbog nje se stalno preispituju da li su dorasli položaju. Svesni su posledica neuspeha i neispunjenih očekivanja. Zato pošteni zaziru da prihvate javne funkcije, iako bi se, bez svake sumnje, na njima pokazali neuporedivo bolje od onih koje sada na njima vidimo. Pošteni tako čine veliku štetu, jer daju mesto onima koji će prigrabiti bilo koji položaj, ne zato što su za sve sposobni, već zato što nikakvu odgovornost nemaju, niti im pada na pamet da se pitaju pripadaju li tu uopšte.
Pošteni nemaju želju za vlašću, ne privlači ih moć. Znaju kakav je to teret i radije ga prepuštaju drugome. Naivno veruju da je dovoljno biti pošten i sve će se samo od sebe rešiti. Naći će se neko da to uraditi umesto nas, pa ima nas puno poštenih. A kada se svi pošteni sklone, nastupaju vlastoljubivi, koji o vlasti i moći žude i maštaju dan i noć. Jer vlastoljubivost nikada nije motivisana opštim dobrom, već samo ličnim koristima.
Ima i takvih poštenih ljudi koji su nezavisni od politike i zadovoljni svojim poslom. Ne žele da gube vreme i troše snagu na politiku, niti bi prihvatili javne položaje čak i kad bi im se ponudili. Takvim svojim držanjem pošteni otvaraju put onima čiji biznisi ne postoje bez zloupotrebe politike i vlasti, koji će svojim marifetlucima uništiti ambijent i sve oko sebe, zarad lične, ma i najmanje koristi.
Neki od poštenih su vrhunski stručnjaci, ljudi od naučnog autoriteta. Šta im vredi stručnost, kad neće da se angažuju. A onda se zgražavaju kada im za šefove postave diletante sa lažnim diplomama. Ali i to rade ćutke, da ne bi ostali bez posla.
Dugo već ima kako se politika shvata kao brlog u kojem pošten čovek nema šta da traži. Teško je kad vas povlače po blatu, mažu izmetom, izmišljaju vam afere, a još je teže zamisliti da je drugačiji način vođenja politike moguć. Upravo zato se pošteni najviše plaše da uđu u politiku, jer ne žele da prolaze kroz tu golgotu. A kad se izmaknu pošteni, na vlast dođu oni koji se ne bave javnim poslom, nego samo spletkare, smišljaju razne odvratnosti i lažne afere, zagorčavaju živote drugima. I za te svoje rabote primaju plate iz budžeta, parazitiraju, koriste sve pogodnosti i imaju sve vreme ovog sveta.
I tako se povlače pošteni, svaki iz svog razloga. Čak se ponose svojim odsustvom iz politike, ističu ga kao neki poseban dokaz čistote i poštenja. Svi su im isti i niko im ne odgovara.
Gospodo draga, politika, pa time i društvo i država su nam takvi, jer vas tu nema, jer od vašeg poštenja nema nikakve koristi. Kada bi u svakom gradu javno istupilo po vas petoro, razobličili biste sav stranački ološ i vratili biste ga tamo gde mu je mesto. Pogledajte dobro ljude koji sada vode stranke u vašem gradu. Zar mislite da će neki drugi, možda bolji biti na vlasti za nekoliko meseci? Neće, dobićete upravo njih za predsednike opština, gradonačelnike, članove veća i direktore, ako se vi opet zatvorite u kuće i ćutite.
Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ želi da u politiku uvede poštene, odgovorne, javnom interesu posvećene, sposobne ljude. Onih koji politiku vide drugačije ima mnogo i dobro su se ukorenili. Ne možemo sami da ih pobedimo.
Zato nam nemojte više „u četiri oka“, da niko ne čuje, govoriti kako smo najbolji. Nemojte nas tapšati po ramenu, već hajde sa nama u borbu. Budite na našim izbornim listama. Da od vašeg poštenja svi imamo koristi. Dosta je bilo.
