Ауторски текст Медији Привреда

Црно тржиште маркетинга под окриљем државе

У последњем извештају Европске комисије о напретку Србије, од 10.11.2015. каже се да „Регулаторно тело за електронске медије одлаже припрему подзакона којим би се поправио Закон о електронским медијима.“ Од Владе се тражи да „регулаторно тело добије потпуну независност у мониторингу програмских обавеза емитера. Регулаторно тело није испунило своју обавезу мониторинга медијских садржаја прекограничних канала (који се емитују преко кабловских оператера) који се редовно прекидају локалним рекламама. То није у складу са Законом о електонским медијима и утиче на укупан приход од медија оглашавања.“

 

TelevisionsFoto: filmescape.com

 

О чему се ради?

Тзв. “прекогранични канали” (Fox, AXN, Universal, TLC), нису регистровани као јавна гласила, немају дозволу РЕМ-а, нису порески обвезници у Србији и немају никакве финансијске обавезе према РЕМ-у и Пореској управи. Изворни програм прекидају рекламама домаћих оглашивача. Европска конвенција о прекограничној телевизији и српски Закон о електронским медијима експлицитно забрањују да се мења и прекраја изворни програм (убацују рекламе) који се емитује с мастера из иностранства, а реемитује у кабловским мрежама у Србији. Закон се не спроводи.

Прећутна дозвола за кршење закона не односи се само на иностране телевизије.
Компанија Пинк је шездесетак својих канала регистровала у Федерацији БиХ. У Федерацији БиХ власници, укључујући и физичка лица, не плаћају порез на дивиденду (исплату профита). Ти канали имају статус прекограничних, иако се емитују из Београда. Они немају дозволу РЕМ-а, “нису” домаћи, никоме ништа не плаћају у Србији, а на њима се редовно емитују домаће рекламе. Сав приход прекограничних канала од домаћих оглашивача представља увоз услуга за Србију што негативно утиче на платни билас и представља значајан порески губитак. Ово је црно маркетиншко тржиште и држава гледа у другу страну.

Укупан маркетиншки “колач” у Србији је из године у годину све мањи. Регионални и локални медији се гасе под налетом конкуренције којој је омогућено да послује “на црно”. Група локалних емитера обраћала се РЕМ-у, Комисији за заштиту конкуренције, Министарству културе, Министарству финансија, Пореској управи… апелујући да се спречи нелојална конкуренција; нико није желео да се бави овим проблемом.

РЕМ се финансира искључиво од накнада домаћих емитера. У случају минималног кашњења уплате надокнаде, од РЕМ-а стиже упозорење да ће, уколико емитер не измири обавезе, бити покренута процедура за одузимање дозволе.

Закон о електронским медијима, члан 100, став 14, каже да РЕМ врши надзор над радом кабловских оператера. У РЕМ-у немају сазнања да се на прекограничним каналима емитују рекламе – прекраја изворни садржај. Такодје, не знају да се у Београду налазе мастери Пинкових канала, или нпр. Спорт клуба, чије је седиште у Букурешту, а мастер на адреси кабловског оператера СББ. Јавно предузеће Телеком није могло да се избори да њихов канал, Арену спорт, СББ уврсти у кабловску понуду, где би била конкуренција Спорт клубу. Компромис је направљен тако што је Арени спорт, после две године “дивљег” емитовања, РЕМ издао дозволу за рад. Пошто Телеком није приватизован, 31.октобра Арена спорт је морала да престане са радом – закон забрањује да државна фирма поседује медиј; још увек емитује програм.

За проблем домаћих канала једино се заинтересовала Унија послодаваца Србије. На њихов захтев, на седници Социјално-економског савета РС, чији је члан и Александар Вучић, представници Уније послодаваца Србије питали су министра финансија, Душана Вујовића, зашто је дозвољено да се рекламе српских компанија емитују на овим каналима, а да се новац уплаћује на рачуне у иностранству.

Вујовић се обавезао да ће од РЕМ-а захтевати да хитно достави податке на којим прекограничним каналима се неовлашћено емитују рекламе и обећао да ће Пореској управи дати налог да утврди ко крши закон, ко ради “на црно” и где завршава новац који се стиче законом забрањеним пословима. Седница је одржана почетком септембра. И даље се на привилегованим прекограничним каналима емитује на хиљаде реклама које се нигде не евидентирају.

Остају питања: Ко је и због чега блокирао примену закона? Зашто у Србији ниједна надлежна институција не жели да вишемилионски промет новца уведе у легалне токове? Зашто је Европска комисија морала да реагује на нерегуларности које штете српском буџету? Да ли ће се измислити нови подзаконски акт који ће омогућити привилегованима незаконито богаћење?

 

Регина Пхаланге
чланица покрета “Доста је било – Саша Радуловић”

 

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар