Хајде да причамо о АФЛАТОКСИНУ. Знате , то је оно што се налази у млеку које наша деца и ми пијемо, а неке чике и тете из надлежних “институција” су одлучиле да је у реду да његове вредности буду 20 ПУТА веће од оних дозвољених у Европској унији. А наша земља, која се зове Србија, у којој живимо, богата је ЗЕОЛИТОМ ( специфично клиноптилолитом), који је довољно додати у амбаре са кукурузом (јер има антитоксично дејство и везује афлатоксин за себе) и решити проблем. Да ли сте приметили велике камионе-хладњаче са млеком који довозе ту чудну супстанцу у српске млекаре? Није ли вам сумњиво што литар свежег млека на пијаци кошта 60 динара, а млеко у тетрапаку 78?
Напомена: Знате, не хране се само краве кукурузом. И свиње се хране кукурузом. И коке. Тако да афлатоксина нема само у млеку.
Foto: zamnar.com
Хајде да причамо о РЕФЕРЕНТНОЈ НАЦИОНАЛНОЈ ЛАБОРАТОРИЈИ за испитивање квалитета сировог млека и лабораторији за физичко-хемијска испитивања хране и хране за животиње које Србија још увек нема. Само неколико чињеница око којих би требало озбиљно да се забринете:
*Месо, али и остали производи који стижу у Србију прихватају се са документацијом која их прати, без контроле у нашој земљи. Увози се месо лошег квалитета, или чак месо коме је у ЕУ истекао рок употребе.У Србији су дужи рокови употребе него у земљама ЕУ, па правно гледано нико не крши закон. Али се знатно утиче на квалитет здравља људи
*Анализе брашна и хлеба плаћају сами млинари и пекари.
*Приликом увоза прехрамбених производа ослањамо на податке о квалитету и анализе из земаља из којих производи стижу
*Оно што је предвиђено за отпад, за животињску храну наше компаније купују и онда продају као месо треће категорије. Јасно је да је правилник о квалитету увозног меса излобиран. Иако су правила стриктна нигде не пише колико тачно протеина животињског меса мора бити у прерађевинама.Месо је препуно соли, арома и желатина, а економска немоћ грађане приморава да купују месо лошег квалитета. (1)
Хајде да причамо о ПЕСТИЦИДИМА. Примена Закона који предвиђа комплетну токсиколошку документацију за пестициде, а који је усвојен још 2009.године, одложена је до 2019 године! 70 одсто пољопривредних производа у Србији третира се недовољно испитаним пестицидима, сумњивог квалитета, од којих многи изазивају неплодност и рак, а у земљи се задржавају по 20 година. Више од 90 одсто пестицида се увози. У нашој земљи се и даље користе пестициди који су у другим земљама забрањени, попут ДДТ – који изазива рак и неплодност.
Иначе, Србија је водећа европска земља по потрошњи пестицида. То се неће променити, јер ће и наредне четири године средства за заштиту биља моћи да се увозе без ограничења. Зато потрошачима нико неће моћи да гарантује колико је наша храна здрава. (2)
Хајде да причамо о ГЛИФОЗАТУ. Оранице у Србији годинама се прскају хербицидима који садрже глифозат, активну супстанцу за коју је комитет од 12 стручњака Светске здравствене организације утврдио да је канцерогена и да изазива рак. Глифозат изазива: аномалије унутрашњих органа, омекшавање костију, одумирање ћелија људске плаценте, спонтане побачаје, дегенерацију сперматозоида, поремећаје срца. Где глифозат падне, само ГМО расту. Али, не лези враже – глифозат је активна супстанца која се налази на листи одобрених супстанци у ЕУ и у Србији, тако да су средства на бази ове активне супстанце у промету у свим земљама чланицама ЕУ, као и у Србији. Глифозат изазива дефицит хранљивих микроелемената у биљкама- биљке постају слабије и мање хранљиве вредности. Осим тога глифозат убија корисне бактерије у тлу које биљку хране азотом. На ознаци за Раундап Про се каже ,,Избегавати контакт хербицида са лишћем, зеленим стабљикама, изложеним недрвенастим корењем, плодовима, жељеним биљкама и дрвећем, јер је могућа озбиљна штета или уништење. Крајња пажња је потребна при употреби овог производа да би се избегла штета жељеним биљкама и усевима”.
