Економија Правосуђе Саопштењe

Држава покушала да заштити Богићевића од принудне наплате

Из врха власти банкама сугерисано да обезбеде новац за Фармаком, потврђују документи до којих је Данас дошао.

Синиша Мали и Ивица Којић организовали у Министарству финансија састанак са банкарима како би их убедили да не блокирају Фармаком * Показало се да никада није донета “државна стратегија наплате потраживања” од Фармакома, иако су се представници државе позивали на њу * Спасавање није успело јер банкари нису били уверени да је план реструктурирања реалан, али и услед нервозе приватних банкара због државног уплитања.

Мирославу Богићевићу, власнику Концерна Фармаком, држава је у континуитету пружала јасну подршку и обезбеђивала заштиту од поверилаца, сведоче нови документи до којих је дошао Данас. Записници са састанака који су организовани из врха власти, показују како је током 2013. године рађено на томе да се спрече државне банке да наплате своја потраживања од Фармакома, иако су приватне већ блокирале то предузеће, а циљ је био да та фирма настави да ради без обзира на огромне дугове.

Наш лист је већ писао о томе да је у марту 2013. Управни одбор Привредне банке Београд, наредио Извршном одбору да предузме све мере како би наплатио све дугове које може од свих дужника, али да то никако не чини према Фармакому. Наиме, како се наводи у наредби „стратегија наплате потраживања, директно или индиректно, дугованих од Концерна Фармаком МБ, биће усклађивана унутар генералне стратегије државе према овом клијенту, уз координацију између Владе, Министарства финансија и привреде и других релевантних институција и органа“. Тиме је ПББ-у било забрањено да блокира Фармаком или да активира хипотеке на Богићевићев рудник, које је узела у обезбеђење.

На крају ће се показати да „државна стратегија наплате потраживања“ према Богићевићу никада није донета, те је ПББ на крају завршила у стечају. Али, у том тренутку било је одлучено да се деловање са циљем заштите Богићевића, прошири.

Тако 16. априла 2013, Ивица Којић, тада државни секретар Министарства финансија, а данас шеф кабинета премијера Александра Вучића, сазива састанак у Министарству финансија са свим банкарима (и државним и приватним), од којих је Богићевић узимао кредите. Са стране државе, састанак воде Којић и Синиша Мали, у званичном својству Вучићевог саветника, тада првог потпредседника Владе. Присуствује и сам Богићевић, са својим саветницима. Дешавања на овом састанку су позната практично целој банкарској заједници у Србији, пошто су били позвани Интеза, Комерцијална, Еуробанк, Војвођанска, Сбербанк, Финдоместик, АИК, Московска банка, Универзал, Поштанска штедионица, Српска банка, ПББ, Креди, Чачанска и Јубмес банка.

Како за Данас објашњавају неки од банкара који су присуствовали догађају, контекст је кључан: „Држава својим ауторитетом стаје иза приватне фирме да би сугерисала банкама да одустану од принудне наплате дугова од ње“.

Рецепт није успео. Одмах пошто је састанак завршен, две иностране, приватне банке, хитно повлаче менице и у року од пар сати блокирају Фармаком. Тада креће домино ефекат, па је до сутрадан скоро цео Богићевићев концерн био под блокадом, укључујући и Млекару Шабац.

Према наводима банкара, две околности су утицале на овакав развој догађаја, који је касније довео до потпуног урушавања Фармакома. Прва је та што план реструктурирања и опоравка овог система, који је представљен на састанку, није убедио банкаре, а друга је нервоза коју су приватни банкари осетили видевши државно уплитање у целу ствар, које је претило да само њих остави „кратких рукава“, а све остале намири на један или на други начин.

Након тога, власт усмерава своје напоре ка државним банкама на које има директан утицај (без Комерцијалне) и ка осталим државним институцијама којима Богићевић дугује новац – Дунав осигурању и АМСС-у. Ова група се назвала „домаћи пул поверилаца“.

Тада се креира план да Богићевић оснује нову фирму – Фармаком Финанце, која ће послужити да се матичној компанији обезбеди финансирање за наставак рада њених фирми, конкретно Млекаре Шабац и рудника Леце. То финансирање је требало да дође, и дошло је, од компаније Медиоланум инвест.

