Radulović za Užičku nedelju: Opozicija je istrošena zbog lažnih opozicionara. Do izbora će sve biti jasnije

Predsednik pokreta „Dosta je bilo“, Saša Radulović, u intervjuu za Užičku nedelju, analizira aktuelnu političku situaciju u Srbiji, najnovije izveštaje Evropske komisije i MMF-a, goruća ekonomska pitanja i najnovije političke saveze na opozicionom spektru Srbije.

Povodom poslednja dva izveštaja Evropske komisije i MMF-a, koje je premijer Aleksandara Vučić ocenio kao „izuzetno pozitivne“ , Radulović kaže:

– Interesantno je koliko se naši zvaničnici pozivaju na to šta kaže MMF, šta kaže Evropska unija, šta kaže Rusija ili bilo ko drugi, a ne bave se time da nam kažu šta je to konkretno dobro u Srbiji. Evropska unija zastupa svoje interese, MMF zastupa interese poverilaca, a Vlada Srbije izgleda ne zastupa interese građana Srbije. Situacija u Srbiji je katastrofalno loša na ekonomskom planu.

Da li to odgovara Evropskoj komisiji i Evropskoj uniji koja nam je dala kredite i očekuje da se ti krediti vrate? Da li to odgovra MMF-u, jer i oni očekuju da vratimo kredite poveriocima, zaista nije nešto što treba da bude interesantno građanima Srbije. Šta je to uopšte dobro u Srbiji? U odnosu na 2014. godinu bruto domaći proizvod će porasti 0,7 %. To su zaista smešni brojevi. Ljudi gube posao, nemaju nikakvu šansu da, mimo političkih stranaka, negde nađu posao, žive sve teže, novčanici su im sve tanji, a ekonomska politika vlade je katastrofalno loša, bez obzira da li to nekome u nekim izveštajima odgovara ili ne.

UN: Da li se onda ova podrška Evropske unije zapravo više tiče broja poslanika koji podržavaju ovu vladu, a ne objektivnih ekonomskih parametara i realne slike društva?

– Upravo to mi je od više ambasadora i na više sastanaka na kojima smo razgovarali sa strancima, rečeno. U Srbiji Vučić ima veliku podršku birača, niko nema takvu podršku i jedini partner sa kojim oni mogu da razgovaraju je trenutno Vučić. Kada se profilišu neka jača politička imena u opoziciji, oni će im biti partneri sa kojima mogu da razgovaraju. Treba uvek, i u ekonomskoj i u spoljnoj politici voditi računa o jednoj stvari. Tu ne vladaju prijateljstva, tu postoje samo interesi. Sve te zemlje imaju svoje interese i sve te stvari skupa treba tako i da posmatramo. Na žalost, niko ne štiti interese Republike Srbije.

UN: U jednom trenutku je bila velika dilema da li će biti parlamentarnih izbora. Šta mislite zašto je Vučić odustao od izbora ove godine?

– Malo mu je bilo prerano da na brzinu organizuje izbore za decembar i morao je da ih odloži za april iduće godine. I to će se desiti u aprilu. On mora da raspiše i republičke izbore, a razlog je potpuno jednostavan, ima potpuno nesposobne lokalne kadrove, bez ikakvog kredibiliteta u lokalnim sredinama. On kada bi dozvolio da budu samo pokrajinski i lokalni izbori, doživeo bi katastrofalan poraz na tim izborima, tako da mora da organizuje i republičke izbore i pokuša sve da napravi te izbore kao referendum o sebi. U medijima pumpa pozitivnu sliku o sebi i na osnovu toga  misli da osvoji ponovo vlast naredne četiri godine. Znači, on mora da raspiše sve te izbore u aprilu, jer ako birači primete da mu opada popularnost, nakon toga će biti brz krah SNS-a i Aleksandra Vučića. SNS će se raspasti, ustavri, čim popularnost Aleksandra Vučića padne ispod 40% , a to će se desiti u 2016. godini.

UN: Monopol vlasti nad većinom medija u Srbiji je više nego očigledan. Zašto mediji to tolerišu i zašto nema više otpora?

– Zato što je način kontrole medija čisto finansijski. Oni nemaju cenzore koji sede po tim medijima, nego 30 do 40% medija u Srbiji direktno zavise od države, bilo od budžeta, bilo od preduzeća kojima upravlja partokratija, i ako neko od njih piše nešto što im se ne dopada, odmah im se ukine finansiranje. Na primer, Telekom prestane da se oglašava ili neko drugo javno preduzeće prestane da učestvuje u medijskim projektima. To automatski dovodi medije u situaciju da više nemaju održivo poslovanje. Na osnovu novca, kako iz budžeta, tako iz javnih preduzeća, Vučić kontroliše medije i postiže i tu autocenzuru. Ljudi i ne znaju koliko je dovoljno samo da ne pišu protiv Vučića i da će on i tada biti zadovoljan.