Хајде да причамо о ТРЖИШТУ ХРАНЕ. Две трећине трговинских ланаца у Србији је у рукама страних компанија – Делеза и Агрокора. Трговинска глобализација требало је да донесе бенефите попут раста прихода малих пољопривредних произвођача услед приступа различитим тржиштима, као и ниже цене за потрошаче. Међутим, у нашој земљи ти позитивни ефекти су изостали. Анализом података коју је извршио Економски институт и Институт за економику пољопривреде од 2000. до 2012.године утврђено је да је цена свињског меса увећана за 60 одсто, јабука и пилећег меса за 83, кромпира за 87 одсто, пасуља за 106, а млека чак 119 одсто. “Супермаркет револуција” у Србији не само што није донела корист потрошачима и малим пољопривредним произвођачима, већ су тржишне промене омогућиле појединим бизнис ентитетима да заузму “монополске” позиције, отворен је простор за функционисање сивог тржишта, нелојалну конкуренцију, неприхватљив раст цена прехрамбених производа и разне врсте манипулација и превара у сектору прехрамбене индустрије. (3)
Оливера Јовић, координаторка покрета „Доста је било – Саша Радуловић“ за Лесковац
(1) http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/489817/Na-trpezi-otpad-iz-Evrope
(2) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:484633-Otrovasmo-se-pesticidima-dok-cekamo-zakon
(3) http://www.agroklub.rs/kolumna/dobre-predloge-nema-ko-da-cuje/21164/
Текст је објављен у интернет часопису „Време је“
Hajde da pricamo o deklaraciji, neko uveze meso koje stoji u hladnjaci vec par godina po niskim cenama, “neko” ga deklarise kao meso koje je ok (jer mu i zakon to omogucava) i pusti u promet i stavi nizu cenu. Naravno nas ojadjen narod ga kupuje jer je malo niza cena. Jedemo smece i ne znamo, a onda nase meso koje je mnogo kvalitetnije i sveze propada, kao i nasi ljudi po selima koji uzgajaju. Tu onda ide onaj zacarani lanac propasti domace ekonomije.Na kraju Vucic spasilac dovede tenis ili tako neku firmu i ti nasi uzgajivaci se zaposle za 200evra kod njega. Ostajuci zbunjeni kako su oni propali, a ovaj moze sve da proda. Ne znaju sta se dogodilo na trzistu, a ne znaju ni zasto je velika kompanija dobila za dzaba zemljiste, subvencije . . . Problem su pravilnici, deklaracija i kontrola. Koje nema zarad licne dobiti i moci.
Једна народна изрека каже: ” за просутим млеком не вреди жалити”! Претходна “штеточинска” власт је брже-боље потписала ССП неби ли убрала који политички поен пред тадашње изборе. Ништа се није ваљано изпреговарало о нашим правима и обавезама, и сада је “капија је широм отворена” тј. стижу нам пољопривредни производи са свих страна, пестициди све друго, а да ми то више не можемо и не смемо стопирати. За царинску заштиту наших паора је сада касно и џаба сви протести, неће нам нико вратити почетни положај. Али може се све оно што друге озбиљне државе и одговорне власти иначе и раде. Може се ванцаринским мерама отежавати и успоравати увоз непотребних аграрних и др. производа (додатне контроле које трају дуже и прилично коштају увознике, забрана увоза или додатно финасијско оптерећење неквалитетних производа и на тај начин их учинити неконкурентним, бесплатним анализама доказивати квалитет и здравствену безбедност наших примарних пољ.производа и популарисати их код потрошача, сва хемијска средства обавезно контролисати о трошку увозника и поред драконских казни изрицати и мере забране рада за све оне који дистрибуирају такве недозвољене отрове, и тд.) Само, за то све је потребна одговорна власт која мисли о свом народу и својој држави, а ова садашња, на жалост, мисли само о сопственим личним и партијским интересима и како ће што дуже да задрже своје “фотеље”, а о нашој привреди и нашем здрављу, … ма кога то још брига!
“Ништа се није ваљано изпреговарало о нашим правима и обавезама, и сада је “капија је широм отворена” тј. стижу нам пољопривредни производи са свих страна, пестициди све друго, а да ми то више не можемо и не смемо стопирати. За царинску заштиту наших паора је сада касно и џаба сви протести, неће нам нико вратити почетни положај.”
Ne bih se slozio da je sad kasno da se redefinisu i poniste stetne obaveze koje smo preuzeli! Odgovorna vlast bi morala to da uradi po hitnom postupku. Ulazak u EU nije bitniji od prava i zdravlja gradjana Srbije. EU treba da bude perspektiva Srbije, ali ne na kolenima i ne po svaku cenu. Koja je svrha ulaska u EU ovako kako to sada sprovodimo, ako cemo samo biti djubriste Evrope? Svi stetni ugovori, obaveze, zakoni… moraju biti ponisteni, a odgovorni moraju biti kaznjeni zbog korupcije i zloupotrebe.
To nece biti lak posao, ali se mora uraditi ako mislimo da zivimo u normalnoj zemlji gde nismo puko roblje. Stanje u kome je Srbija danas je sustinski gore od strane okupacije!