Будући да су и млекара и рудник били под блокадом, сав новац који би легао на рачун ових фирми би припао банкама. Зато је од „пула домаћих поверилаца“ затражено да пруже подршку овом плану, тојест да дозволе Богићевићу да задржи новац који добије од Медиоланума, уместо да га узму за наплату својих дугова.

Ревизорској кући КПМГ је припао задатак да формулише предлог документа (протокола и сагласности) који ће банке и остали актери потписати. Ту се опет појављује Вучићев саветник Синиша Мали, као организатор који упућује банке да пристану на овакав аранжман и обећава да ће се заузети за њих.

У мејлу од 26. јуна 2013. упућеном државним повериоцима Фармакома (али и Милораду Џамбићу, тадашњем директору Агенције за осигурање депозита), Синиша Мали дословно пише:

„Молим вас да пажљиво проучите предлог који је у прилогу. Сматрам да је потребно да се Фармакому обезбеде средства за покретање производње у што краћем временском периоду како би се створили услови за опоравак компаније. У исто време, као информација, замолио сам КПМГ да у разговорима са ИФЦ-ом покуша да поправи позицију домаћих банака како би оне постале хипотекарни повериоци другог реда. Ја сам на располагању за било која питања. Др Синиша Мали, ЦФА, Саветник првог потпредседника Владе РС“.

Дан пошто су добили овај мејл од Малог, домаће банке пристају на договор и Богићевић добија пет милиона евра од Медиоланум инвеста.

Богићевић и Светска банка

Део мејла Синише Малог упућеног банкарима, у којем се помиње да је замолио КПМГ да код ИФЦ-а покуша да издејствује да се домаће банке упишу као хипотекарни повериоци другог реда, тиче се чињенице да су државне банке Богићевићу махом давале кредите без потребног обезбеђења, уз изузетак ПББ-а који има хипотеку другог реда на рудник Сува Руда Рашка. ИФЦ је комерцијални огранак Светске банке, који је Фармакому такође дао велике кредите (чак 125 милиона евра), али са уписаним хипотекама првог реда. Пошто су остале банке имале само менице, Мали је заправо замолио КПМГ да пита ИФЦ за дозволу да се и државне банке упишу као хипотекарни повериоци за своје кредите на истој имовини на којој и ИФЦ има хипотеку. Богићевић се у мејлу не помиње, али како објашњавају саговорници Данаса, то је због тога што је јасно да он не би смео да ускрати своју сагласност на захтев Малог, који наступа у име државе која покушава да му спаси предузеће.

Мали без коментара

Градоначелник Београда Синиша Мали, који је током 2013. године обављао функцију саветника за економска питања првог потпредседника Владе Александра Вучића, јуче није одговорио на молбу Данаса за изјаву о својој улози у спашавању Фармакома.

Наш лист је током јучерашњег дана послао и званичан захтев Министарству финансија за увид у записник са састанка који је Министарство одржало са банкарима и Фармакомом 16. априла 2013. године. Како смо обавештени, Министарство ће на захтев одговорити у року у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

 

 

АУТОР: АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ
Оригинални текст на сајту www.danas.rs

Доста је било

Доста је било

3
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
Ivan MiljkovicETFovacGoldina Recent comment authors
најновији најстарији
Goldina
Гост
Goldina

Taman kada pomislim da smo skroz pali u mulj i blato,shvatim da padamo i dalje.Dokle?

ETFovac
Гост
ETFovac

Postoji li nesto u sta (Dr) Sinisa Mali nije umesan? On treba da je u pritvoru jos od trenutka kada je izaslo na videlo da ima stnove, sukob interesa oko privatne firme koja ukljucuje i njegovu porodicu…. Sada jos i ovo! On takodje predstavlja kontinuiran rad vlasti – direktor agencije za privatizaciju u prethodnim vladama, a gradonacelnik sada. A to se takodje vidi i po ovim nalozima koje je slao bankama, gde stiti Bogicevica i od prethodne i od sadasnje vlasti! DSNS u svom punom sjaju, rekao bih!

Ivan Miljkovic
Гост
Ivan Miljkovic

U Srbiji se decenijama ,,štite“ dužnici.Kada preduzeća duguju bankama onda u stečaj odu banke.Svojevremeno tako ugasiše 4 najveće banke da bi subvencijama održavali preduzeća koja će , ipak, otici u stečaj.To mi liči na situaciju u kojoj dužnik upuca poverioca da mu ne bi vratio dug. Nema poverioca nema duga.