Dejan Maksimović
odbornik u Skupštini opštine Voždovac
član „Dosta je bilo – Saša Radulović“
U pravu ste. To i ja govorim drugim ljudima. Podrška za pokret.
Bas lepo
Baravo za autora teksta, to je prava analiza stanja svesti u našem okružunju, i pravi odgovor svim onim “poštenima”, …al koji ne bi da se eksponiraju.!
Svi mi koji se aktivno bavimo politikom, svakodnevno moramo da se pravdamo prijateljima i rodbini, da mi nismo kao i svi drugi i da nam lični interesi nisu ispred opštih.
Svi ti “pošteni” daju sebi prava da nas “skeniraju”, i daju ocene o nama koji imamo “petlje” da se isprsimo ovome režimu. Oni su večiti čistunci, al koji nikada ništa nisu rizikovali za neko opšte dobro “na polzu naroda”.!
Mislim da ovo treba da štampamo svim aktivistima Pokreta “Dosta je bilo” i da to služi kao priručnik za raspravu sa svima onima koji “sve znaju i sve mogu, al ništa neće”
Sjajan tekst. Baš sam se mislio šta se dešava sa tim poštenim ljudima. Da li je moguće da im se posle svog haosa lampica još uvek nije upalila? Očigledno da nije…
Odlicno sagledan nas (vecine na ovim prostorima) nacin razmisljanja.Bravo.
Lepo ovo zvuči i tačno je to sve. Nažalost, problem je takođe to što pošteni i čestiti ljudi u Srbiji imaju svoje profesije od kojih ne žive jako dobro i jedva obezbeđuju svoje porodice. Veliko angažovanje u politici bi im onemogućilo da rade prekovremeno, ili dva posla, ili da brinu o svojim porodicama, i automatski bi im ugrozilo egzistenciju. To je paradoks, ali pošten čovek ne želi da mu politika obezbedi posao. Zato ovi drugi samo zbog “posla preko partije” idu u politiku, i zato nam je takva scena. Kad bi pošteni ljudi imali više prihoda i viška novca kao na zapadu, mnogo bi ih više bilo u nevladinim organizacijama i politici.
Upravo tako, pošteni ljudi u ovoj zemlji jako teško zarade za život. Još ako, kao pisac ovih redova, ima više od 50 god. iskustva sa nepoštenjem i laktarošima i to među onima za koje pre nikad ne bih pomislio, verovati da je baš ovaj pokret mesto gde se skupljaju samo pošteni, skromni, nesebični teško je poverovati. Nadam se da nisam u pravu.
Slažem se u potpunosti sa tobom. Mislim da je rešenje da svako posveti onoliko vremena koliko može. Jedan inteligentan vredi kao 100 botova.
Kakvi smo, to sami najbolje znamo, i malo čime se možemo pohvaliti. Bojim se da nezrele narode demokratija još više unazađuje. Preokret nikada ne dolazi demokratskim putem, jer demokratija ne stvara uslove za to. Preokret dolazi kada se na sceni pojavi samosvesna i posvećena elita, a taj trenutak je, meni se tako čini, u božijoj ruci. Kažem to zato, jer se taj trenutak ne može predvideti. On se ili dogodi, ili se nikada ne dogodi.
Lucidno primećuje,Nebojša Katić!
Odlično,duboko zapažanje! Gotovo metafizično.Shvatanje sadašnjosti izmiče zdravom razumu. Krajnje zabrinjava osećaj nemoć kolektivnog uma da stvari pokrene sa mrtve tačke, iako se omča neumoljivo steže svima oko vrata.
Pomogao bi Bog ali nema kome.
Rečeno je: “ Ti delaj, a Bog će pripomoći“.
