Hajde da pričamo o AFLATOKSINU. Znate , to je ono što se nalazi u mleku koje naša deca i mi pijemo, a neke čike i tete iz nadležnih “institucija” su odlučile da je u redu da njegove vrednosti budu 20 PUTA veće od onih dozvoljenih u Evropskoj uniji. A naša zemlja, koja se zove Srbija, u kojoj živimo, bogata je ZEOLITOM ( specifično klinoptilolitom), koji je dovoljno dodati u ambare sa kukuruzom (jer ima antitoksično dejstvo i vezuje aflatoksin za sebe) i rešiti problem. Da li ste primetili velike kamione-hladnjače sa mlekom koji dovoze tu čudnu supstancu u srpske mlekare? Nije li vam sumnjivo što litar svežeg mleka na pijaci košta 60 dinara, a mleko u tetrapaku 78?
Napomena: Znate, ne hrane se samo krave kukuruzom. I svinje se hrane kukuruzom. I koke. Tako da aflatoksina nema samo u mleku.
Foto: zamnar.com
Hajde da pričamo o REFERENTNOJ NACIONALNOJ LABORATORIJI za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka i laboratoriji za fizičko-hemijska ispitivanja hrane i hrane za životinje koje Srbija još uvek nema. Samo nekoliko činjenica oko kojih bi trebalo ozbiljno da se zabrinete:
*Meso, ali i ostali proizvodi koji stižu u Srbiju prihvataju se sa dokumentacijom koja ih prati, bez kontrole u našoj zemlji. Uvozi se meso lošeg kvaliteta, ili čak meso kome je u EU istekao rok upotrebe.U Srbiji su duži rokovi upotrebe nego u zemljama EU, pa pravno gledano niko ne krši zakon. Ali se znatno utiče na kvalitet zdravlja ljudi
*Analize brašna i hleba plaćaju sami mlinari i pekari.
*Prilikom uvoza prehrambenih proizvoda oslanjamo na podatke o kvalitetu i analize iz zemalja iz kojih proizvodi stižu
*Ono što je predviđeno za otpad, za životinjsku hranu naše kompanije kupuju i onda prodaju kao meso treće kategorije. Jasno je da je pravilnik o kvalitetu uvoznog mesa izlobiran. Iako su pravila striktna nigde ne piše koliko tačno proteina životinjskog mesa mora biti u prerađevinama.Meso je prepuno soli, aroma i želatina, a ekonomska nemoć građane primorava da kupuju meso lošeg kvaliteta. (1)
Hajde da pričamo o PESTICIDIMA. Primena Zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009.godine, odložena je do 2019 godine! 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira se nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju po 20 godina. Više od 90 odsto pesticida se uvozi. U našoj zemlji se i dalje koriste pesticidi koji su u drugim zemljama zabranjeni, poput DDT – koji izaziva rak i neplodnost.
Inače, Srbija je vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida. To se neće promeniti, jer će i naredne četiri godine sredstva za zaštitu bilja moći da se uvoze bez ograničenja. Zato potrošačima niko neće moći da garantuje koliko je naša hrana zdrava. (2)
Hajde da pričamo o GLIFOZATU. Oranice u Srbiji godinama se prskaju herbicidima koji sadrže glifozat, aktivnu supstancu za koju je komitet od 12 stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije utvrdio da je kancerogena i da izaziva rak. Glifozat izaziva: anomalije unutrašnjih organa, omekšavanje kostiju, odumiranje ćelija ljudske placente, spontane pobačaje, degeneraciju spermatozoida, poremećaje srca. Gde glifozat padne, samo GMO rastu. Ali, ne lezi vraže – glifozat je aktivna supstanca koja se nalazi na listi odobrenih supstanci u EU i u Srbiji, tako da su sredstva na bazi ove aktivne supstance u prometu u svim zemljama članicama EU, kao i u Srbiji. Glifozat izaziva deficit hranljivih mikroelemenata u biljkama- biljke postaju slabije i manje hranljive vrednosti. Osim toga glifozat ubija korisne bakterije u tlu koje biljku hrane azotom. Na oznaci za Raundap Pro se kaže ,,Izbegavati kontakt herbicida sa lišćem, zelenim stabljikama, izloženim nedrvenastim korenjem, plodovima, željenim biljkama i drvećem, jer je moguća ozbiljna šteta ili uništenje. Krajnja pažnja je potrebna pri upotrebi ovog proizvoda da bi se izbegla šteta željenim biljkama i usevima”.
