Колико ће још крви протећи Дунавом, да ли ће уопште та пракса престати, хоћемо ли увести ред? Или треба прво да се усагласимо шта је “ред”? За неке је испуштање отпадних вода у Дунав “у реду”. Вода носи све, па ће и та “црвена течност” брзо бити “однешена” и, што је најгоре, заборављена. И кад се и то мало прашине слегне, идемо испочетка.
За последњи инцидент испуштања „црвене течности « у Дунав код Новог Сада једна велика и реномирана фирма, која се бави месним прерађевинама, новчано је кажњена. Не знам да ли је платила казну. С обзиром да казна не може бити већа од милион динара (Закон о водама), а да само годишње одржавање система за третман индустријских отпадних вода кошта значајно више, много је исплативије платити казну него ући у инвестицију.
Foto: TANJUG/Jaroslav Pap
Цена система за третман отпадних вода се креће од више десетина хиљада евра за мале (породичне) кланице, до више стотина хиљада, па и милион евра за велике произвођаче, те је врло јасно да казнена политика може једино да “науди” малим, породичним фирмама. Казне за “велике” су, у најмању руку, смешне.
Главни показатељи загађења, БПК5 и ХПК, се мере хиљадама мгО2/л код нетретиране индустријске отпадне воде, а дозвољене граничне вредности су 25 и 150 мгО2/л, по уредби Владе из септембра 2011. године. У питању је биохемијска потрошња одређене количине кисеоника потребног за разлагање органских материја у отпадним водама, преко хетеротрофних микроорганизама, у току првих пет дана култивације (БПК5), те хемијска потрошња одређене количине кисеоника потребне за оксидацију органских компонената и неорганских соли (ХПК).
Пре неколико дана био сам у једној од тих великих фирми. Рекли су ми да нису заинтересовани за третман отпадних вода. На моју констатацију да је у питању, осим законске регулативе и један од најтежих облика загађења, да је најчешће реципијент водоопскрбно подручје, да преко 70% органског оптерећења отпадних вода потиче из индустрије, речено ми је да је то за њих скупо, неће да дају паре за третман. Кажу, чекају Хоризонт 2020 (ЕУ фонд). То је само изговор за неупућене, јер новац из тог фонда није намењен профитним организацијама, што ми је и лично потврдио амбасадор ЕУ Мајкл Девенпорт.
Загађивање Дунава је много јефтиније од уградње система за пречишћавање. Загађивање Дунава је дозвољено јер су у питању “донатори”, зато што су “велики”, зато што добијају субвенције и уредно плаћају рекет. Зато што прете отпуштањем радника пред изборе, зато што је ово “њихова” држава, у нашој земљи. Ко им омогућава да несметано “возе” отпадну воду канализацијом до Дунава? Ко их штити? ДС или СНС? Републићка или Покрајинска Влада? Има ли разлике? Или је то, једноставно, ДСНС?
Програм покрета “Доста је било” базиран је на увођењу реда и на потпуној транспарентности, као и на стварању услова за развој породичних предузећа и газдинстава. Они су и сада највећи послодавац у Србији и, сигуран сам, будућност ове земље. Од ових “великих” инвеститора, и страних и домаћих, добисмо само отпад и “минималац”, преко тајних уговора. Дота је било, ми можемо боље.
Никола Штула
заменик покрајинског координатора за Војводину
Logika profita je apsolutizovani princip kapitalističkog totalitarizma.
Da, ali ne može biti iznad zakona.
Autor teksta je vrlo jasno rekao zašto ovakve pojave traju, neprestalno se ponavljaju, a niko od nadležnih ne reaguje. Stranke na vlasti se uredno “servisiraju”, između ostalih, i od ovakvih velikih zagađivača. Svi su tu našli svoju računicu, vlast nezakonite izvore finansiranja a zagađivači jeftin način da ostvaruju ekstra profit, bez ulaganja u tehnološke novine proizvodnog procesa ili povećanja konkurentnosti. Jedino što su građani zdravstveno ugroženi, al koga to briga u ovakvoj državi. Sličan slučaj se desio i u Srbobranu pre mesec dana, ogroman pomor ribe na kanalu DTD, siromašan narod hvatao tu zatrovanu ribu i jeo, al koga to briga.! To se više i ne spominje, kao da ništa nije ni bilo. A tek da neko odgovara zbog svega toga, ma taman posla. Gledamo “Farmu”, slušamo gde nam je “svemogući” Alek i kako nam je mnogo dobro, i … čekamo da nam neko drugi umesto nas uredi državu omogući bolji život našoj deci. Teško, stvari se neće tek tako menjati same od sebe, moramo se svi potruditi, bar malko!
Biogas postrojenja rešavaju ove probleme, međutim, potrebno je da neko natera drzaoce profita da investiraju i zatvore ciklus!
Naravno, ali i to je skupa i dugoročna investicija, a ovde se o tome ili nikakao ili slabo razmišlja.