Najviše uspeha imaju oni političari koji sa jedne strane imaju podršku banke, a sa druge kriminala. Imaju novac za kampanje i izvršioca prljavih poslova. Pošteni se oslanjaju na svoje znanje i, normalno, poštenje. To se pokazalo u politici, a posebno srpskoj, nedovoljno. Pošteni ne žele da se bakću, sa budalama i bahatim osobama koje su spremne na svakakve gadosti. I onda se pitaju: Zašto mi je to trebalo?! Narod, ko narod, voli da sluša bajke i da veruje kako su te bajke istina. To je apsolvirao Vučić i to koristi. Pogledajmo samo od kog profila ljudi ima podršku Vučić! Od nepismenih i polupismenih, i još kada takvi zasednu na neku funkciju a ovakvi ga podržavaju, eto propasti, odnosno sadašnje st(r)anje! Verujte, veliki problem će biti skloniti te mediokritete iz vlasti! Što rekao Marfi: Budale su tako prodorne..
Stvarno, dosta je bilo, osnujte stranku, formirajte gradske odbore ….Krajnje je vreme da sa reci predjete na dela, ima dosta ljudi koji žele suštinske promene u svim sferama života, ne samo politike. Ima još poštenih ljudi..Dosta je bilo. Podrav iz Smedereva.
Bravo. Problem je koji su kriterijumi i ko procenjuje necije postenje.
Ne slažem se sa autorom teksta. Kada bi malo bolje sagledali istoriju na ovim prostorima, možda bi drugačije gledali od napisanog u tekstu. Ako bi na primer postavili čuvenog Serpika u neki grad u Srbiji, taj bi gore prošao nego Serpiko u filmu, a još gore od pravog Serpika kako je dobro prošao u životu. Ovde nije reč o moralu pojedinca koji će postepeno uticati na moral i funkcionisanje društva. Ovde su stvari mnogo dublje i starije. Treba pogledati kolektivno nesvesno koje se vekovima stvaralo i danas presudno utiče na moral društva. Čak i da se usudim da budem ovdašnji Serpiko, neću uspeti da se borim protiv nemorala pokrenutog još u 17. veku kada su Turci počeli da ugnjetavaju ovdašnji narod. U Srbiji ne treba Serpiko. U Srbiji svakom pojedincu treba mešavina osobina patrijarha Pavla i Serpika. Al’ ajd’ sad ti dostigni taj nivo. E, to ti je stvar veća od politike i pokreta kakav je Dosta je bilo. Ovo kažem i mislim iako sam simpatizer i sigurni glas na izborima za Dosta je bilo. Daj Bože da dostignemo taj nivo!
A postoji li mehanizam u vasem pokretu koji ce postene zastiti od linca kad krenu u rat na lokalnom nivou protiv “parazita”? Znate li koliko su “oni” jaki i kakvim ce se metodama sluziti da uzvrate, a uzvratice i to zestoko. Koje oruzje upotrebiti i suprotstaviti im se a pri tom postici “neki” efekat? Indikativno je sto je ovaj tekst napisao bivsi radikal i sps-ovac (kako kazu njegovi sugradjani a sto on nije negirao). Smatram da nikako ne treba dozvoliti da na celu vaseg pokreta na lokalnom nivou bude osoba koja je prethodno bila u nekoj stranci a narocito u vise od jedne. Slicno (ponavljam, slicno) kao i 2000 za odbornika treba izabrati coveka bez mrlje u biografiji, uglednog i postenog, bez prethodnog stranackog angazovanja. Bez obzira koliko nerealno zvucalo, ima ih dosta. I krenuti koordinisano i slozno u otkrivanje afera. U svakom gradu se sve, manje-vise, zna samo je pitanje hoce li neko to javno obelodaniti. Predlazem da otvorite poddomen za svaki grad pod postojecim domenom Pokreta i koordinisete pokretanje pitanja npr. javnih nabavki i kredita javnih preduzeca u zadnjih par godina. Sa jakim pravnim timom i postenim i uglednim odbornicima uspecete da pokrenete postene. Uclanjivace se usput i “preletaci” ali im ne dajte pravo glasa. Znaci DOSTA JE BILO PRICE. Treba preci u konkretnu akciju.
Podrzavam potpuno prethodnog govornika Milana Mitrovica od 24.10.2015 u 22,07 casova.Treba zaista preci s reci na dela.