Велики радник, велики стручњак, велики Човек напустио нас је након тешке болести. Издало га је срце храбро и јако, онакво какав је и он био и остао до последњег трена. Рођен је у Бору, у Бору се школовао, радни век је провео у РТБ Бор. Завршио је металургију на борском Тахничком факултету, касније је магистрирао и докторирао економију на Мегентренд Универзитету. Био је руководилац у Ливници, у Топионици и рафинацији бакра, у РТБ-у Бор. Био је директор ТИР-а, помоћник и заменик генералног дирктора РТБ-а Бор, био је у плејади одговорних и креативних басенских инжењера, какви се ретко појављују у српској металургији.
Волео је струку, волео је гитару, музиком је пленио од младалачких дана. Борио се за правду и истину, није прихватао нехај и небригу, грчевито се залагао за просперитетнији, снажнији, пословнији РТБ Бор. Писао је и појављивао се на скуповима залажући се за више одговорности и честитости, за победу струке и науке, за бољитак и комбината бакра и града и Општине Бор. Није био политички острашћен, био је правичан и толерентан, осећајан, благ и искрен. Искуство и знање делио је са колегама, указивао на пропуштено и ненадокнадиво, секирао се за будућност комбината бакра, пропатио сваку некоректност и недобронамерност. Није никад поклекао, нити посустао, ишао је успрвно, убеђен у своје огромне људске полемените особине и светао карактер. Од оца Јове, признатог патриоте и борца, наследио је љубав и оданост према отаџбини Србији, красила га је блискост с вредним и надареним, часним и образованим људима.
Волео је Бор, чини се, више него што је Бор марио за његовом упорношћу и вером у боље сутра борске и српске металургије и рударства. Није имао, највише пред крај богатог живота, довољно разумевања од оних којима је служио за узор и пример. Није био сујетан, ни прек, опраштао је онима који нису умели, можда ни хтели, да чују глас пошетења и чистоте мисли.
Остаће заувек громада човечности међу пријатељима и колегама, јер је доктор Милан Дејновски оставио дубок траг и нико овде неће моћи да заборави његов допринос напретку, знању, стваралаштву… Милане, друже и величино, мирно почивај, не можемо те никад сметнути с ума, ми, твоји блиски Борани, твоји верни саборци.
Одбор покрета „Доста је било – Саша Радуловић“, Бор
Svako ko se usprotivi bahatosti i neznanju i u tom istraje, od mene ima samo poštovanje. Građani Bora bi to trebali da cene.
PS.
Molim da ispravite slovne greške.