Pravi primer za to je Er Srbija koja je u 2014. godini dobila subvenciju od države od 71 milion evra i time pokušala da prikrije najgori poslovni rezultat od kako postoji JAT, od 75 miliona evra. Vučić je govorio „ne slušajte Radulovića, on ne razume finansijske izveštaje, nisu bile tolike subvencije“, a ne ume da kaže kolike su bile. To su preneli svi mediji. Naše reagovanje, gde smo samo pokazali finansijski izveštaj i rekli „ne verujete ni Vučiću, ni Raduloviću, nego pročitajte finansijski izveštaj iz koga se jasno vidi da je država Srbija dala subvenciju od 71 milion evra, odnosno 8,3 milijarde dinara u 2014. godini i to je fiktivni dobitak Er Srbije“. Ono što je tužna istina je da, što više karata proda Er Srbija, to je gubitak veći, zbog izuzetno štetnog ugovora koji je država potpisala sa Etihadom prilikom prodaje JAT-a.

UN: Šta preostaje opoziciji u ovakvim medijskim okolnostima? Da li je ukrupnjavanje političkih stranka način i šta mislite o najnovijem savezu SDS-a i LDP-a?

– Ako pogledate ko se pojavljuje na Vučićevim udarnim medijima, Informer, Pink, Studio B i ko daje intervjue, videćete ko sarađuje sa vlašću, a ko ne. Istrošeni kadrovi koji su preko dvadeset godina na političkoj sceni Srbije, ne mogu nikako biti opozicija danas. Oni se samo utrkuju ko će biti bliži Vučiću u očekivanoj prekompoziciji vlasti. Ono što prava opozicija radi, a tu smo i mi, je što, pored društvenih mreža, koje su jedini kanal preko koga možemo da dođemo do javnosti, radi na terenu, preko tribina, štandova, razgovara sa građanima.

Prema poslednjim istraživanjima podrška građana pokretu „Dosta je bilo“ kreće se između 4 i 5% . U Beogradu smo već odavno iznad cenzusa, a u ostatku Srbije nešto manje. Do izbora će situcija biti daleko bolja. Ljudi vide da su im novčanici sve tanji, da se loše živi i da Srbija, na žalost, propada. Ja bih voleo da to nije tako, ali naš budžet je u jako lošem stanju, uprkos Vučićevim pričama da smo smanjili deficit i da nemamo nikakvih problema. Konstantno se država zadužuje, izdaju se nove dinarske obveznice i druga stvar je ide se u prodaju velikih sistema poput Telekoma, kojoj se mi protivimo, jer je budžet prazan. Moramo da zaustavimo ovu poslednju rasprodaju državne imovine. Posle Telekoma ide i EPS, i infrastruktura, i putevi, i vodovod i kanalizacija, jer partokratija kao parazit koji izjeda državu, ne zna kada je dosta. Pretvara nas u zemlju jeftine radne snage i ja se nadam da ćemo to zaustaviti do 2016. godine.

UN: Kakve su vam šanse na sledećim izborima, ako već nećete u koaliciju sa nekim kao što je Boris Tadić ili Čedomir Jovanović?

– Na tim izborima će građani dati glas svima onima za koje veruju da su prava opozicija aktuelnom režimu. Politička scena će se iskristalisati narednih nekoliko meseci. Mi smo već u nekoliko navrata rekli da nećemo da pravimo parazitske koalicije, koje su tu samo da bi se prešao cenzus. Idemo sami na izbore i preći ćemo cenzus i to će biti početak kraja Aleksandra Vučića. Iste stvari će se desiti i na desnici i na levici. Mi smo politička organizacija centra i zalažemo se za tržišnu ekonomiju i za jaku socijalnu komponentu države. Nadamo se da će se pojaviti nove političke snage koje će pomoći da se uvede red u Srbiji. Do tada pokrete „Dosta je bilo“ mora da nastupa sam.

UN: Još jedan od parametara koji ne idu na ruku izveštaju Evropske komisije je i pad investicija u poslednjih godinu dana. Za šta mi dobijamo podršku uopšte, ako je nivo ulaganja sve manji?