Hajde da pričamo o TRŽIŠTU HRANE. Dve trećine trgovinskih lanaca u Srbiji je u rukama stranih kompanija – Deleza i Agrokora. Trgovinska globalizacija trebalo je da donese benefite poput rasta prihoda malih poljoprivrednih proizvođača usled pristupa različitim tržištima, kao i niže cene za potrošače. Međutim, u našoj zemlji ti pozitivni efekti su izostali. Analizom podataka koju je izvršio Ekonomski institut i Institut za ekonomiku poljoprivrede od 2000. do 2012.godine utvrđeno je da je cena svinjskog mesa uvećana za 60 odsto, jabuka i pilećeg mesa za 83, krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka čak 119 odsto. “Supermarket revolucija” u Srbiji ne samo što nije donela korist potrošačima i malim poljoprivrednim proizvođačima, već su tržišne promene omogućile pojedinim biznis entitetima da zauzmu “monopolske” pozicije, otvoren je prostor za funkcionisanje sivog tržišta, nelojalnu konkurenciju, neprihvatljiv rast cena prehrambenih proizvoda i razne vrste manipulacija i prevara u sektoru prehrambene industrije. (3)
Olivera Jović, koordinatorka pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“ za Leskovac
(1) http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/489817/Na-trpezi-otpad-iz-Evrope
(2) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:484633-Otrovasmo-se-pesticidima-dok-cekamo-zakon
(3) http://www.agroklub.rs/kolumna/dobre-predloge-nema-ko-da-cuje/21164/
Tekst je objavljen u internet časopisu „Vreme je“
Hajde da pricamo o deklaraciji, neko uveze meso koje stoji u hladnjaci vec par godina po niskim cenama, “neko” ga deklarise kao meso koje je ok (jer mu i zakon to omogucava) i pusti u promet i stavi nizu cenu. Naravno nas ojadjen narod ga kupuje jer je malo niza cena. Jedemo smece i ne znamo, a onda nase meso koje je mnogo kvalitetnije i sveze propada, kao i nasi ljudi po selima koji uzgajaju. Tu onda ide onaj zacarani lanac propasti domace ekonomije.Na kraju Vucic spasilac dovede tenis ili tako neku firmu i ti nasi uzgajivaci se zaposle za 200evra kod njega. Ostajuci zbunjeni kako su oni propali, a ovaj moze sve da proda. Ne znaju sta se dogodilo na trzistu, a ne znaju ni zasto je velika kompanija dobila za dzaba zemljiste, subvencije . . . Problem su pravilnici, deklaracija i kontrola. Koje nema zarad licne dobiti i moci.
Jedna narodna izreka kaže: ” za prosutim mlekom ne vredi žaliti”! Prethodna “štetočinska” vlast je brže-bolje potpisala SSP nebi li ubrala koji politički poen pred tadašnje izbore. Ništa se nije valjano izpregovaralo o našim pravima i obavezama, i sada je “kapija je širom otvorena” tj. stižu nam poljoprivredni proizvodi sa svih strana, pesticidi sve drugo, a da mi to više ne možemo i ne smemo stopirati. Za carinsku zaštitu naših paora je sada kasno i džaba svi protesti, neće nam niko vratiti početni položaj. Ali može se sve ono što druge ozbiljne države i odgovorne vlasti inače i rade. Može se vancarinskim merama otežavati i usporavati uvoz nepotrebnih agrarnih i dr. proizvoda (dodatne kontrole koje traju duže i prilično koštaju uvoznike, zabrana uvoza ili dodatno finasijsko opterećenje nekvalitetnih proizvoda i na taj način ih učiniti nekonkurentnim, besplatnim analizama dokazivati kvalitet i zdravstvenu bezbednost naših primarnih polj.proizvoda i popularisati ih kod potrošača, sva hemijska sredstva obavezno kontrolisati o trošku uvoznika i pored drakonskih kazni izricati i mere zabrane rada za sve one koji distribuiraju takve nedozvoljene otrove, i td.) Samo, za to sve je potrebna odgovorna vlast koja misli o svom narodu i svojoj državi, a ova sadašnja, na žalost, misli samo o sopstvenim ličnim i partijskim interesima i kako će što duže da zadrže svoje “fotelje”, a o našoj privredi i našem zdravlju, … ma koga to još briga!
“Ništa se nije valjano izpregovaralo o našim pravima i obavezama, i sada je “kapija je širom otvorena” tj. stižu nam poljoprivredni proizvodi sa svih strana, pesticidi sve drugo, a da mi to više ne možemo i ne smemo stopirati. Za carinsku zaštitu naših paora je sada kasno i džaba svi protesti, neće nam niko vratiti početni položaj.”
Ne bih se slozio da je sad kasno da se redefinisu i poniste stetne obaveze koje smo preuzeli! Odgovorna vlast bi morala to da uradi po hitnom postupku. Ulazak u EU nije bitniji od prava i zdravlja gradjana Srbije. EU treba da bude perspektiva Srbije, ali ne na kolenima i ne po svaku cenu. Koja je svrha ulaska u EU ovako kako to sada sprovodimo, ako cemo samo biti djubriste Evrope? Svi stetni ugovori, obaveze, zakoni… moraju biti ponisteni, a odgovorni moraju biti kaznjeni zbog korupcije i zloupotrebe.
To nece biti lak posao, ali se mora uraditi ako mislimo da zivimo u normalnoj zemlji gde nismo puko roblje. Stanje u kome je Srbija danas je sustinski gore od strane okupacije!