–  Postoje dva glavna razloga. Prvi je pitanje Kosova i kako Vučić i vlada postupaju po ovom pitanju i ne insistiraju na rešavanju pitanja imovine, kako pravnih lica, crkve tako i fizičkih lica, i ne insistiraju na pitanju autonomije, već nekakve nevladine organizacije koja se zove Zajednica srpskih opština. Potpuno je nejesno zašto Vučić ne insistira na tome, nego pušta da nam se dešavaju stavari koje nam se dešavaju, i ulazimo u ovaj cirkus oko UNESK-a i pravljenje priče ni oko čega, jer je mesto na kome to treba da se dogovori bilo u Briselu.

– Drugi razlog je to što je Vučić dobro shvatio da je nemačka politika i politika Evropske unije, politika štednje, i on je tu primer kako se štedi. Smanjuje plate, smanjuje penzije, uništava domaću privredu i podržava nerazumnu štednju i pokazuje Evropskoj uniji kako postoji jedna zemlja koja prati njihovo program. To je pogubno za Srbiju, jer nije pitanje da li trebe štedeti, nego na čemu treba štedeti, a to sigurno nisu plate i penzije, već partokratija.

Partijsko zapošljavanje u javnom sektoru koje nas godišnje košta milijardu evra i subvencije koje nas takođe koštaju preko milijardu evra. Samo šest javnih preduzeća u Srbiji godišnje pravi gubitak od preko milijardu evra, a dobila su godišnju subvenciju od 241 milion evra. To su Srbijagas, Železnice Srbije, EPS, Petrohemija, Železara Smederevo, Er Srbija. Samo šest firmi pravi ogromne gubitke, a Vučić reformom naziva smanjenje plata i penzija na kojima je uštedeo 210 miliona evra. Očigledno je da imamo premijera koji obmanjuje javnost i vodi politiku suprotnu interesima države Srbije.

UN: Kakav scenario predviđate do kraja ove godine i hoćemo li konačno zaokružiti proces privatizacije nakon petnaest godina od donošenja zakona 2001. godine?

–  Nema tu više nikakve privatizacije, jer imamo potpuno urušavanje čitavog sistema. Kao ministar privrede 2013. godine, pokušao sam sa svojim timom da sprečim propadanje cele privrede, dok Vučić sada praktično završava pljačkašku privatizaciju, tako što se sva ova preduzeća praktično urušavaju. Tu nikakvog uvođenja reda nema, nisu napravljeni nikakvi pomaci, već nastavljaju da pričaju bajke o nekakvim stranim investitorima spasiocima, koji će ovde doći i uvesti red, a sve što se zapravo dešava je nastavljanje pravljenja gubitaka i širenje rupe u budžetu. Ceh neodgovornosti i nesposobnosti Vlade Srbije plaćaju građani Srbije.

UN: Da li je uzrok nekompetencija kadrova u vladi ili očigledna namera vlasti?

– Rekao bih i jedno i drugo. Podsetiću na reči Verice Barać koja je 2011. godine rekla da je Vlada centar korupcije u državi. Pošto sada odluke ne donosi Vlada Srbije, već jedan čovek, ta njena rečenica može da se prevede da je Vučić centar korupcije u Srbiji, a to sve možemo da vidimo kroz afere oko Siniše Malog, sve tajne ugovore koje država potpisuje, Vučićeve prijatelje koji iznajmljuju vile DIPOS-a i koji nameštaju zakon kojim treba da kupe te vile, znači imamo nastavak pljačke društva.

Slučaj 24 sporne privatizacije je praktično obustavljen, jer se tu radi o Vučićevim prijateljima i finansijerima, a ne nekome koga on proganja, i na žalost, sve što on govori je obmana javnosti. Sve i kada bi se odrekao, a neće, jer tim novcem finansira ceo svoj partokratski sistem, on to ne bi mogao da uradi sa svojim timom, jer je nesposoban. On pokušava da ubedi građane da riba ne smrdi od glave, a naravno da riba smrdi od glave i centralni problem je nesposoban premijer koji je i centar korupcije u Srbiji.

UN: Možemo li na nove izbore bez novog Ustava?

– Biće i ovi izbori bez novog Ustava. Mislim da za te promene nema dovoljno prostora, ali ko zna, sve zavisi od čitave ove predstave oko SNS-a i SPS-a. Ja u budućoj vlasti u Srbiji ne vidim više nikoga ko je do sada ispoljio parazitsko ponašanje, ali videćemo odluku građana po tom pitanju. Naš najveći problem je što nećemo imati jednu ravnopravnu utakmicu sa medijskog stanovišta, međutim valja nam pobediti i pored toga.

LJ.K.